Tag: Refleksije
Moja sudbina
Dok te pratim, nekako ne želim da shvatim. Polako. Stvarno patim, reči ne razumem. Smejem se, ne volim da budem ko ljudi. Smrti svojoj, sebi velim: zemlje grumen, ptica budi! Bolje je. Još će bolje biti bez mene. Nekako, polako, smejem se smrti svojoj. Bolje je bez mene. 37 total views, no views today
37 total views, no views today
Tvorac
Probudim se u osvit svetova kad kamenje i stenje još vrelo prži i zove. Gledam iskon kako raste u svoj lepoti, zemlju kako plače dok se porađa i znam da ću uskoro stvoriti reč. Biće na početku, nerastrgana još. I od tad kao krilom leteće mi duša, do zaborava i nazad. Pišem svaki suton i gospodarim [...]
118 total views, no views today
