Bedno piskaralo

Između dlanova

четвртак, јун 17, 2010

S hladnih dlanova kaplje obmana Rumene odsjaje svitanja prodajem Razmenjujem Za oskudno grumenje u koje još ništa nisi posadio. Ni oplodio.

Sad te se ne sećam. Tek izmaglica nad mojom glavom ili tihi lepet krila leptira, dašak dodira žene koje odavno nema. Pola života ja ginem sama kroz vilajete i nadam se da me ta topla majčinska ruka doletela iz noći kad se ne stigosmo oprostiti i dalje pažljivo vodi. Kroz sve moje poraze i [...]

Imaginacija

субота, март 14, 2009

0 Comments

Tužna sam otključam nekog i pustim suzu Kad vidim njegovu prazninu. Naričem nad živima prizivajući tvoju smrt kad ne mogu blizinu. Nema laži, ja je ni ne tražim. Zvona od stakla prikrivaju mrak oko nas. Stidim se svojih demodiranih vrlina Bežim od koraka vremena gutam ključ da bih sakrila dokaz. Nema istine jer nemamo načina [...]

Čežnja

четвртак, март 5, 2009

7 Comments

Iščekujem još, ko kišu grumen zemlje, dok se prži, dah tvoj po obličju mom. Gorim, buktinjom uz žar, još netaknut, neizrečen. Drhtim, kao onog čistog dana, u proleće kad teške ptice, ostadoše bez krila, osudjene na tlo. A ti i ja, mesto njih bludeći, stigosmo pod oblak i ne prenu nas kroz vreme zlo, sivilo [...]

Ljudi

понедељак, март 2, 2009

4 Comments

Ja nikada neću umreti jer godinama već ne postojim. Kosti i meso, krvni sudovi kad bi za čoveka bilo samo to dovoljno imali bi i previše ljudi. Svaki imaginaran stvor dao bi sebi za pravo da živi po više puta istu priču. U meni zjapi praznina nema konca koji ušiva, ni materije koja nadomešta. Ja [...]

Metamorfoza

четвртак, фебруар 26, 2009

0 Comments

Kad se pomrače u tebi i poslednje ideje, zapahnut slepim iluzijama tražićeš kompas, utiraćeš put, plakaće ti na ramenu ogrešeni bivši sveci. Tražićeš Boga kog si davno ostavio, ispljuvanog u nekom budžaku, da izdahne, poput svih ljudi. Ostaćeš zapanjen u oblaku saznanja, da nemaš više prava na drugovanje sa razbludelim anđelima. Jedina neprolaznost u tvom [...]