Nisam tip koji se olako uključuje u humanitarne akcije. Ne zato što ne želim da pomognem, već što ne znam gde bih pre, čovek ne sme da unese srce u svaku tužnu priču koja živi oko nas. Ali, jedno srce me je nagnalo da se zamislim, i da posle mnogo vremena zaista osetim da nismo svi anestezirani i otupeli, da nismo skriveni samo u svoje male živote. To je srce devetnaestogodišnje Vanje iz Sonte, koje je  pretilo da prestane da radi. Da bi samo pomislili na neophodnu transplataciju u Austriji, Vanjinim roditeljima bilo je neophodno 100.000 eura. Cifra koja zvuči nedostižno, to mi je čak i novinarka RTS-a Ana Stamenković rekla, dodajući tužno da je devojci sve gore… Od 17. januara, kada je u kasici bilo oko 350.000 dinara, , 1.400 evra i 500 kanadskih dolara,  prikupljeno je dovoljno novca i  Vanja u sredu putuje na operaciju!

Srce za Vanju

Priča o Vanji širila se od usta do usta, smenjivali su se prilozi na televiziji, drugi su coktali i odmahivali glavom na to što je država nema.  A ja sam se, osim rekordno brzom skupljanju novca za jedno novo, lepo srce, obradovala tome što je onlajn zajednica pokazala da je živa, da  ima srca i da je spremna za akciju.

Za poslednjih sedam dana, gde god da krenete u našem onlajn prostoru, videla su se srca, pričalo se o Vanji…

Gomile tekstova, blog postova, verujem da je večliki broj ljudi otišao do banaka i pošti, okrenuo telefone… Osim originalnog sajta, napravljen je i miror sajt by  ITkutak, formirana Fejsbuk grupa, i kreativke na FB su se dale u akciju  akcija je pararelno tekla i na Tviteru #srcezaVanju. Čak me je i RTS prijatno iznenadio, najpre prilozima, a zatim doniranjem dela prihoda od jedne stupidne nagradne igre.

Vanja sada ne mora da sanja novo srce. Ona će ga uskoro dobiti. Lepo je znati da si makar na momenat zastao, u ovom ludom svetu, i zapitao se  – da li mi je dobro, ako drugima oko mene nije?

Ja se danas osećam baš dobro, a vi?

Ovo su samo neki od linkova gde ste mogli da se uključite u otkucaje za Vanju i njeno novo srce

(nisam stavljala linkove do foruma i sajtova koji su preuzimali vesti).

HVALA VAM STO JOŠ IMATE SRCA ZA SRCE!

ITKutak

Džepna Venera

Dragan Varagić blog

Ivanizmi

Šaputalica

Bitno

Grne

Čarolija

Kasper

Kremašica

Džejn

Terek

Suske

Uživancija

Čarobna lampa

Misli duše

Onlajn tržište

Marxxx blog

Umetnik

Putujmo vedro

Ženska posla

Azil za pse

Mali ljudi

Šareni kutak

Nikolabrank

Sofija

Naći posao

ŽeljkoA

Zabeleži.com

Moj cvetni svet

Trablmejker

Da mi ne zameri ekipa s ovogodišnjeg BlogOpena, radovala sam se što jedan od mojih postova upade u ovogodišnji izbor za Blogopediju, nije da nisam. Samo me stisle obaveze, što poslovne, što roditeljske, što neka tuga i neizdrž povodom svega što se ovih dana dešavalo u Beogradu. Još sam uzela da čitam “Kolibu”, Vilijema Pol Janga, koja me je potpuno dotukla i odvukla od mile mi tastature.

Pobegla sam, priznajem iz stvarnog sveta, ovog mog stvarnog Beograda, jer ne mogu više da se davim u pitanjima, manje više istim koje sebi postavljam gotovo 20 godina. Zato sam se okrenula ovom izboru, koji su napravili momci iz Niša, ovogodišnji organizatori Blogopena 09, održanog 4. i 5. septembra 2009. godine.

I nekako sam baš prijatno iznenađena i zatečena da sam se našla u ovom malom, šarenolikom Balkanskom društvancetu. Ima tu svega, za svačiju dušu, i uživala sam čitajući.

izvor

Premda piskaram podugo, da nije interneta i sigurnosti prividne anonimnosti(koja je poodvano bivša anonimnost), sumnjam da bih se ikada usudila da negde nešto objavljujem. Ohrabrena  lepim rečima prijatelja pesnika  nekoliko puta sam se jada osilila pa poslala neka moja pisanija na konkurs. Ili nisu stigli na vreme, ili nisam ispoštovala propozicije konkursa, ili se žiri pitao, Boože, o čemu ova uopšte piše . Tako da je Blogopedija moja jedina nagrada, osim grupe mazohista koji čitaju moj blog

Ali, bez želje da umanjim vrednost izabranih radova(pa i svog) i dalje mi nije jasan princip po kojem autor mora SAM da predloži i pošalje postove i tekstove koje smatra kvalitetnim. Em mu treba malo aktivizma, em ima neobaveštenih, a sigurno i stidljivih, možda i onih koje mrzi da to učine. A sigurno je i subjektivan. Neki blogeri su problem subjektivnosti svog mišljenja rešili nagradjivanjem   ili anketiranjem na svojim blogovima. I to nije loše, ali mi se čini da bi predlaganje od strane drugih blogera(jednog ili više njih) dalo više povoda da se oseti kako diše mala blogerska zajednica na ovim prostorima.

