ovo je pismo izvinjenja, „dragi dnevniče“ mojih volonterskih aktivnosti, koje su onomad pred Četvrto obeležavanje Svetske nedelje dojenja u Srbiji zamalo rezultirale multiplim nervnim slomovima organizatora.

Grupi ljudi, koja je, mogu to posle četiri godine da tvrdim, vrlo slična meni – previše radoznala, brbljiva, bučna i drčna, u ponečem vešta, a pre svega s gadnim viškom entuzijazma, solidnim naramkom naivnosti i želje.

Smatram ih istinskim prijateljima, saborcima, pripadnicima vrste koja se malo teže može sresti na ovim prostorima – mladi, pametni, uspešni ljudi koji svoje slobodno vreme(mnoogo slobodnog vremena, nekada je to ravno kuluku, prim. aut.) troše na nešto što je vrlo teško opisati u jednoj rečenici.

Što još nije brend ali se nadamo da će biti.

Što ne donosi nikome korist (pogotovo ne finansijsku, još uvek), osim ogromnog zadovoljstva i osećaja da nisi ovca za šišanje, da si u grupi lavova i lavica koji se bore za svoju, ali za promenu i za tuđu decu.

Udruženje RODITELJ Koga zanima, može da nas sretne.

Najpre u ovom virtuelnom svetu  (što je i red, jer tu smo se mi, gnevni taze roditelji i okupili i onda je Gaga (lepši deo Porodištarija) rekla – ajde ljudi jebote da napravimo Udruženje!) – i napravismo ga.

Imamo dobre i loše dane, uspone i padove, zajebanciju i svađe, još uvek grcamo, još uvek nemamo kancelarije, još uvek smo ničiji što nam mnogi zameraju.

Ali šta god neko sa strane mislio o nama, ja te ljude obožavam (uprkos činjenici da koriste svaku priliku za zajebanciju, pa mi od milošte tepaju „egzekutorka“). Ne znam da li će i ko od njih videti ovaj moj trenutak raspilavljenosti, mnogi od njih ne vire na blogove, fb, twitter, ali ovo shvatite kao onu rupu kod cara Trojana – ja sam morala da je iskopam i da kažem:

HVALA VAM LJUDI!

- Hvala preCednici i idejnom vođi koju nije mrzelo da „proguta neko g… i moli“ ni da nosa srebrnu medalju od WABE oko vrata po Tašmajdanu!

- i njenoj staloženijoj polovini Soletu, koji je slušao, pomagao, lobirao, mailirao, smišljao, premišljao i tešio bednog piskarala 

- Hvala Zvončici, na njenoj organizovanosti, common sense-u (uprkos činjenici da smo obe „kontrol frikići“, ona je ipak mnooogo razumnija od mene njenom IT znanju, njenoj sistematičnosti

- Hvala Bojani -  portparolki, pravnici, pravnom zastupniku Udruženja…….(upisati po želji) na tačnosti, elkovnetnosti, ozbiljnosti, volji da nas promoviše do besvesti -

- I njenoj (za nepoverovati) brbljivijoj polovini Marku na vezama, vezicama, kontaktima, nagledanju, pregledanju, beskrajnim raspravama i odbrani časti muškaraca u svetu roditeljstva.

- Hvala Senki, našoj „sponzoruši“ kako od milošte zovemo poziciju za „fundraising“ ili ti lovljenje sponzora da daju pare tamo gde ne žele ili mogu ali neće.

p.s. posebno hvala njenom podmlatku koje brendira Udruženje Roditelj na pravi način

- Hvala Mzlici, Mzlaki, Ivani, na svoj onlajn i offlajn pomoći a naročito na pregovorima u poslednji cas sa tradicionalno neugodnim Dragačevcima 

- Hvala Ceci, verovatno najstaloženijiem članu naše male ekipe. Žena majstor za sve, ponajbviše za finansije, imponuje nama koji s parama nit umemo, nit znamo da beknemo o ekonomiji.

- Hvala VELIKO Škrabalici, Tei, Đumi, vršnjačkim savetnicama koje mame slušaju radije nego pedijatre.

- Hvala Flori i Lani, našim kreativcima (kojima pomogne Sole katkad), i nek izvinu na cimanju, kreni stani porukama, nije do nas bilo, znate to devojke

- Hvala Ivinoj mami, Innani i svim ostalim curama čiji su prevodi popuno profi, a uz to ih „cimamo“ još za gomilu gluposti.

- I još - Milentiši, Prašku, Pereci, KikiKristini, Maji, Mariki, i svim onim ljudima koji su tu da priskoce, pomognu, da nas ako nista slusaju

HVALA VAM LJUDI ŠTO STE ME OVA TRI MESECA TRPELI!  I HVALA NAŠIM MUŽEVIMA, ŽENAMA, DECI ŠTO NAS TRPE

Preživesmo! Do sledećeg puta ))