Bedno piskaralo

Moja azbuka

3 jun 2010

Svidela mi se Azbuka upoznavanja, koja je krenula od taze blog penzionerke Džejn. Do sada su se abzukom preispitali Džejn, Drveni advokat, Čarolija, Sad clown, Sopran, Verkić, Zelena vrata, Šunjalica. Meni je ovo prijalo. A – Anđeo. Nema crnog i belog, nema anđela i đavola, niko nije apsolutno dobar. Ali, treba nam arhetip idealnog, da bi [...]

Razlika između teorije i prakse ili – ne laprdaj o onome što (još) nisi iskusio

7 april 2010

9 Comments

Razlika između teorije i prakse ili – ne laprdaj o onome što (još) nisi iskusio

Dok je napolju počelo sve da buja i raste, moj blog je bio u zimskom snu! Ideje uglavnom čuvam u glavi, a dok stignem do papira, umorna glava već pada po tastaturi. Razrađujem teorije i ideje, praksa mi je “slaba tačka”. Dan ima samo 24 sata. A i inače, primećujem, nikako da uočim da između teorije [...]

Šta deca znaju o demokratiji?

11 mart 2010

9 Comments

Moja kćerka zna da bude toliko uporna, da se nekada pitam odakle mi snage za pregovore s njom. Pogotovo kad traži opet i opet da gleda omiljene crtaće. A ne mogu da kažem da me ne raduje što, bez obzira na silnu ljubav prema crtaćima, one koje imaju bilo kakvu crtu nasilja – odbija da [...]

Ima srca… dobri duh iz boce

9 februar 2010

11 Comments

Nisam tip koji se olako uključuje u humanitarne akcije. Ne zato što ne želim da pomognem, već što ne znam gde bih pre, čovek ne sme da unese srce u svaku tužnu priču koja živi oko nas. Ali, jedno srce me je nagnalo da se zamislim, i da posle mnogo vremena zaista osetim da nismo [...]

Osamnaest godina…

2 januar 2010

8 Comments

photo credit: alles-schlumpf Osamnaest godina. Neće biti rođendanskih svećica, to ja samo odajem počast svom bolu. Tvrdom i dosadnom, teškom kao stena. Stoji, čuči na mojoj osakaćenoj duši, eto, već toliko. Uporan i stamen, okamenjen protokom vremena. Nije nestao, kako mnogi tvrde. Samo je dobro srastao sa mnom, prilagodio se batu mojih koraka i ritmu disanja. Dok sam [...]

Novogodišnji „chain letter“

31 decembar 2009

0 Comments

Nisam baksuz, majke mi, ali ne volim novogodišnje ludilo. Mene ti datumi vezuju za ružne stvari, neke lične patnje u mom životu, i dugogodišnji razarajući bol. Još ako na to nakačimo bezumnu gužvu, jurnjavu, trošenje para koje nemamo, isfolirano slavlje i ničim izazvanu euforiju, utisak mi je baš onako … bljutav. Situacija je malo bolja otkako su [...]

Klinička smrt srpskih knjižara

30 novembar 2009

13 Comments

Slika by poetry Da li znate šta je zajedničko Gornjem Milanovcu, Boru, Aleksincu i Vranju? Ako stanovnici ovih mesta u Srbiji požele da – kupe knjigu, moraće do prve knjižare da skoknu do drugog grada!Neki čak i da naprave krug od stotinak kilometara, jer, na primer, u čitavoj Timočkoj krajini, gde živi oko 100.000 stanovnika nema mesta [...]

Home sweet home

20 novembar 2009

14 Comments

Slika uzeta odavde Ko se nije selio, ne zna šta je patnja, da parafraziram čuvenu rečenicu iz „Lajanja na zvezde“. Ne znam stvarno ko mi je kriv. Sloboda izbora nije za mene i to ti je. Dok sam bila ovde, lako mi je bilo da budem ušuškana u početničko zaštitničku lagodnost. Doduše bez mnogo izbora i [...]

Oktobar šesti, kada će da svane?

6 oktobar 2009

11 Comments

Svanuo je 6. oktobar. A ja, i verujem mnogi moji prijatelji još čekam da mi svane. Makar malo, da osvetli zora van mog začaurenog mikrokosmosa kojim sam se ko paukovom mrežom oplela da ne vidim dalje od sopstvene porodice, svog malog sveta, svoje firme, prijatelja, kumova, svog dupeta. Inače bih, majke mi, poludela. Prisećala sam se danas i [...]

General(izacija)

16 septembar 2009

9 Comments

Rešila sam. Neću da budem politički podobna. Ni “in”. Poslednjih dana pročitala sam hiljade i hiljade prilično ostrašćenih karaktera o ljudskim pravima, generalizaciji i stereotipima. A prošlog vikenda podlegla sam i sama jednoj – poželela sam da sam bar na kratko – Nemica. O Nemcima kao narodu nemam mišljenje. Imam neku mešavinu romantičarsko nacionalne nerealne predstave koja [...]