Poezija | Bedno piskaralo

Posle tebe

26 decembar 2009

photo credit: tochis Čini mi se da su prošli vekovi, a ja još odlutam ponegde sa tobom. Nevešto pokrivam želju presrećem je da ne izleti na moje oči. Zamine bol, ode sa snima zemaljski dani teku, kroz metež i buku. Ja se zatvorim, prepustim. Ne slutim. Čežnjivu sanjam ruku.

Iza zavese

6 decembar 2009

0 Comments

foto by h.koppdelaney Uzalud se trudim da zaplačem, izmislim suze, i operem krvave ruke. Neka ih ovako. Volim da gledam tamno crvenu boju. U glavi čujem jasno, drugačije zvuke gore od onih koje izgovara svako. Poštuju svi beskrajnu pritvornost moju dobri se licemerima dive. Oni ne smeju, a ja znam jadnima da se dodvoravam, nemaju hrabrosti da po mojim merilima žive. I zato stojim, skrušeno, ovde, čekam zvuk sopstvenog mača, još [...]

Dok pišem

13 oktobar 2009

3 Comments

Još lelujam snena, međ drvećem i mesečinom, hvatam retke ptice s krilima Tražim rečenice što lete ne bi li uhvatila korak sa senama.

Snivanje

8 oktobar 2009

13 Comments

Šta smo mi? Parče paučine preko trnja razapeto vreli talas ne zapljuskuje ni obale ni obrise, rasplinut i prezreo poljubac još nerođen.

Traženja

28 jul 2009

0 Comments

Upala sam nesmotreno u zamku tu ludilo mračnog dugog hodnika, trčala sam obezglavljeno, od zida do zida, tumarala po pomrčini jedra, zdrava i pomalo izgubljena. Posrtala, padala i opet hodala, i opet pala, ustala, zakoračila i zgazila – tebe.

Odbačeni raj

24 jul 2009

2 Comments

Dok sam tumarajući tražila slobodu napipala sam veliku sreću, lepo! Oslušni dobro, osmotri kako nova neistražena čula doleću tebi u zagrljaj, tražeći da ih priviješ uza se i skupiš. Drhti kamenje od glasova, stvarnih iskri u kojima samo ponekad oživiš. A ti, hvataš korak sa pticama, plivaš zajedno sa ranjenim pajacima. Udišeš život, izdišeš zaustavljene trenutke. Želiš da skameniš čak i maštanja o normalnim stvarima daleko prošlim, daleko postojećim. To je neki nepoznat svet, gde slobodu ne traže slepci, već im [...]

Emigranti

2 jul 2009

9 Comments

Nacrtaj mi jednu pesmu, laku lepu i šarenu. Dozvoli mi da se zatrčim po ovim prljavim ulicama i uskočim lako pravo u nju. Tamo ću misliti u stihovima, izgovaraću melodije, pokušaću da plačem po notama i naričem smehom…

Moja sudbina

25 jun 2009

0 Comments

Dok te pratim, nekako ne želim da shvatim. Polako. Stvarno patim, reči ne razumem. Smejem se, ne volim da budem ko ljudi. Smrti svojoj, sebi velim: zemlje grumen, ptica budi! Bolje je. Još će bolje biti bez mene. Nekako, polako, smejem se smrti svojoj. Bolje je bez mene.

Sanjaj Sanja

22 jun 2009

3 Comments

Ni najcrnja pomrčina izbledeti neće oreol tvoje seni. Da olovo kaplje ne bi izlilo oči moje za tobom. Druže, ko slamku lomila te čežnja za opustelim grumenom, pedljom između neba i tla domaćeg. Prijateljstvuj sad sa zvezdama visoko, mesto meni tajne da odaješ.

Oda ljigavcu

15 jun 2009

9 Comments

Izvor slike Polako se krećeš, sa rukama prignječenim nebom, nosiš trule trešnje u cegeru i usput gutaš nervozno ružne glasine o sebi. Da bi sakrio plutajuća upozorenja, od mene, od prosjaka, na putu punom teških primisli tvog razbuđenog bezobrazluka. Teški su ti koraci, zar ne? A ja, silno želim da isprobam kako piše srebrna giljotina po tvom prljavom vratu. Prosto bi me zadivio tanki, savršeni mlaz priznanja što bi se [...]