Bedno piskaralo

Novogodišnji „chain letter“

31 децембар 2009

Nisam baksuz, majke mi, ali ne volim novogodišnje ludilo. Mene ti datumi vezuju za ružne stvari, neke lične patnje u mom životu, i dugogodišnji razarajući bol. Još ako na to nakačimo bezumnu gužvu, jurnjavu, trošenje para koje nemamo, isfolirano slavlje i ničim izazvanu euforiju, utisak mi je baš onako … bljutav. Situacija je malo bolja [...]

Klinička smrt srpskih knjižara

30 новембар 2009

13 Comments

Slika by poetry Da li znate šta je zajedničko Gornjem Milanovcu, Boru, Aleksincu i Vranju? Ako stanovnici ovih mesta u Srbiji požele da – kupe knjigu, moraće do prve knjižare da skoknu do drugog grada!Neki čak i da naprave krug od stotinak kilometara, jer, na primer, u čitavoj Timočkoj krajini, gde živi oko 100.000 stanovnika nema [...]

Home sweet home

20 новембар 2009

14 Comments

Slika uzeta odavde Ko se nije selio, ne zna šta je patnja, da parafraziram čuvenu rečenicu iz „Lajanja na zvezde“. Ne znam stvarno ko mi je kriv. Sloboda izbora nije za mene i to ti je. Dok sam bila ovde, lako mi je bilo da budem ušuškana u početničko zaštitničku lagodnost. Doduše bez mnogo izbora [...]

Oktobar šesti, kada će da svane?

6 октобар 2009

12 Comments

Svanuo je 6. oktobar. A ja, i verujem mnogi moji prijatelji još čekam da mi svane. Makar malo, da osvetli zora van mog začaurenog mikrokosmosa kojim sam se ko paukovom mrežom oplela da ne vidim dalje od sopstvene porodice, svog malog sveta, svoje firme, prijatelja, kumova, svog dupeta. Inače bih, majke mi, poludela. Prisećala sam [...]

General(izacija)

16 септембар 2009

10 Comments

Rešila sam. Neću da budem politički podobna. Ni “in”. Poslednjih dana pročitala sam hiljade i hiljade prilično ostrašćenih karaktera o ljudskim pravima, generalizaciji i stereotipima. A prošlog vikenda podlegla sam i sama jednoj – poželela sam da sam bar na kratko – Nemica. O Nemcima kao narodu nemam mišljenje. Imam neku mešavinu romantičarsko nacionalne nerealne predstave [...]

Porodične relikvije

25 август 2009

10 Comments

Svakodnevne vesti o nesrećama, poplavama, požarima, padovima aviona, osim što me pogode (premda nastojim da se čuvam od pomalo uludog prosipanja emocija za ljudima koje ni ne poznajem, niti ću ih ih sresti) onako ljudski, neretko rasplaču (epizode s čitanjem novina i plakanjem u busu, dok se vraćam s posla postale su sasvim uobičajena slika putnicima [...]

Ovo nije prigodna zahvalnica

5 август 2009

14 Comments

ovo je pismo izvinjenja, „dragi dnevniče“ mojih volonterskih aktivnosti, koje su onomad pred Četvrto obeležavanje Svetske nedelje dojenja u Srbiji zamalo rezultirale multiplim nervnim slomovima organizatora.

Hodam laka, posle mnogo vremena

29 јун 2009

14 Comments

Ne uzimam stvari zdravo za gotovo. Premda se osećam vernikom, nisam uvek po “pe esu”. Priznajem da “ima nečega gore”, da svako veruje u nešto, makar i samo u sebe i da slučajnosti samo tako spolja izgledaju. A evo, danima već razmišljam o jednom događaju koji me je pomerio iz šina, bacio me na drugi [...]

Sanjaj Sanja

22 јун 2009

3 Comments

Ni najcrnja pomrčina izbledeti neće oreol tvoje seni. Da olovo kaplje ne bi izlilo oči moje za tobom. Druže, ko slamku lomila te čežnja za opustelim grumenom, pedljom između neba i tla domaćeg. Prijateljstvuj sad sa zvezdama visoko, mesto meni tajne da odaješ.

Suština bednog piskarala

25 мај 2009

20 Comments

Elem, bedno piskaralo se dakako odnosi na pokušaj pesnika aka - jadnu malu miroljubivu aždaju, ali je u praksi preraslo u zezanje mene i mojih prijatelja na račun moje profesije, novinarske.

Nine years…

18 мај 2009

9 Comments

Prvo je bilo… ‘Ajde da probam. Mislim se, neee, ja ne padam na drugare, frajere mojih drugarica, bivše, buduće…Drugar. Poznanik. Nekada emotivno upleten sa mojom drugaricom. Šta ti to treba? Jedna slučajna kafa donela mi je ljubav mog života. Od tada, uvek se vodim pravilom: Bolje se kajati zbog [...]

Uz jednu godišnjicu

12 март 2009

5 Comments

„…Mi smo 10 godina stariji, siromašniji, propaliji. To je cena naše gluposti i naše neodgovornosti. Ja jedino želim da mi to više nikada ne ponovimo. Ne može da se promeni Srbija, a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se promenila Srbija, svako od nas mora pomalo da se promeni, u svom pristupu problemima, u svom [...]