Bedno piskaralo » RTS

Ima srca… dobri duh iz boce

Bednopiskaralo — Tue, 09 Feb 2010 09:06:37 +0000

Nisam tip koji se olako uključuje u humanitarne akcije. Ne zato što ne želim da pomognem, već što ne znam gde bih pre, čovek ne sme da unese srce u svaku tužnu priču koja živi oko nas. Ali, jedno srce me je nagnalo da se zamislim, i da posle mnogo vremena zaista osetim da nismo svi anestezirani i otupeli, da nismo skriveni samo u svoje male živote. To je srce devetnaestogodišnje Vanje iz Sonte, koje je pretilo da prestane da radi. Da bi samo pomislili na neophodnu transplataciju u Austriji, Vanjinim roditeljima bilo je neophodno 100.000 eura. Cifra koja zvuči nedostižno, to mi je čak i novinarka RTS-a Ana Stamenković rekla, dodajući tužno da je devojci sve gore… Od 17. januara, kada je u kasici bilo oko 350.000 dinara, , 1.400 evra i 500 kanadskih dolara, prikupljeno je dovoljno novca i Vanja u sredu putuje na operaciju!

Srce za Vanju

Priča o Vanji širila se od usta do usta, smenjivali su se prilozi na televiziji, drugi su coktali i odmahivali glavom na to što je država nema. A ja sam se, osim rekordno brzom skupljanju novca za jedno novo, lepo srce, obradovala tome što je onlajn zajednica pokazala da je živa, da ima srca i da je spremna za akciju.

Za poslednjih sedam dana, gde god da krenete u našem onlajn prostoru, videla su se srca, pričalo se o Vanji…

Gomile tekstova, blog postova, verujem da je večliki broj ljudi otišao do banaka i pošti, okrenuo telefone… Osim originalnog sajta, napravljen je i miror sajt by ITkutak, formirana Fejsbuk grupa, i kreativke na FB su se dale u akciju akcija je pararelno tekla i na Tviteru #srcezaVanju. Čak me je i RTS prijatno iznenadio, najpre prilozima, a zatim doniranjem dela prihoda od jedne stupidne nagradne igre.

Vanja sada ne mora da sanja novo srce. Ona će ga uskoro dobiti. Lepo je znati da si makar na momenat zastao, u ovom ludom svetu, i zapitao se – da li mi je dobro, ako drugima oko mene nije?

Ja se danas osećam baš dobro, a vi?

Ovo su samo neki od linkova gde ste mogli da se uključite u otkucaje za Vanju i njeno novo srce

(nisam stavljala linkove do foruma i sajtova koji su preuzimali vesti).

HVALA VAM STO JOŠ IMATE SRCA ZA SRCE!

Mediji u zemlji dinosaurusa, deo drugi

Bednopiskaralo — Tue, 26 Jan 2010 12:48:09 +0000

Ili, studija slučaja (case study) korišćenja društvenih medija od strane najtiražnijih/najgledanijih medijskih kuća u Srbiji. Pominjaću ovaj put samo one najpopularnije društvene mreže kod nas - Fejsbuk i Tviter, jer ih koriste (skoro) sve medijske kuće koje analiziram. O bogatstvu ostalih društvenih mreža možete videti ovde (via Eniac).

B92 – Bili su i ostali prvi u mnogim novotarijama, od preglednog i aktuelnog sajta, krcatog informacijama, odavno ustoličenog foruma, bloga, komenatara (koji se za moj ukus previše moderišu, al ajd), video sadržaja (i podkastinga), novinarstva u realnom vremenu (real time) sada i mobilne verzije sajta …

Iako njihov blog agregator s VIP opcijom nije previše poplaran u „Blogolandiji“ i često se o njemu čuju negativni komentari, činjenica je da ga ljudi čitaju i komentarišu. Obradovao me je konačni redizajn i poboljšanje funkcija i vidljivosti bloga, naročito je je sada i blog Udruženja RODITELJ vidljiviji i dostupniji

