Bedno piskaralo

Čekanje

11 јул 2009

San. Upokojen u mutno jutro, zadojen obrisima jutarnjeg svetla. To je bio jedini život koji je imala. Počinjao je s večeri kad tamne senke krenu da plešu horizontom. Izdužuju lagano siluete postajući merilo za noćni strah. Čekala je srtpljivo. Svake večeri je čekala da se uz nju neko stisne. Da pogodi pravo dugme. Da je [...]

Emigranti

2 јул 2009

9 Comments

Nacrtaj mi jednu pesmu, laku lepu i šarenu. Dozvoli mi da se zatrčim po ovim prljavim ulicama i uskočim lako pravo u nju. Tamo ću misliti u stihovima, izgovaraću melodije, pokušaću da plačem po notama i naričem smehom…

Moja sudbina

25 јун 2009

0 Comments

Dok te pratim, nekako ne želim da shvatim. Polako. Stvarno patim, reči ne razumem. Smejem se, ne volim da budem ko ljudi. Smrti svojoj, sebi velim: zemlje grumen, ptica budi! Bolje je. Još će bolje biti bez mene. Nekako, polako, smejem se smrti svojoj. Bolje je bez mene.

Sanjaj Sanja

22 јун 2009

3 Comments

Ni najcrnja pomrčina izbledeti neće oreol tvoje seni. Da olovo kaplje ne bi izlilo oči moje za tobom. Druže, ko slamku lomila te čežnja za opustelim grumenom, pedljom između neba i tla domaćeg. Prijateljstvuj sad sa zvezdama visoko, mesto meni tajne da odaješ.

Devojka koja nikada nije volela

20 јун 2009

13 Comments

Nikada nije volela. Nikog od one plejade snažnih, rutavih luku, majmunskih manira i nekontrolisanog krika. Nikog od slatkorečivih, večito pripitih, sa lošom dikcijom, još lošijim zadahom, od onih što su vrhuncem romantike smatrali karanfile i flekavi karirani stoljnak nekog bircuza. Nikog od onih matoraca, precvalih ljubavnika. Ni napupelih bubuljičara, što su recitovali da ne [...]

Dok sam čekala da se skuva kafa

18 јун 2009

20 Comments

Ova prozica je deo jednog forumskog takmičenja. Igrarija na temu. Koja mi je jasno stavila do znanja da se ljudi plaše teških reči. Lako iskazanih… Jutro. Konačno sunce. Miris behara se ušunjava kroz odškrinut prozor. Lagano se izvlačim ispod jorgana i korakom osuđenika idem do kupatila. Kuhinja, džezvu punim do pola, za kofeinsko razbuđivanje. [...]

Oda ljigavcu

15 јун 2009

9 Comments

Izvor slike Polako se krećeš, sa rukama prignječenim nebom, nosiš trule trešnje u cegeru i usput gutaš nervozno ružne glasine o sebi. Da bi sakrio plutajuća upozorenja, od mene, od prosjaka, na putu punom teških primisli tvog razbuđenog bezobrazluka. Teški su ti koraci, [...]

Oproštaj

11 јун 2009

9 Comments

Zar si mislila dovoljno je reći Oprosti Bože na zdravlje i spasenje. Za oproštaj prezrele, gnjile tajne koju u nedrima i od sebe kriješ? Po budžacima duše pomrčinom zašuškavaš titraje nade, zabranjenog voća otkucaje povodljive muškosti.

Ecce homo

8 јун 2009

7 Comments

Slika preuzeta odavde Ja videh čoveka i krv u meni bestidno nastavi da teče. Ja videh čoveka i krv u meni bestidno nastavi da teče. Ne rastoči se od urlika od kostiju meso. Ne umedoh da zažalim gomilu, opijenu mržnjom, koja sebi prinosi [...]

Mi

20 мај 2009

0 Comments

Ogromni se prostor ukaza najednom. Ispuni se otkucajima, ožive sve, tamo gde sam uporno gajila prazninu. Iznenada, sve znanje moje pade u vodu, videh kako je vasiona mala. Dovoljno, da nadjem rascepkano i rasuto biće svoje. U očima iscelitelja, vrača koji laganim hodom ispunjava moje tajne odaje. Zvucima još nedosanjanih titraja, noseći na [...]

Priča o nama

13 мај 2009

5 Comments

Plačljive ptice rugalice te zevajući prestrašuju. Mrak. isijava drhtavu jezu pomerajući prašinu sa poklopaca, kutije drže u nedrima tvoj najveći strah. Bolesna želja lenjo ti silazi sa usana, dok njima osvajaš oblike. Ja, tvoja jedina misao pišem život kao bedni pokušaj ostavljam prazno mesto u rubrici. Tražim ti da zemlju propustiš kroz ruke, makar grumen. [...]

Tvorac

7 мај 2009

7 Comments

Probudim se u osvit svetova kad kamenje i stenje još vrelo prži i zove. Gledam iskon kako raste u svoj lepoti, zemlju kako plače dok se porađa i znam da ću uskoro stvoriti reč. Biće na početku, nerastrgana još. I od tad kao krilom leteće mi duša, do zaborava i nazad. Pišem svaki suton i gospodarim [...]