RSSPiskaranje

Devojka koja nikada nije volela

| 20. јун 2009. | 13 Comments
Devojka koja nikada nije volela

  Nikada nije volela. Nikog od one plejade snažnih, rutavih luku, majmunskih manira i nekontrolisanog krika. Nikog od slatkorečivih, večito pripitih, sa lošom dikcijom, još lošijim zadahom, od onih što su vrhuncem romantike smatrali karanfile i flekavi karirani stoljnak nekog bircuza. Nikog od onih matoraca, precvalih ljubavnika. Ni napupelih bubuljičara, što su recitovali da ne […]

Continue Reading

Kafa

| 18. јун 2009. | 20 Comments
Kafa

Jutro. Konačno sunce. Miris behara se ušunjava kroz odškrinut prozor. Lagano se izvlačim ispod jorgana i korakom osuđenika idem do kupatila. Kuhinja, džezvu punim do pola, za kofeinsko razbuđivanje. Kafa i cigara, kafa i cigara, mantram i čekam vodu da “baci ključ”. Nije ni čudo što ne mogu da se razbudim, pola noći sam nemo […]

Continue Reading

Oda ljigavcu

| 15. јун 2009. | 9 Comments
Oda ljigavcu

                    Izvor slike     Polako se krećeš, sa rukama prignječenim nebom, nosiš trule trešnje u cegeru i usput gutaš nervozno ružne glasine o sebi. Da bi sakrio plutajuća upozorenja, od mene, od prosjaka, na putu punom teških primisli tvog razbuđenog bezobrazluka. Teški su ti koraci, […]

Continue Reading

Oproštaj

| 11. јун 2009. | 9 Comments
Oproštaj

Zar si mislila dovoljno je reći Oprosti Bože na zdravlje i spasenje. Za oproštaj prezrele, gnjile tajne koju u nedrima i od sebe kriješ? Po budžacima duše pomrčinom zašuškavaš titraje nade, zabranjenog voća otkucaje povodljive muškosti.

Continue Reading

Ecce homo

| 8. јун 2009. | 7 Comments
Ecce homo

Slika preuzeta odavde Ja videh čoveka i krv u meni bestidno nastavi da teče. Ne rastoči se od urlika od kostiju meso. Ne umedoh da zažalim gomilu, opijenu mržnjom, koja sebi prinosi jagnje i neću da gledam kako Bog moli i plače.

Continue Reading

Mi

| 20. мај 2009. | 0 Comments
Mi

  Ogromni se prostor ukaza najednom. Ispuni se otkucajima, ožive sve, tamo gde sam uporno gajila prazninu. Iznenada, sve znanje moje pade u vodu, videh kako je vasiona mala. Dovoljno, da nadjem rascepkano i rasuto biće svoje.   U očima iscelitelja, vrača koji laganim hodom ispunjava moje tajne odaje. Zvucima još nedosanjanih titraja, noseći na […]

Continue Reading

Priča o nama

| 13. мај 2009. | 5 Comments
Priča o nama

Plačljive ptice rugalice te zevajući prestrašuju. Mrak. isijava drhtavu jezu pomerajući prašinu sa poklopaca, kutije drže u nedrima tvoj najveći strah. Bolesna želja lenjo ti silazi sa usana, dok njima osvajaš oblike. Ja, tvoja jedina misao pišem život kao bedni pokušaj ostavljam prazno mesto u rubrici. Tražim ti da zemlju propustiš kroz ruke, makar grumen. […]

Continue Reading

Tvorac

| 7. мај 2009. | 7 Comments
Tvorac

Probudim se u osvit svetova kad kamenje i stenje još vrelo prži i zove. Gledam iskon kako raste u svoj lepoti, zemlju kako plače dok se porađa i znam da ću uskoro stvoriti reč. Biće na početku, nerastrgana još. I od tad kao krilom leteće mi duša, do zaborava i nazad. Pišem svaki suton i gospodarim […]

Continue Reading

Otrežnjenje

| 5. мај 2009. | 4 Comments
Otrežnjenje

Ne polivaj laku moju i lahornu, od srdžbe umornu čistotu, vodom sa izvora, Koji si sramnom namerom otrovao. Ne misli o meni! Budala, uvek sam bila. Cedila uzdahe, ganjala suze niz ulice bez saobraćaja, u pogrešnom smeru, Nespokoja. Kad bih mogla slagati, naučila bih mesec Da samo do pola ophodi Da te ni slaba, hladna […]