Ono gde B92 još uvek debelo podbacuje (ili im prosto taj aspekt nije još u fokusu, što je malo verovatno imajući u vidu njihovu ciljnu publiku ), jesu Tviter (Twitter), Fejsbuk (Facebook) . Istina imaju višestruke naloge na Tviteru – za vesti, sport, radio, biznis… (i to ne b92 koji im je maznuo neko brži i još iskoristio uzrečicu s njihovog bloga – uzo prvi!) – ali oni su beskrajan niz bezličnih fidova (feed) s njihovog sajta, bez ikakve dvosmerne komunikacije, dosadan i nezanimljiv za praćenje. Pritom ih ne zanima šta drugi imaju da kažu, jer ne prate nikog! S druge strane, b92 nalog – uzo prvi, prati priličan broj ljudi, koji su verovatno „zavedeni“ imenom. Da li ćemo u budućnosti videti neku prodaju korisničkog naloga na tviteru? Ko zna…

RTS - nepregledno, neiventivno, dosadno, to prvo pomislim kad (slučajno) nabasam na njihov sajt. Jedini plus imaju za ćirilicu, jer su Javni servis pa je red da koriste službeno pismo. Tviter nalog imaju, a bolje da nemaju. Najpre, pošto je nalog RTS zauzet, svoj su „krstili“ s Vaše pravo a jedan jedini tvit od pre 9 meseci glasi: Vaše pravo da nas pratite! Eto i jedna rečenica dovoljno govori ponekad …

Blic – ovih dana je ušao u fokus zahvaljujući oživljenom blogu, na kojem pišu neke zanimljive face i postoji popriličan fidbek (feedback) od strane čitalaca. Za sada deluje kao prijatna novina, uz već postojeće komentare koji su opstali kao forma i na sajtu. Ono što bi moglo da se uradi, je svakako pregledniji i bolji izgled bloga, kao i malo više onlajn promocije. Mada, @stjepa, urednik svih online izdanja Ringiera (Blic, 24 sata, Blic žena… ) to sasvim solidno radi na svom privatnom nalogu, čudno mi je zašto tviter nalog Blica čuči prazan dok gotovo 500 pratilaca (followersa) čeka da se jave…

Njihova strana za obožavaoce na Fejsbuku je prilično aktivna, imaju i oko 12.000 obožavalaca, a koliko vidim vesti su prilično komentarisane. Moram priznati da mi se i njihova internet prezentacija najviše dopada, najbogatija je sadržajem i dosta interaktivna, mada im ide na ruku i sam profil dnevnih novina – kratki, brzi, pomalo i „žuti“. Iz ove Ringierove grupe pomenula bih još i 24 sata, solidno odrađuju online promociju, mada i njima fali malo interaktivnosti.

Blic Tviter

Večernje novosti – Na prvi pogled – sve je tu – i komentari na sajtu, i rss, i Tviter nalog, čak su počeli onlajn događaje sa sajta da reklamiraju u štampanom izdanju. Ali, sve se radi kao „levom nogom“, forme rade a bez suštinskog udubljivanja – Čemu sve to? Kao ilustraciju navešću da na Fejsbuku imaju nalog – kao da se radi o osobi a ne medijskoj kući, pa ispada da sam prijatelj s Novostima, umesto da na njihovoj strani (ili možda čak grupi) čitam ono što me zanima. A na Tviter nalogu se ne udostoje da osim skraćenog linka bar postave opis, tako da stvarno ne znam ko otvara nemušte linkove iza kojih ko zna šta stoji. A često stoje zanimljivi tekstovi. Takođe, praksa da se na Tviter postavi u stvari link za Feksbuk tek nema nikakve svrhe jer je, između ostalog poenta u tome da se posetioci dovedu na sajt, zar ne?

Politika – tradicionalistički nastrojena i pomalo zatvorena, politika i onlajn ostaje dosledna sebi. Preduga, neinventivna i pomalo dosadna. I mada se često na njihovim stranama mogu naći kvalitetni članci i analize, danas malo ko ima vremena za čitanje beskrajnog niza slova, bez „sažvakane“ verzije i suptilne preporuke ŠTA izabrati u moru informacija. Ne bih trošila više reči na njih, s obzirom da im je Tviter nalog zaključan?, a na moju molbu da ih pratim nije nikada odgovoreno.

