Kopipejstologija (odličan izraz na čije autorstvo pravo polaže Siobhan,  u odličnom članku o slučaju „lažnog“ Nobela i površnosti novinara), je, između ostalog, sramni manir loših novinara – štrpnu malo odavde, malo odande (najčešće uzmu tekstove sa prve strane Google pretrage), potpišu  se i voila – eto „autorskog“ teksta.  Sramota!

Mahlat se umal’ nije šlogirala kad je videla da je TANJUG, naša najstarija novinska agencija, „maznuo“ kompletan tekst  o kišobranima sa sajta Tetka.rs.  I što je još strašnije, umesto da se posipaju pepelom, a neznalicu (bezobraznika) kazne i javno izvrnu ruglu, od njih ni glasa, prave se ludi. Nije strašno preuzeti tuđi tekst, to se danas masovno radi, a na internetu je to u duhu „sharing is caring“ , ali je OSNOVNO PRAVILO da se MORA navesti i pravilno linkovati izvor teksta.

A TANJUG tek nema opravdanja, oni, kako svoje, tako i ukradene tekstove PRODAJU. Od toga imaju benefit. Redakcije KUPUJU te tekstove (jer nemaju dovoljno svojih, jer nemaju dovoljno novinara, ili zanimljivih tekstova tog dana) sa idejom da su to autorski tekstovi, a ne ukradeni tekstovi.

Sramota čini mi se, nije dovoljno jaka reč da opiše pravu najezdu kopipejstologije u našim medijima. Pre neki dan smo u press klipingu Udruženja dobili tekst o vakcinama, objavljen u „Novom Magazinu“,  gde se kao jedan od sagovornika navodi naša članica iz Novog Sada, Tamara Radić. „Novinar“ Milan Marjanović je uzeo delove našeg teksta o vakcinaciji objavljenog na sajtu Udruženja RODITELj(koji je Tamara samo  priredila i koji je kada ukucate reč vakcinacija dece pojavi kao drugi tekst  na Guglu), a onda malo „štrpnuo“ i od ovog teksta pedijatra dr Gorana Vukomanovića  o prednostima i manama vakcina  (unapred se izvinjavam ako je Milan zaista dobio izjavu od Dr Vukomanovića, što opravdano dovodim u pitanje).  Dragi kolega, to NIJE NOVINARSTVO!

Na stranu što je tekst nepotpun, nema „drugu stranu“ (ako je već hteo da piše za i protiv vakcina), on ne ispunjava osnovni uslov -  nije autorski, već je prilično loš „Frankeštajn“ dva teksta.

Gde je rešenje?

Novinarstvo nam je loše. To već znamo. Sramota me je nekad da kažem da sam novinarka, dotle je došlo. Ali, nema opravdanja, ni u društvenoj situaciji, ni u brzini i brzopletosti (o da, pravila sam i ja greške u brzini, materijalne, skupe, ali jedno je greška, drugo je krađa),  ovakve stvari se moraju

• sankcionisati od strane urednika i medija ovakve ispade
• staviti takve „novinare“ na monitoring i proveru znanja i postupaka, i ako treba odstraniti ih iz redakcija, jer samo ruše ugled medija
• javno  upreti prstom na takve pojedince, tako da više nikome ne padne na pamet  da bilo onlajn, bilo oflajn, uradi nešto tako. U slučaju TANJUG-a, to su već uradili Mahlat,  Amarilis, pa Saša Jovanović na svom blogu.
• ozbiljno raditi na edukaciji mladih novinara, da bi ovakve krađe bile pluskvamperfekat (ili makar usamljeni izuzeci)

Šta vi mislite, ima li nade, i kako reagovati na ovakve stvari?

Izvor fotografije

Posle četiri godine, i sajta koji tehnički nije mogao da isprati naš tempo, Udruženje RODITELJ konačno ima lepši, funkcionalni i interaktivni portal! Bacite pogled OVDE!

