Bedno piskaralo

Čežnja

5 март 2009

Iščekujem još, ko kišu grumen zemlje, dok se prži, dah tvoj po obličju mom. Gorim, buktinjom uz žar, još netaknut, neizrečen. Drhtim, kao onog čistog dana, u proleće kad teške ptice, ostadoše bez krila, osudjene na tlo. A ti i ja, mesto njih bludeći, stigosmo pod oblak i ne prenu nas kroz vreme zlo, sivilo [...]

Ljudi

2 март 2009

4 Comments

Ja nikada neću umreti jer godinama već ne postojim. Kosti i meso, krvni sudovi kad bi za čoveka bilo samo to dovoljno imali bi i previše ljudi. Svaki imaginaran stvor dao bi sebi za pravo da živi po više puta istu priču. U meni zjapi praznina nema konca koji ušiva, ni materije koja nadomešta. Ja [...]

Metamorfoza

26 фебруар 2009

0 Comments

Kad se pomrače u tebi i poslednje ideje, zapahnut slepim iluzijama tražićeš kompas, utiraćeš put, plakaće ti na ramenu ogrešeni bivši sveci. Tražićeš Boga kog si davno ostavio, ispljuvanog u nekom budžaku, da izdahne, poput svih ljudi. Ostaćeš zapanjen u oblaku saznanja, da nemaš više prava na drugovanje sa razbludelim anđelima. Jedina neprolaznost u tvom [...]