Glas javnosti ne spada u ovu grupu ni po onlajn nastupu ni po tiražu, ali ih spominjem, jer je pre nekoliko dana prestalo da izlazi štampano izdanje i sada funkcionišu samo kao onlajn magazin. Primetno je da su ovih dana dosta aktivniji na Tviteru i Fejsbuku, videćemo kako će se snaći u onlajn životu.

Svet – za svoju ciljnu grupu, ovaj magazin odrađuje odličan posao, na Tviteru nešto manje (što ne čudi, s obzirom na profil korisnika ove mreže jer nisu primarni cilj Sveta), a na FB-u imaju više od 11.000 obožavalaca i veoma bogat sadržaj.

Story – takođe sjajno odrađuje posao, naročito mi se sviđa kako vode Tviter nalog (koji vodi, znaju tviteraši ko jer upravo daju onaj šmek i začin koji znači da brinu o korisnicima.

Čemu sve ovo?

Da li je onlajn prisustvo uludo prosipanja para, vremena i ljudskih resursa, kao što neki tvrde?

Usudila bih se da kažem da je to ulaganje u budućnost. Mediji će morati uskoro da porade bar nešto s ove (ili neke bolje) to do liste.

Nije to isprazno naklapanje grupe zaluđenika onlajn svetom. To je zalog za budućnost, kada će im glavna publika biti klinci koji danas provode makar dva sata online.

Javni servis – javno blamiranje!

Bednopiskaralo — Thu, 26 Mar 2009 14:05:43 +0000

Mlatim se ja, evo već tri godine sa jednom NGO – osnivač, članica, sad i neka vajna direktorka . Trudiš se da uradiš nešto za svoju i drugu decu, da ne žive u ovakvoj, fu…. državi, da ih ne gaze neki činovničići i ućutkuju gori od njih.

I trudimo se, izmeđju ostalog da promovišemo dojenje, koje se u Srbiji drži na jadnoj cifri od 15 odsto. I onda se neki glupson sa JAVNOG SERVISA seti da bi bilo dobro pustiti ovo kao senzaciju: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/14/Nauka/50734/Dojenje+Å¡tetno+posle+Äetiri+meseca?.html

Fotografija vlasništvo Udruženja Roditelj

Ej, živote, lutalico, za šta plaćam pretplatu…. a na TO mi kažemo OVO:

SAOPŠTENJE
Povodom izveštavanja Javnog servisa RTS o dojenju

Povodom informacije o štetnosti dojenja, objavljene kao vest o istraživanju danskih naučnika u drugom Dnevniku Javnog servisa Radio televizije Srbije 19. marta 2009. godine, Udruženje RODITELJ zajedno sa Beogradskom kancelarijom UNICEF-a i Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ izražava zabrinutost zbog načina na koji je plasirana ova vest i posledice koje ona može da izazove.
Istraživanja o dojenju sprovode se u svetu već decenijama, ali samo rezultati onih koja se pokažu kao validna objavljuju se u stručnim časopisima i nađu u svetskim bazama podataka. Dokazana nova saznanja o dojenju prihvataju autoriteti u oblasti dojenja i uvršćuju ih u svoje preporuke. Svetska zdravstvena organizacija (SZO), UNICEF, Svetska alijansa za promociju dojenja se ubrajaju u najvažnije svetske autoritete u tom području. Od izuzetne je vaznosti da mediji , ukjučujući i javne servise, potvrde verodostojnost informacija kroz proverene izvore i da konsultuju organizacie koje su autoritet za specificno područje pre nego što objave vest.
Kao organizacije koje se između ostalog bave promocijom dojenja i brinu za dobrobit dece, želimo da ukažemo da način na koji je informacija bila ponudjena na Javnom servisu jasno pokazuje da nije bilo prethodne provere i primene pravila verifikacije („dve strane priče“), što može gledaoce ostaviti u nedoumici, ili čak prouzrokovati da se bespotrebno širi panika.