I došao je u pravo vreme. Umorila sam se od posrtanja i padanja, od dokazivanja da možemo, da umemo, da nismo ničiji, i da nas istinski, iz srca zanima da roditeljima, odgovorno tvrdim građanima drugog reda u Srbiji bude bar malo lakše. Da mogu da se snađu saberu, da ih manje muči savest a da više uživaju u roditeljstvu.

I onda smo krenuli na taj novi portal stavljamo tekstove, da pišemo ukratko o nama, organcima, akcijama…

Prisetila sam se koliko smo truda uložili, koliko dobre energije je strujalo, koliko sam istinski sjajnih ljudi i prijatelja stekla… Kolika je moć dobre  i čiste namere. Koliko je dobro osećati se da si uradio NEŠTO a da nikom ništa nisi dužan.

Naš sajt nije nalik mnogim roditeljskim. Mi ne prepisujemo tuđe tekstove, ne sedimo u hukćemo. Mi radimo. Pišemo, kukamo, apelujemo, trčimo po medijima, organizujemo akcije …

Na njemu je esencija onog što je  grupa entuzijasta uradila za ove četiri godine,  tamo su isključivo autorski tekstovi koje smo sami pisali, slike koje smo sami slikali ili ih dobilio na korišćenje. Tamo su naši (možda pomalo naivni) snovi da nismo samo umorni, neispavani roditelji zaglavljeni u pelenama, nego mladi, obrazovani, stručni, sposobni da ono što znamo iskoristimo na najbolji način za našu decu.

Sjajno!

Tako se osećam.

I još imam volje, i želje da uradim nešto.

Ma, da pomerim planine.

Mogu, uz Vašu malu pomoć.

Roditelji, oni koji bi to hteli da budu a ne smeju da se usude.

Oni koji grcaju svaki dan ratrzani između potreba i želja.

Oni koji imaju 5 minuta dnevno da odvoje i URADE nešto.

Oni koji će umesto kutije cigarete ili nepotrebne sitnice pomoći Udruženju.

Oni koji že poželeti da postanu članovi i tako pomognu sebi da se osete dobro.

Oni koji žele da se osete sjajno, koji žele da podele i pomognu. Koji imaju ideje i kontakte, žara i viška energije.

Svi oni, svi vi – trk na RODITELJ.ORG,  priđite, pomozite, ne boli!

Nisam baksuz, majke mi, ali ne volim novogodišnje ludilo.

Mene ti datumi vezuju za ružne stvari, neke lične patnje u mom životu, i dugogodišnji razarajući bol. Još ako na to nakačimo bezumnu gužvu, jurnjavu, trošenje para koje nemamo,  isfolirano slavlje i ničim izazvanu euforiju, utisak mi je baš onako … bljutav.

Situacija je malo bolja otkako su se u naš život uselila dva mala „monstera“, jer zbog njih se (nekada i malo silom) vraćam u novogodišnju čaroliju detinjstva. Prija…

Opet u skladu s novogodišnjim ludilom, dobila sam ovih dana gomilu poslovnih novogodišnjih čestitki. Dosadnih i prevaziđenih uglavnom. Dve su mi privukle pažnju. Prva, iako,  chain letter, od kojeg se meni diže kosa na glavi:

je duhovita i originalna, dopala mi se. Tako nešto se i očekuje od kreativaca.

Druga :

mi je ostavila nekakav čudan utisak…nije mi se dojmila. Cela ta kampanja mi se ni idejno ni vizuelno nije dopala, od samog početka, iako je namera možda dobra…  A pogotovo odkako sam i sama angažovana kao volonter u Udruženju Roditelj, jer sam svojim očima videla neverovatne stvari, i pogubila sve iluzije…

Naša čestitka spada u one dosadne, uobičajene. Ali iskrene. Nemamo para za skupe poklone, jer smo ničiji. 