Ostaje svakako dilema da popularnost nije uvek jednako kvalitet, ali on je u samoj definiciji blogovanja taako amorfna i ukusima podložna stvarčica, da je o tome teško raspravljati. A u tom slučaju, kriterijum odabira morao bi da bude drugačiji, po nekom formalnijem principu, koji bi onda, logično poništio njegovu poluformalnu ideju.

BlogOpen, koji polako, bio formalan ili ne, s namerom da „geekovi“ i „geekovi wanna to be“ razmenjuju znanje ili iskustvo, ili se druže, postaje polako institucija. Kako će se dalje razvijati i kakva ga sudbina čeka, videćemo, u septembru smo čitali utiske,  izveštaje , malo „okasnele izvešaje“:) , poglede „sa strane“.  Neki su se baš bavili ovim neformalnim blogerskim okupljanjem, a da sve ne ostane na pukoj razmeni „ćoraka“, pali su i   predlozi i vizije kako bi sve to ubuduće moglo da se  “upakuje”.

Za početak, dobro bi bilo da blogeri znaju, da neke ideje ne mogu da se realizuju same od sebe, bez obzira na nas gomilu tapšača koji idemo okolo i vičemo „sjajno“. Bez obzira na neformalnost i OO(organizacioni odbor) kao i šetajuću lokaciju, BlogOpen mora da ima generala, malog od palube, režisera, kako god nazvali tu osobu ili osobe. Da osmisli, drži na okupu paučinu koja povezuje sve, da svojom vizijom i autoritetom širi dalje ideju. Ne pametujem, sublimiram svoja iskustva, koja su doduše iz potpuno drugog svreta, ali podrazumevaju neophodnu ideju, viziju, dobru volju i zagriženost za dobre stvari koje imaju smisla.

Pošto se slegla prašina oko Niške borbe u rovovima, možda je vreme za odlaganje ordenja, prebrojavanje ranjenih i taktiku za sledeću borbu. Za početak, sajt BlogOpena popuniti arhivom od prethodnih godina, staviti Blogopediju 09, kao i one prethodne.

I ovu malu četu blogera upakovati u jedan PDF, kao što ste i obećali

Za kraj, ko je stoički izdržao da stigne do kraja:

Izbor Blogopedija 09, koji su prikupili i uredili Slavko i Srđan.

• Aleksandar Ilić – Pronađena grobnica Aleksandra Makedonskog

• Jelena Jovanović – SUDAR SVETOVA: off-line i on-line industrije

• Zlatko Šćepanović – Jezero Vrutci – stvarno mesto gde Sveti Georgije ubiva aždahu

• Nenad Obradović – Maloj M

• Angelina Radulović – Devojka koja nikada nije volela

• Nebojša Radović – Deca i računari

• Zoran Tomić – Arhimedov blistavi um

• Miljana Mladenović – Život na Web-u u crticama

• Marija Spasojević – Bez emocije

• Ivana Stoisavljević – Inkluzija

• Sladjana Marjanović – Savremena bajka iliti jedan ponovljeni od poodavno

• Milan Jakovcevski – Ljubov e…

• Milan Milošević – Deset godina kasnije još uvek smo živi i zdravi

• Dimitrovska Vasilka – Arheologijata na tvojata familija

• Ivana Križanović – Snopić svetle mudrosti

• Magdalena Arnaudova – Vraќanje vo realnosta

• Filip Mladenović – Vrhunac Pink kulture

• Milica Lazarević-Jekić – Da te grlim

• Ogi Sinko – Eden ubav den, može i porano

• Miloš Petrović – Zašto je važno da jedna kompanija vodi svoj blog

• Ivana Momčilović – Kako sam zavolela sebe

• Elena Apostoloska – Matovska – Životot e fer

• Leonida Penka Bassa – Ahroma

• Milica Vučković – Bolesna bajka

• Miloje Sekulić – Bloggers Relations u praksi [post I] [post II]

