Znate li kada sam se osetila najjadnije u  životu?

Dok  sam premorena i s nabreklim dojkama iz kojih moja tek rođena devojčica nije mogla ni umela da izvuče mleko, neutešna, sama i pod udarom hormona čekala na vratima sobe u „Narodnom frontu“, dok je nardkana sestra ušla i krenula da se izdire na mene:

Kakva si ti majka kad ne umeš da utešiš svoje dete?

Otela mi je Janu, naklukala je adaptiranim mlekom, tutnula mi je nazad, okrenula se na peti, i odmarširala niz hodnik.

Bila sam samo jedna od nesrećnica koja je mislila da „Bejbi frendli“ znači pomaganje mami i bebi da lepo zajedno krenu u život, nauče da doje i paze se. Naravno, mogu sad da vam kažem da „Bejbi frendli“ u Srbiji ne postoji!

A to su konačno zvanično obznanile i nezavisne evaluatorke, koje je UNICEF platio da dođu i vide šta je to u Srbiji što se u teoriji zove „Bejbi frendli“ a u praksi nema ni B.

Usvojla je taj izveštaj Radna grupa ministarstva zdravlja, u koju su se, gle čuda dosetili da zovu predstavnike NVO  – Majku hrabrost, Bebac i Udruženje RODITELJ.  Naše zajedničko saopštenje možete da pročitate ovde, kao i kompletan izveštaj Ženevjev Beker i Elizabete Zisovske, koje su obišle srpska porodilišta i videle kako izgleda „Unfriendly baby friendly“  u  Srbiji.

A ja sam još, ljudi moji odlično prošla!  Oba puta porađali su me doktori koje poznajem, jer sam (zlo)upotrebila novinarska poznanstva i saradnju s lekarima, koji su mi pak zauzvrat na porođaju persirali, oslovljavali me imenom, uopšteno, tretirali me kao ljudsko biće. Čak je i sestrama odmah sugerisano da je to naša… novinarka, da im bude kristalno jasno da za svako sranje mogu da završe u novinama.  Izbegla sam i ponižavajuće  kolektivno širenje nogu  da se pregleda rana, i pregled koji kao mesari da rade (svaka čast mesarima, da se ne uvrede).

Plus, vodila sam sa sobom „bodigarda“ moju sigurnost i snagu, mog Mikija, – jer sam bukvalno  išla logikom, ono što ne može bespomoćna žena na stolu, sigurno može poluuračunljiv budući tata!

A kako su prolazile mnoge žene, same, ostavljene, ponižene i zaboravljene, možete da pročitate širom interneta, da čujete od prijateljica, evo i ovde na jednom mestu. A kako to izgleda u svetu, pogledajte ovde.

Dakle, sadašnje i buduće mame, ako vam neko kaže da ste bile u „bejbi frendliju“, znajte da su vas slagali. Jer „Bejbi frendli u Srbiji ne postoji“. – Evo pogledajte šta je „bejbi frendli“ i koji su to koraci (koji uglavnom NE KOŠTAJU) koji bolnicu čine prijateljima majke i beba.

I biću slobodna da kažem i zašto u Srbiji nema BF – jer se većini lekara i medicinskog osoblja (čast svetlim izuzecima koji samo potrvđuju pravilo)    j-e-b-e za b-e-b-e!

Jer bi im dosledna primena „bejbi frendlija“, koja podrazumeva da su mama i beba centar sveta a ne nadobudni doktor i nadrndana sestra, da se majci pomogne da nauci da doji, da sestre obilaze i pomazu majkama, da se ohrabruje dovodjenje druge osobe na porođaj, sve to bi im direktno izbilo pare iz ruku! Jer ako su ljubazni i fini po „difoltu“, čemu onda toliko uzimanje para, čemu onda silna „čašćavanja“ što je doktor,  eto uradio ono što mu je posao, za šta prima platu i za šta se zakleo Hipokratu?

Zato su, cenim direktori naših najvećih porodilišta od 4 ili 5 sastanaka Radne grupe došli samo na jedan a i tada hukćući i uzdišući kako imaju pametnija posla. Jer u nama, mamama, vide novčanice, za koje je poželjjno da ćute, što manje pitaju i što pre se čiste iz porodilišta.

E pa, čini mi se da ćemo se ’ćerati još!  Jer mi u zalogu imamo ono najvrednije što smo stvorili i za šta nam ništa nije teško da učinimo. Pa hajde, ko će s tim da se meri!

p.s. Svi oni koji osećaju da kao građani i građanke treba nešto da urade, kažu ili pomognu, nek se jave na info@roditelj.org

Ako želite da prijavite  da je neko prema vama postupao drugačije od onog što kao majka zaslužujete,  ili želite da ispričate svoju priču, javite nam se!Nevladine organizacije, to je sigurno neće izigravati ikebanu u toj radnoj grupi, to je sigurno. A sve što možete da kažete ili uradite a da Srbija jednog dana stvarno dočekuje bebe na svet prijateljski, tu smo!