Ko želi stvarno da bude Deda Mraz nek popuni pristupnicu ovde. Članarinu plaća ko i ako može

Ili nek nam se javi ako ume da piše projekte, prevodi, lobira, skuplja pare, pravi bužete, izrađuje sajtove… Mi smo gomila zanesenjaka koja i posle četiri godine misli da MOŽE da svojoj deci stvori bolju 2010. i svaku narednu godinu.

OVAJ novogodišnji chain letter možete da prosleđujete (ako vas ne nervira), i tako ćete nam pomoći!

p.s. privatne želje, neću da spominjem ovaj put. Samo jednu, da moja deca budu zdrava i imaju zdrave roditelje koji će dočekati njihovo odrastanje i beskrajno uživati u tome…

Pre jedno 5 godina, kada reših da s mojom ljubavi pravim decu, ni slutila nisam da ću provereno da budem građanka drugog reda. Ma, gde drugog, 15 rupa na svirali! Da će u ovoj državi da me zajebava kako ko hoće. Svi ovi što i iz frižidera viču “BELA KUGA”, “SVE NAS JE MANJE”, „NESTAĆEMO“, u stvari ih boli baš i za nas, našu demografsku sliku,  ni pišljiva cvonjka ne daju što si ti eto rešio da produžiš vrstu i staneš na rep toj „pošasti“.

Jedna od većih gluposti koja me svaki put izvede iz takta je bezobrazno naplaćivanje ocu da prisustvuje rođenju sopstvenog deteta! Fiskalni račun čija slika danima kruži internetom, a koji dokazuje da je jedan srećni otac nesrećno iskeširao 200 eura da bi video kako SOPSTVENO dete kako dolazi na svet, uzdrmao je najpre blogere, pa medije, onlajn medije,  pa se priča raširila okolo.

Da se razumemo, nisam pravila decu državi, niti tripujem da budem „majka Jugovića“, još manje da mi deca budu na državnim „jaslama“, ali mi je muka od licemerja, dvostrukih aršina i bezobrazluka onih koji besmislenim procedurama i biroktarijom praktično prave dvostruki bedem oko roditelja ne dozvoljavajući im da dosegnu do svojih prava i valjano urede živote.

Uskopištili su se iz ministarstva zdravlja, vidim, jer očito jedno pričaju a drugo rade. Odmah se tu spominje inspekcija, ali uludu. Još odavno, ministar je dao odrešene ruke tzv. menadžerima da sve cene vanstandardnih usluga(pa i prisustvo oca deteta kao civilizacijsko postignuće) određuju Upravni odbori porodilišta. Kako ih se prohte.

Džaba vrištimo, mi nesrećni entuzijasti, kako je to sramota, džaba „Majka hrabrost“ i „Roditelj“ dižu dževu, kad gazda dr Stanojević i njemu slični rade što hoće po svojim prasilištima.

Sećam se ko juče da je bilo kada je ta sramna odluka o tretiranju trudnica kao izvora prihoda, povećanju cene epidurala i ulaženju tate u porodilište doneta. Skupila se ekipa iz NVO „RODITELJ“, nekoliko gnevnih žena, i jedan još gnevniji tata i tražimo da nas primi Stanojević. Da, jelte, izrazimo svoj građanski protest zbog njihove debilne odluke i iskažemo stav roditelja, da nije u redu ostaviti ženu na milost i nemilost njima, da bude bespomoćna i sama. Još ja trudna, mukčnine 24 sata, jedva stojim s na nogama, ali trpim nekako.

Dva sata nas je „gazda Dule“ držao u hodniku, da ga čekamo, ko Godoa, još kad smo demonstrativno napustili Narodni front, poslao sekretaricu da nas prati do ulice, da se uveri da smo stvarno otišli. Ma, jebe se njemu za stav roditelja! Žuri da porađa majmunice u zoo vrtu.