Dojenje je od izuzetnog značaja za zdrav i sveobuhvatni razvoj deteta i za ostvaranje bliskih emocionalnih veza izmedju majke i deteta. Hiljade različitih istraživanja su potvrdila korist isključivog dojenja do šestog meseca života bebe. U Srbiji, na žalost, svega 15% majki isključivo doji svoju bebu u prvih 6 meseci. Iako se stavovi polako menjaju uz velike napore zdravstvenih radnika i grupa građana koji promovišu dojenje, stavovi, Srbija je još uvek značajno ispod evropskog proseka po procentu isključivog dojenja, Dojenje je jedno od najintimnijih i najosetljivih pitanja s kojima se majke susreću i potrebno je da im šira društvena zajednica da punu podršku.

Nema nikakve koristi od širenja informacija o istraživanjima koja još nisu dobila naučnu potvrdu, za koja se ne zna ni metodologija, niti se zna sa kakvom motivacijom su bila napravljena.
Apelujemo na Javni servis Radio Televizije Srbije kao odogovornog medija da obezbedi pouzdane informacije o dojenju i da pruži prostor za kvalitetno javnu raspravu na koju ćemo se i mi potpisnici ovog pisma sa zadovoljstvom odazvati.

Za one koje zanima koji su još uvek važeći statovi o dojenju, dodatne informacije mogu se naći na:
http://www.who.int/topics/breastfeeding/en/
http://www.motherlove.com/resources_studies.php
http://aappolicy.aappublications.org/cgi/content/full/pediatrics;115/2/496
http://www.who.int/child_adolescent_health/documents/9241595230/en/ http://www.llli.org/
http://www.who.int/features/factfiles/breastfeeding/en/
http://www.cdc.gov/breastfeeding/
http://www.cdc.gov/breastfeeding/pdf/BF_guide_1.pdf

Udruženje RODITELJ
UNICEF, Beogradska kancelarija
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”
Kontakt Udruženja RODITELJ
http://roditelj.org
info@roditelj.org

I sasvim LIČAN STAV JEDNOG TATE

Nauka još uvek otkriva nove i nove prednosti produženog dojenja. Tako je, na primer, nedavno potvrđeno da duže dojena deca imaju veći koeficijent inteligencije, da su manje podložna alergijskim oboljenjima, itd.

Ovakva naučna saopštenja su redovna pojava. Ipak, ona ne nalaze svoje mesto među vestima javnog servisa Srbije. Urednici RTS-a ne nalaze za shodno da nas, svoje gazde (jer ih plaćamo), obaveste o tome. Takođe nas ne obaveštavaju kada neka od velikih kompanija koje proizvode kozmetiku, opremu ili hranu za bebe negde u svetu izgubi neku parnicu ili kad se otkrije da su im proizvodi štetni.

Ali zato je nedavno istraživanje Danskog instituta za zdravstvo, koje nije naročito propraćeno u svetskim medijima, na RTS-u postalo prvorazredna vest.

Samo istraživanje nije nikakav skandal – jedno je od mnogih. Ono upozorava da postoje podaci o tome da majke koje unose toksine mogu te toksine u mleku preneti deci koju doje duže od četiri meseca. Ovi naučnici pre svega upozoravaju na lošu ishranu majki, i najavljuju dalja istraživanja – koja su neophodna da bi nešto postalo naučno znanje. Tako nauka funkcioniše. Ako bi se i pokazalo kao savršeno tačno, prvo bi valjalo imenovati te namirnice, videti da li ih naše majke unose… itd.

Ono što jeste skandal, pored te selektivnosti informacija, pre svega je skandalozan naslov: „DOJENJE ŠTETNO POSLE ČETIRI MESECA?“

U tradiciji najgoreg novinarstva, nešto što nije puna istina (svako dojenje uopšte?), a ni definitivna i dokazana istina (dalja istraživanja?), pretvara se u svakom razumljivu vest (dakle istinu), a od tužbe se čuva UPITNIKOM na kraju.
Kao kad bi mi napisali: Urednik vesti Radio televizije Srbije korumpiran od strane proizvođača adaptiranog mleka?

Ima upitnik, zar ne?