• Larisa Ranković – Mediji na oštroj nizbrdici

• Dejan Pejčić – Sanjam

• Saša Radojčić – Srpska književna blogosfera

• Miloš Krneta – Dan kada ćemo se osloboditi papira

• Slobodanka Boba Đuderija – Majkuim

• Ristić Miljan – Ljubavnik

• Dragana Đermanović – Carpe Diem

• Sanja Rastovac – Priča o gospođi Marini

• Suzana Janačković Živković – Zamisli

• Marija Đokić – Sve njihove ljubavi

• Dragana Pušica – Voćna torta sa višnjama i ribizlama

• Zoran Trklja – Nisam dovoljno bogat da kupujem skupo

• Marica Blečić – Vinski Raj

• Emina Krstić – Mali ničega i mnogo svačega

• Saša Stamenković – Autentični su u manjini

• Etarget – Zašto se oglašavati na internetu 2. Kontekstualna PPC reklama

• Vladimir Mirosavljević – Coolares, bend koji zaslužuje šansu

• Meri Filipovska – Vek Od Denovi.

• Nadica Trenceva - Karantin

• Tatjana Kozica – Ti si birao

• Gorjana Jordanovska – What am I to you?

• Višnja Dimić – Muškarci i gubitak kose – strašna stvar!

• Darjan Radenković – Kafanski bluz

• Tanja Stanić – Otkucaji

I prošlogodišnja Blogopedija 08, koju možete da vidite ovde i Blogopediju 07 koju NE možete da vidite ovde.

Uživanje u svetu blogova je poput odvođenja deteta u ooogromnu prodavnicu punu slatkiša, od kojih ne zna koji pre da odabere, pa trčkara od jedne do druge gomile. Za poslednjih 5 godina više puta sam otkrivala tu čarobnu šumu i uz velike pauze izazvane privatnim rezovima u životu, ponovo u nju zalazila. A ključ hodanja kroz šumu je valjda, izabrati drveće koje vas inspiriše, koje želite u svom dvoruštu, da vam pravi hlad dok uživate u jutranjoj kafi

Ali, mora da se pazi, jer u blogerskoj šumi nekada može da se zaluta u silnom drveću – lepota blogova jeste u njihovoj raznovrsnosti začinjenoj (za mene dobitnom kombinacijom) informacije – plus- stav- plus – prepoznatljiv stil- veština dobre komunikacije. A moja prirodna radoznalost i želja da vidim, čujem, pročitam i naučim što više, dovela je RSS mnogih blogova u moj Google reader. I svakodnevno uživam u duhovitim opaskama, čitam zanimljivosti, učim, „kradem“ cake od iskusnijih, boljih, čitanijih.

Za Blogday, uklopiću se u tradiciju i podeliti s vama moje trenutne favorite. Poređane onako kako su mi pali na pamet, a svima je zajedničko da osim što su zanimljivi, poučni, s jasnim stavom.

- Mahlat  – ubistvena, „Žena s mudima“ (ne, njen blog nije „ženski“), kaže pravo u glavu ono što bi drugi možda pomislili, ali nikako rekli. Neke od najboljih analiza onog što politički korektno zovemo penis i vagina pročitah baš kod Mahlat. Uživam čitajući je, vrlo često mislimo jako slično, samo ona to mnogo bolje verbalizuje J

- Nadžak - njegova džangrizanja podsećaju me na priče jednog od Štrumpfova, onog što mu stalno nešto fali. Opisuje sebe kao namćora, večitog kontraša i baksuza. Al ne bih ga ja menjala, baš takav treba blogosferi.

- Moošema - Retko jasna, sa stavom, pismena (nije zanemarljivo verujte), pitka, ali komplikovana. Nad svakim postom se zamislim.

- Miss Cybernaut – bivša koleginica, danas u svetu e – marketinga i PPC – a. “Geek chick” kako sama kaže . Žao mi je što je nema češće, svaki post ritualno iščekujem. Dal’ je urođeni talenat ili naučeni fini osećaj mere nije ni bitno. tek, ona zna kako treba koristiti lični blog kao sredstvo promocije rada, alat komunikacije, izvor edukacije, a s druge strane kao personifikaciju ličnosti koja iza postova stoji.

- Dragana Đermanović – uzburkala je svojom pojavom žabokrečinu lokalnih balkanskih PR voda, mislim da to sjajno radi i sa uživanjem pratim njen blog i učim.

- Pedya je relativno nov bloger, ali poznat  mnogima u online svetu. Jako mi se dopada ono što je do sada napisao o komunikaciji i njenim pojavnim oblicima, korisno, pitko, s merom.

Ovo je samo malecni isečak spiska blogera koje s pažnjom čitam i pratim. Namerno sam izostavila neke blogove, koji su toliko popularni da je moja preporuka suvišna, jer svako ko zaviri u blogosferu ubrzo neizbežno „naleti“ na njih – Blogowski, Deda, Eniac, Aničić , Urošević (svaka čast na promociji ćirilice), Dragan Varagić …