Pa ako je direktor neko ko se javno deklarisao kao osoba koja više voli krmače no žene i više puta u medijima objašnjavao kako prisustvo oca na porođaju pogubno deluje na seksualni život para, jer nesrećni muž užasnut scenom kako mu se rađa dete više ni pod pretnjom ne prilazi dragoj (valjda tako mom zgađenom mužu nije palo na pamet da mi više priđe pa mi je drugo dete stiglo s nebesa, a moj Miki na drugi porođaj išao jer sam uperila pištolj u njega). I valjda zato je procenat očeva koji su ponovo išli da „se porađaju“ vrlo blizu brojki od 100 odsto, jer njima mučenicima uopšte nije stalo do seksa… Mora biti da je to.

A da smo svi jednaki, ali su neki jednakiji od drugih, svedoči i ovaj nebulozni tekst, za koji mi je baš Branka otvorila oči – valjda je detetu Jelene Karleuše i onog malog Tošića neophodnije da bude uz taju dok se rađa, a njihova šuška lepša, šta li?

I kad već tako bandoglavi hoćete da idete na porođaj, da vam se „ona stvar“ zgadi vo vjek i vjekov, onda i treba da platite, papani li nijedni. I kad dobijete fiskalni račun, onda lepo i doktori i sestre će znati da ne smeju vašu ženu da oslovljavaju kravo, da ne smeju da urlaju na nju, jer je tu nadrkani muž koji em će da mu se smuči život, em je platio 200 evra da to sve doživi, pa sigurno se nije s njim tako besnim lepo zajebavati.

Ja sam, iskrena da budem, svog muža možda i vodila što je hteo da ide sa mnom i da zajedno proživimo svo to ludilo. Ali još više od toga što mi je stvaaarno trebao „bodi gard“, što nisam htela da dozvolim da me tretiraju kao stoku, ni kao krmaču(svaka čast krmačama i one su majke), ni kao načitanu(kako tepaju ženama koje prođu pripremu za porođaj pa znaju šta ih čeka,a osoblje ih ultimativno mrzi jer nisu po difoltu bespomoćne).

  izvor

Ih, sećam se, k’o juče da je bilo. Otišli smo u Front, muž uredno platio tadašnju tarifu od 50 evra, dobili apartman (sobica ni nalik onim u amričkim filmovima, al ajd imali smo previše komfora za prosečan srpski porođaj) dobio muž i zeleno odelo od gaze i masku i kapu valjda da zaplaši bebu čim proviri. Pa šta to tu braćo toliko košta, kako vas nije sramota? Ej, to je 7 meseci pelena za dete, to je krevetac plus komoda, to je nečija plata!

Sledeće što očekujem je da osim svega što roditelji iskeširaju da bi se samo ponadali da će uz stručnu i medicinsku pomoć da dobiju zdravo i živo čeljade, gospodin Stanojević i njemu slični krenu da naplaćuju ulaznice u porodilište i samim porodiljama. Ih, kako se samo ne setiše pre!

ovo je pismo izvinjenja, „dragi dnevniče“ mojih volonterskih aktivnosti, koje su onomad pred Četvrto obeležavanje Svetske nedelje dojenja u Srbiji zamalo rezultirale multiplim nervnim slomovima organizatora.

Grupi ljudi, koja je, mogu to posle četiri godine da tvrdim, vrlo slična meni – previše radoznala, brbljiva, bučna i drčna, u ponečem vešta, a pre svega s gadnim viškom entuzijazma, solidnim naramkom naivnosti i želje.

Smatram ih istinskim prijateljima, saborcima, pripadnicima vrste koja se malo teže može sresti na ovim prostorima – mladi, pametni, uspešni ljudi koji svoje slobodno vreme(mnoogo slobodnog vremena, nekada je to ravno kuluku, prim. aut.) troše na nešto što je vrlo teško opisati u jednoj rečenici.

Što još nije brend ali se nadamo da će biti.