Continue Reading

Prosvetljenje

| 20. април 2009. | 4 Comments
Prosvetljenje

  Zatekoh te razgolićenu,uspavanu rasutu po dolini punoj prljave primisli. Hladnoća se rasplinula po meni, gadne reči teku, nabijene grešnim slutnjama. O, zaboga, zar niko nije zgulio ružne tragove, ne bi li otkrio trag ispod kože… Ne sme se dotaći odsjaj bede. Raspršene su godine i ne mogu dozvoliti da se spoje svetle tačke nad […]

Continue Reading

Pred kraj

| 16. април 2009. | 2 Comments
Pred kraj

Sekundama merim rastojanja izmedju Mog i Tvog sveta, Ovog i Tog trenutka koji nas deli. Dva sveta ispunjavam napupelom tišinom što probija mi uši. Ganjam suzu po sebi stežem se nekako, zbog sekundi koje još nismo potrošili.

Continue Reading

Putovanje

| 14. април 2009. | 5 Comments
Putovanje

Drhteći se stežem, udaram bežim bezglavo, natrčim na zid. Gore-dole, jurcam, zovem Boga nema! Niotkuda spasa, ni prozora čak. Dole tvrdo, Gore visoko, i previše. Trčim, opet srećem zid. Vazduh se rastaka u plašljive reči gubim ga… Zid, opet. Ne da mi da dišem. Letim, nestajem jedan, dva, tri, četiri, zida Plafon. Kutija. Dole, tvrda […]

Continue Reading

Čarolija želje

| 10. април 2009. | 13 Comments
Čarolija želje

Pssst! Ćuti! Ne daj da odzvanjanje praznikavih reči zveketom naruši tek rođenu, savršenu tišinu. Pređi Preko mog tela, mojih uspona i padova. Ćutke. Poljubi mi radosne zenice, što ne mogu da te se nagledaju. Uđi u moje zatomljene odaje, na prstima. Poljubi mi nečujno, pola duše. Zaboravi ključeve, lozinke teške reči, bežanje od sebe. Ureži […]

Continue Reading

Bezimena(bez sećanja)

| 25. март 2009. | 5 Comments
Bezimena(bez sećanja)

  Sad te se ne sećam. Tek izmaglica nad mojom glavom ili tihi lepet krila leptira, dašak dodira žene koje odavno nema.  Pola života ja ginem sama kroz vilajete i nadam se da me ta topla majčinska ruka doletela iz noći kad se ne stigosmo oprostiti i dalje pažljivo vodi. Kroz sve moje poraze i […]

Continue Reading

Sačuvaj

| 18. март 2009. | 5 Comments
Sačuvaj

    Sačuvaj me, Bože, zlih jezika. Utabanih staza, Osvetljene noći I srećne ljubavi. Ubiše čoveka u meni.  

Continue Reading

Imaginacija

| 14. март 2009. | 0 Comments
Imaginacija

Tužna sam otključam nekog i pustim suzu Kad vidim njegovu prazninu. Naričem nad živima prizivajući tvoju smrt kad ne mogu blizinu. Nema laži, ja je ni ne tražim. Zvona od stakla prikrivaju mrak oko nas. Stidim se svojih demodiranih vrlina Bežim od koraka vremena gutam ključ da bih sakrila dokaz. Nema istine jer nemamo načina […]

Continue Reading

Čežnja

| 5. март 2009. | 7 Comments
Čežnja

Iščekujem još, ko kišu grumen zemlje, dok se prži, dah tvoj po obličju mom. Gorim, buktinjom uz žar, još netaknut, neizrečen. Drhtim, kao onog čistog dana, u proleće kad teške ptice, ostadoše bez krila, osudjene na tlo. A ti i ja, mesto njih bludeći, stigosmo pod oblak i ne prenu nas kroz vreme zlo, sivilo […]

Continue Reading

Ljudi

| 2. март 2009. | 4 Comments
Ljudi

Ja nikada neću umreti jer godinama već ne postojim. Kosti i meso, krvni sudovi kad bi za čoveka bilo samo to dovoljno imali bi i previše ljudi. Svaki imaginaran stvor dao bi sebi za pravo da živi po više puta istu priču. U meni zjapi praznina nema konca koji ušiva, ni materije koja nadomešta. Ja […]

Continue Reading

Metamorfoza

| 26. фебруар 2009. | 0 Comments
Metamorfoza

Kad se pomrače u tebi i poslednje ideje, zapahnut slepim iluzijama tražićeš kompas, utiraćeš put, plakaće ti na ramenu ogrešeni bivši sveci. Tražićeš Boga kog si davno ostavio, ispljuvanog u nekom budžaku, da izdahne, poput svih ljudi. Ostaćeš zapanjen u oblaku saznanja, da nemaš više prava na drugovanje sa razbludelim anđelima. Jedina neprolaznost u tvom […]

Continue Reading