Bedno piskaralo

Nikad nije kasno

15 jul 2009

- On je seo na moooju nošu, skjoni ga – ljutito je, trupćući o pod protestovala najdražoj vaspitačici Ljilji. - On me je juče tri puta povukao za kikicu – rekla je ushićeno novoj najboljoj drugarici Milici na velikom odmoru. Podeli ovaj članak s drugima

Čekanje

11 jul 2009

7 Comments

San. Upokojen u mutno jutro, zadojen obrisima jutarnjeg svetla. To je bio jedini život koji je imala. Počinjao je s večeri kad tamne senke krenu da plešu horizontom. Izdužuju lagano siluete postajući merilo za noćni strah. Čekala je srtpljivo. Svake večeri je čekala da se uz nju neko stisne. Da pogodi pravo dugme. Da je prožme [...]

Emigranti

2 jul 2009

9 Comments

Nacrtaj mi jednu pesmu, laku lepu i šarenu. Dozvoli mi da se zatrčim po ovim prljavim ulicama i uskočim lako pravo u nju. Tamo ću misliti u stihovima, izgovaraću melodije, pokušaću da plačem po notama i naričem smehom… Podeli ovaj članak s drugima

Moja sudbina

25 jun 2009

0 Comments

Dok te pratim, nekako ne želim da shvatim. Polako. Stvarno patim, reči ne razumem. Smejem se, ne volim da budem ko ljudi. Smrti svojoj, sebi velim: zemlje grumen, ptica budi! Bolje je. Još će bolje biti bez mene. Nekako, polako, smejem se smrti svojoj. Bolje je bez mene. Podeli ovaj članak s drugima

Sanjaj Sanja

22 jun 2009

3 Comments

Ni najcrnja pomrčina izbledeti neće oreol tvoje seni. Da olovo kaplje ne bi izlilo oči moje za tobom. Druže, ko slamku lomila te čežnja za opustelim grumenom, pedljom između neba i tla domaćeg. Prijateljstvuj sad sa zvezdama visoko, mesto meni tajne da odaješ. Podeli ovaj članak s drugima

Devojka koja nikada nije volela

20 jun 2009

12 Comments

Nikada nije volela. Nikog od one plejade snažnih, rutavih luku, majmunskih manira i nekontrolisanog krika. Nikog od slatkorečivih, večito pripitih, sa lošom dikcijom, još lošijim zadahom, od onih što su vrhuncem romantike smatrali karanfile i flekavi karirani stoljnak nekog bircuza. Nikog od onih matoraca, precvalih ljubavnika. Ni napupelih bubuljičara, što su recitovali da ne prasnu [...]

Dok sam čekala da se skuva kafa

18 jun 2009

20 Comments

Ova prozica je deo jednog forumskog takmičenja. Igrarija na temu. Koja mi je jasno stavila do znanja da se ljudi plaše teških reči. Lako iskazanih… Jutro. Konačno sunce. Miris behara se ušunjava kroz odškrinut prozor. Lagano se izvlačim ispod jorgana i korakom osuđenika idem do kupatila. Kuhinja, džezvu punim do pola, za kofeinsko razbuđivanje. Misli mi [...]

Oda ljigavcu

15 jun 2009

9 Comments

Izvor slike Polako se krećeš, sa rukama prignječenim nebom, nosiš trule trešnje u cegeru i usput gutaš nervozno ružne glasine o sebi. Da bi sakrio plutajuća upozorenja, od mene, od prosjaka, na putu punom teških primisli tvog razbuđenog bezobrazluka. Teški su ti koraci, zar ne? A ja, silno želim da isprobam kako piše srebrna giljotina po tvom prljavom vratu. Prosto bi me zadivio tanki, savršeni mlaz priznanja što bi se [...]

Oproštaj

11 jun 2009

9 Comments

Zar si mislila dovoljno je reći Oprosti Bože na zdravlje i spasenje. Za oproštaj prezrele, gnjile tajne koju u nedrima i od sebe kriješ? Po budžacima duše pomrčinom zašuškavaš titraje nade, zabranjenog voća otkucaje povodljive muškosti. Podeli ovaj članak s drugima

Ecce homo

8 jun 2009

7 Comments

Slika preuzeta odavde Ja videh čoveka i krv u meni bestidno nastavi da teče. Ja videh čoveka i krv u meni bestidno nastavi da teče. Ne rastoči se od urlika od kostiju meso. Ne umedoh da zažalim gomilu, opijenu mržnjom, koja sebi prinosi jagnje i neću da gledam kako Bog moli i plače. Podeli ovaj članak s drugima