Što ne donosi nikome korist (pogotovo ne finansijsku, još uvek), osim ogromnog zadovoljstva i osećaja da nisi ovca za šišanje, da si u grupi lavova i lavica koji se bore za svoju, ali za promenu i za tuđu decu.

Udruženje RODITELJ Koga zanima, može da nas sretne.

Najpre u ovom virtuelnom svetu  (što je i red, jer tu smo se mi, gnevni taze roditelji i okupili i onda je Gaga (lepši deo Porodištarija) rekla – ajde ljudi jebote da napravimo Udruženje!) – i napravismo ga.

Imamo dobre i loše dane, uspone i padove, zajebanciju i svađe, još uvek grcamo, još uvek nemamo kancelarije, još uvek smo ničiji što nam mnogi zameraju.

Ali šta god neko sa strane mislio o nama, ja te ljude obožavam (uprkos činjenici da koriste svaku priliku za zajebanciju, pa mi od milošte tepaju „egzekutorka“). Ne znam da li će i ko od njih videti ovaj moj trenutak raspilavljenosti, mnogi od njih ne vire na blogove, fb, twitter, ali ovo shvatite kao onu rupu kod cara Trojana – ja sam morala da je iskopam i da kažem:

HVALA VAM LJUDI!

- Hvala preCednici i idejnom vođi koju nije mrzelo da „proguta neko g… i moli“ ni da nosa srebrnu medalju od WABE oko vrata po Tašmajdanu!

- i njenoj staloženijoj polovini Soletu, koji je slušao, pomagao, lobirao, mailirao, smišljao, premišljao i tešio bednog piskarala 

- Hvala Zvončici, na njenoj organizovanosti, common sense-u (uprkos činjenici da smo obe „kontrol frikići“, ona je ipak mnooogo razumnija od mene njenom IT znanju, njenoj sistematičnosti

- Hvala Bojani -  portparolki, pravnici, pravnom zastupniku Udruženja…….(upisati po želji) na tačnosti, elkovnetnosti, ozbiljnosti, volji da nas promoviše do besvesti -

- I njenoj (za nepoverovati) brbljivijoj polovini Marku na vezama, vezicama, kontaktima, nagledanju, pregledanju, beskrajnim raspravama i odbrani časti muškaraca u svetu roditeljstva.

- Hvala Senki, našoj „sponzoruši“ kako od milošte zovemo poziciju za „fundraising“ ili ti lovljenje sponzora da daju pare tamo gde ne žele ili mogu ali neće.

p.s. posebno hvala njenom podmlatku koje brendira Udruženje Roditelj na pravi način

- Hvala Mzlici, Mzlaki, Ivani, na svoj onlajn i offlajn pomoći a naročito na pregovorima u poslednji cas sa tradicionalno neugodnim Dragačevcima 

- Hvala Ceci, verovatno najstaloženijiem članu naše male ekipe. Žena majstor za sve, ponajbviše za finansije, imponuje nama koji s parama nit umemo, nit znamo da beknemo o ekonomiji.

- Hvala VELIKO Škrabalici, Tei, Đumi, vršnjačkim savetnicama koje mame slušaju radije nego pedijatre.

- Hvala Flori i Lani, našim kreativcima (kojima pomogne Sole katkad), i nek izvinu na cimanju, kreni stani porukama, nije do nas bilo, znate to devojke

- Hvala Ivinoj mami, Innani i svim ostalim curama čiji su prevodi popuno profi, a uz to ih „cimamo“ još za gomilu gluposti.

- I još - Milentiši, Prašku, Pereci, KikiKristini, Maji, Mariki, i svim onim ljudima koji su tu da priskoce, pomognu, da nas ako nista slusaju

HVALA VAM LJUDI ŠTO STE ME OVA TRI MESECA TRPELI!  I HVALA NAŠIM MUŽEVIMA, ŽENAMA, DECI ŠTO NAS TRPE

Preživesmo! Do sledećeg puta ))

Ili – Dojenje u kriznim situacijama, Da li ste spremni?