„Bebi frendli? Jel’ to ono kad je beba stalno s tobom, niko da ti pomogne i pokaže bilo šta, mučiš se a tek si se porodila? Ne bih ja to, hvala“. Ovako obično reaguju tek porođene žene ako ih pitate da li će u bebi frendli program ili ne – u onim porodilištima gde imaju „privilegiju“ da biraju.

Ni naša Sara nije imala privilegiju da bude u pravom "Bejbi frendliju"

Zašto je to tako? Zbog čega je jedna sjajna inicijativa, program koji je obavezan u mnogim svetskim porodilištima, a koji nas vraća na prirodni početak – povezanost majke i deteta od prvog minuta, nešto čega se novopečene mame u Srbiji plaše? Šta to fali našem programu bebi frendli?

Fali mu to što nije prijateljski nastrojen prema mamama, još manje prema bebama. Čast izuzecima! No, uprkos činjenici da je većina porodilišta u Srbiji uključena u Bebi frendli bolnički program, često se dešava da se u tim ustanovama ne ostvaruju ni osnovni zadaci iz pomenutog programa. To su priznali čak i ljudi iz Ministarstva zdravlja, rekavši da tek u malom broju porodilišta beba dobije prvi podoj u roku od sata po rođenju, što je jedan od najvažnijih postulata iz programa «10 koraka do uspešnog dojenja».

* Teško je reći zbog čega se sjajno zamišljen program vremenom preokrenuo u «kako olakšati malobrojnom medicinskom osoblju» u našim pretrpanim porodilištima. Prema rečima dr Đurđe Kisin iz Instituta «Dr Milan Jovanović Batut», počeci bebi frendli programa u Srbiji – 1995. godine, kada mnoga porodilišta u zemlji nisu imala ni toplu vodu, bili su teški. Ideja da se ovim programom utiče na obeshrabrujuće mali procenat mama koje isključivo doje svoju decu, delom je uspela, jer je taj procenat za proteklih deceniju i po veoma porastao. Da li se to desilo isključivo zahvaljujući programu bebi frendli, ili su i drugi faktori uticali, nije ni važno. Međutim, taj procenat je na globalnom nivou još uvek nizak, pa je borba za dojenje u Srbiji praktično tek na početku.

* Udruženje Roditelj je upravo zato i osnovano – zbog tretmana prema nama u porodilištu, zbog problema sa dojenjem, nerazumevanja na svakom koraku… Nismo pristalice kritika radi kritike. Program koji već više od decenije opstaje u Srbiji, ima mnogo dobrih strana, sjajno je zamišljen, i trebalo je mnogo vremena i volje da se primeni u velikom broju porodilišta. Ali, postavlja se pitanje zbog čega je doživljaj programa bebi frendli koji imaju stručnjaci i roditelji tako različit.

* Kao što je dobro primetila dr Elizabet Paunović, pomoćnik ministra zdravlja, ako imamo 54 od ukupno 58 porodilišta koja sprovode bebi frendli program, a samo 10 odsto beba u okviru jednog sata po porođaju uživa u blagodetima majčinog mleka (što je izričita preporuka Svetske zdravstvene organizacije i prvi postulat programa bebi frendli) – šta je tu prijateljski prema bebama, a šta prema majkama? Nažalost, država nije sama došla do ovog pitanja, nego su njega postavili inostrani sagovornici, na konferencijama posvećenim deci. Naša delegacija se postidela. I rešila da učini nešto. Udruženje Roditelj će svim svojim snagama i kapacitetima učiniti sve da program Bebi frendli plus pruži više, pre svega majkama i bebama. Ministarstvo je napravilo prvi korak – formirana je Radna grupa ministarstva, koju čine predstavnici UNICEF-a, samog ministarstva, Instituta za javno zdravlje, načelnika porodilišta iz Srbije i predstavnika nevladinih organizacija koje se bave dojenjem i decom.

Dosadašnji rezultati

Prema podacima Instituta «Dr Milan Jovanović Batut», najvažniji rezultati bebi frendli programa u Srbiji, koji su postignuti do sada, obuhvataju:

● Ovaj program se primenjuje u 54 od 58 porodilišta u Srbiji. Ukupno je 49 porodilišta dobilo sertifikat da su baby friendly  (78 odsto porođaja u zemlji).

● Uslovi za posete članova porodice su uspostavljeni u 70 odsto porodilišta (ranije to nije bilo dozvoljeno).

● Očevima je dozvoljeno da prisustvuju porođaju u 10 odsto porodilišta.

● Škole roditeljstva su uspostavljene u 60 odsto domova zdravlja.

● Međunarodni kodeks marketinga zamena za majčino mleko je uključen u zakone koji su usvojeni u Skupštini Srbije 2005. godine.

● Stopa isključivog dojenja se povećala: sa 3,6 odsto u 1996. godini, na 11 odsto u 2000. godini, do 22 odsto u 2005. godini.

● Iako su ovi rezultati za poštovanje i zahtevali su veliko angažovanje zdravstvenih radnika, smatramo da može da se radi mnogo bolje – pre svega kada je u pitanju ljubaznost, topla reč i ljudska briga prema ženama i bebama. One to zaslužuju!

Angelina Radulović

Tekst je pisan za Udruženje RODITELJ, i objavljen u časopisu „Mama“