Dragi prijatelji, kolege, virtuelni drugari, drage mame, tate, svi Vi koji podržavate dojenje(čak i Vi koji ste protiv,  takvima najviše volim da diskutujem , slučajni prolaznici koji nabasate na ovaj blog, Bedno piskaralo Vas poziva

Malo više o akciji koju Udruženje RODITELJ organizuje 4. put u Srbiji, imate ovde, mozete videti i kako su mediji  najavili  promociju dojenja

 Dodjite, potrazite savet, dovedite decu na predstavu pozoristanceta „Ćira“, trudnice i mame s malim bebama čekaju poklončići, besplatan edukativni materijal i knjige. Ko želi, može da pomogne rad Udruženja RODITELJ donacijom, a u znak zahvalnosti mi ćemo Vam pokloniti majicu, pa tako postajete hodajući promoter dojenja

 p.s.  Ne zamerite ako nešto ne bude baš kako treba, mi smo ipak mala NVO, a naša mala ekipa „ludaka“ naradila se prethodnih meseci da bi gradjanima Beograda i Srbije priredila jedno lepo popodne.

Voli Vas vaše

Bedno piskaralo:)

Roditelji i budući roditelji koji ove subote posete Adu ciganliju, na lokaciji preko puta restorana Jezero mogu da se od 16 do 20 sati obrate za savet volonterima i volonterkama Udruženja RODITELJ.

O projektu Udruženja „Roditeljski info centar“ sam već pisala, u više navrata ovde i ovde ali nije na odmet da ponovimo(ponavljanje je majka mudrosti ))

Projekat u saradnji sa  Aksa bebi planetom    Udruženje RODITELj sprovodimo tokom leta na lokacijama gde šetaju roditelji s decom i budući roditelji. Njegov cilj je da kroz neformalne grupe za podršku i savetovanje pomognemo roditeljima male dece i onima koji tek čekaju prinovu da se snađu u zahtevnom svetu roditeljstva. Sve trudnice koje posete štand, od našeg spozora Akse na poklon će dobiti DVD sa smernicama za prvom opremanje bebe.

Ove subote, naše Savetovalište radiće zajedno s „Mama parkom“, a savete o ishrani sugrađani mogu da dobiju od Milke Raičević, nutricioniste. Naši volonteri i volonterke biće tu da pomognu u traženju odgovora, a ako ne možemo da pomognemo iz sopstvenog iskustva, pitanja će upućivati na prave adrese.

Tokom jula, na Adi ciganliji održaćemo još jedno Savetovalište „Roditeljski info centar“, 25. jula od 16 do 20 časova.

Vaše Udruzenje RODITELJ

Opet, ovog vikenda, za buduće mame i tate, za „taze“ mame i tate, volonteri Udruženja Roditelj u saradnji sa sponzorom Aksa Bebi planetom održava vršnjačka savetovališta u subotu, 4. jula 2009. u Aksa robnoj kući na Banovom Brdu, i u nedelju 5. jula na novobeogradskom Savskom keju.

„Koju benkicu da kupim? Šta je to benkica? Zašto beba stalno traži da siki? Gde da podnesem zahtev za taj roditeljski dodatak ? Zašto mi ne uplaćuju naknadu za porodiljsko bolovanje ?“

Volonteri Udruženja Roditelj objasniće vam iz svog, roditeljskog iskustva, daće vam odgovore na pitanja, a ono što ne znaju, pitaće one koji mogu da vam odgovore.

Više o Roditeljskom info centru pogledajte ovde

Vaše Udruzenje RODITELJ

Dodjite, da nas upoznate i ponesto pitate!

Udruženje RODITELJ u saradnji sa Aksa bebi planetom u okviru projekta vršnjačkog savetovališta „Roditeljski info centar“ ponovo se druži sa roditeljima, budućim roditeljima i svima koji se interesuju za probleme roditeljstva u Srbiji u subotu, 13. juna kod kružne fontane NA KALEMEGDANU od 16 do 20 časova.

Pozivamo sve zainteresovane kojima treba savet, preporuka, ili makar samo roditeljsku podrška i razumevanje da prošetaju, dođu do štanda na Kalemegdanu i slobodno pitaju. Volonteri Udruženja RODITELJ biće tu da pomognu u traženju odgovora, a ako to nije moguće upućivaće na adrese onih koji to znaju. Sve trudnice koje posete štand, na poklon će dobiti Aksin DVD o prvom opremanju bebe! Projekat „Roditeljski info centar“ deo je vršnjačke edukacije kojom se Udruženje RODITELJ bavi od osnivanja. U saradnji sa Aksa bebi planetom, od decembra 2007. godine u prostoru njihovog objekta na Banovom Brdu, Savetovalište je radilo svake subote. Pomagali smo roditeljima da izaberu opremu ze bebe, govorili šta je neophodno a šta manje bitno, davali savete o porođaju, dojenju, nezi bebe, hrabrili trudnice, sve iz svežeg roditeljskog iskustva.

Za sve informacije obratite se Udruženju Roditelj na brojeve telefona:

064/2206-438 064/577-86-56

info@roditelj.org

http://roditelj.org

Mlatim se ja, evo već tri godine sa jednom NGO  – osnivač, članica, sad i neka vajna direktorka . Trudiš se da uradiš nešto za svoju i drugu decu, da ne žive u ovakvoj, fu…. državi, da ih ne gaze neki činovničići i ućutkuju gori od njih.

I trudimo se, izmeđju ostalog da promovišemo dojenje, koje se u Srbiji drži na jadnoj cifri od 15 odsto. I onda se neki glupson sa JAVNOG SERVISA seti da bi bilo dobro pustiti ovo kao senzaciju: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/14/Nauka/50734/Dojenje+Å¡tetno+posle+četiri+meseca?.html

Fotografija vlasništvo Udruženja Roditelj

Ej, živote, lutalico, za šta plaćam pretplatu…. a na TO mi kažemo OVO:

SAOPŠTENJE
Povodom izveštavanja Javnog servisa RTS o dojenju

Povodom informacije o štetnosti dojenja, objavljene kao vest o istraživanju danskih naučnika u drugom Dnevniku Javnog servisa Radio televizije Srbije 19. marta 2009. godine, Udruženje RODITELJ zajedno sa Beogradskom kancelarijom UNICEF-a i Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ izražava zabrinutost zbog načina na koji je plasirana ova vest i posledice koje ona može da izazove.
Istraživanja o dojenju sprovode se u svetu već decenijama, ali samo rezultati onih koja se pokažu kao validna objavljuju se u stručnim časopisima i nađu u svetskim bazama podataka. Dokazana nova saznanja o dojenju prihvataju autoriteti u oblasti dojenja i uvršćuju ih u svoje preporuke. Svetska zdravstvena organizacija (SZO), UNICEF, Svetska alijansa za promociju dojenja se ubrajaju u najvažnije svetske autoritete u tom području. Od izuzetne je vaznosti da mediji , ukjučujući i javne servise, potvrde verodostojnost informacija kroz proverene izvore i da konsultuju organizacie koje su autoritet za specificno područje pre nego što objave vest.
Kao organizacije koje se između ostalog bave promocijom dojenja i brinu za dobrobit dece, želimo da ukažemo da način na koji je informacija bila ponudjena na Javnom servisu jasno pokazuje da nije bilo prethodne provere i primene pravila verifikacije („dve strane priče“), što može gledaoce ostaviti u nedoumici, ili čak prouzrokovati da se bespotrebno širi panika.

Dojenje je od izuzetnog značaja za zdrav i sveobuhvatni razvoj deteta i za ostvaranje bliskih emocionalnih veza izmedju majke i deteta. Hiljade različitih istraživanja su potvrdila korist isključivog dojenja do šestog meseca života bebe. U Srbiji, na žalost, svega 15% majki isključivo doji svoju bebu u prvih 6 meseci. Iako se stavovi polako menjaju uz velike napore zdravstvenih radnika i grupa građana koji promovišu dojenje, stavovi, Srbija je još uvek značajno ispod evropskog proseka po procentu isključivog dojenja, Dojenje je jedno od najintimnijih i najosetljivih pitanja s kojima se majke susreću i potrebno je da im šira društvena zajednica da punu podršku.

Nema nikakve koristi od širenja informacija o istraživanjima koja još nisu dobila naučnu potvrdu, za koja se ne zna ni metodologija, niti se zna sa kakvom motivacijom su bila napravljena.
Apelujemo na Javni servis Radio Televizije Srbije kao odogovornog medija da obezbedi pouzdane informacije o dojenju i da pruži prostor za kvalitetno javnu raspravu na koju ćemo se i mi potpisnici ovog pisma sa zadovoljstvom odazvati.

Za one koje zanima koji su još uvek važeći statovi o dojenju, dodatne informacije mogu se naći na:
http://www.who.int/topics/breastfeeding/en/
http://www.motherlove.com/resources_studies.php
http://aappolicy.aappublications.org/cgi/content/full/pediatrics;115/2/496
http://www.who.int/child_adolescent_health/documents/9241595230/en/ http://www.llli.org/
http://www.who.int/features/factfiles/breastfeeding/en/
http://www.cdc.gov/breastfeeding/
http://www.cdc.gov/breastfeeding/pdf/BF_guide_1.pdf

Udruženje RODITELJ
UNICEF, Beogradska kancelarija
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”
Kontakt Udruženja RODITELJ
http://roditelj.org
info@roditelj.org

I sasvim LIČAN STAV JEDNOG TATE

Nauka još uvek otkriva nove i nove prednosti produženog dojenja. Tako je, na primer, nedavno potvrđeno da duže dojena deca imaju veći koeficijent inteligencije, da su manje podložna alergijskim oboljenjima, itd.

Ovakva naučna saopštenja su redovna pojava. Ipak, ona ne nalaze svoje mesto među vestima javnog servisa Srbije. Urednici RTS-a ne nalaze za shodno da nas, svoje gazde (jer ih plaćamo), obaveste o tome. Takođe nas ne obaveštavaju kada neka od velikih kompanija koje proizvode kozmetiku, opremu ili hranu za bebe negde u svetu izgubi neku parnicu ili kad se otkrije da su im proizvodi štetni.

Ali zato je nedavno istraživanje Danskog instituta za zdravstvo, koje nije naročito propraćeno u svetskim medijima, na RTS-u postalo prvorazredna vest.

Samo istraživanje nije nikakav skandal – jedno je od mnogih. Ono upozorava da postoje podaci o tome da majke koje unose toksine mogu te toksine u mleku preneti deci koju doje duže od četiri meseca. Ovi naučnici pre svega upozoravaju na lošu ishranu majki, i najavljuju dalja istraživanja – koja su neophodna da bi nešto postalo naučno znanje. Tako nauka funkcioniše. Ako bi se i pokazalo kao savršeno tačno, prvo bi valjalo imenovati te namirnice, videti da li ih naše majke unose… itd.

Ono što jeste skandal, pored te selektivnosti informacija, pre svega je skandalozan naslov: „DOJENJE ŠTETNO POSLE ČETIRI MESECA?“

U tradiciji najgoreg novinarstva, nešto što nije puna istina (svako dojenje uopšte?), a ni definitivna i dokazana istina (dalja istraživanja?), pretvara se u svakom razumljivu vest (dakle istinu), a od tužbe se čuva UPITNIKOM na kraju.
Kao kad bi mi napisali:  Urednik vesti Radio televizije Srbije korumpiran od strane proizvođača adaptiranog mleka?

Ima upitnik, zar ne?