(Ne)očekivano šokiranje čitalaca – naslovnica lista Time
U borbi za čitanost često se ne biraju sredstva, pa se danas zaista više nego ikada pitamo: Šta je uloga medija? Da nas(samo) informišu ili i zabave, zavedu, šokiraju? I dokle se u tom hodu po „ivici noža“ ide? Za More »
„Resurs centar“, onlajn platforma za praćenje izbora
Dok se predizborna kampanja tek zahuktavala, Medija centar je predstavio svoj online projekat – Resurs centar internet platformu. Sad, pred izbornu tišinu, napisaću malo o ovom projektu, podržanom od strane Fonda za otvoreno društvo, namenjenom novinarima, ali i svim građanima More »
Izveštaj – dobro uigrane činjenice
Bez obzira što je osim vesti najčešća svakodnevna forma novinarskog izražavanja, za neke autore izveštaj nije „zaslužio“ da se smatra posebnom formom, već mu „tepaju“ proširena vest. Sve ono što važi za dobru, univerzalnu vest, o čemu sam pisala u More »
Blog kao izvor informacija u dnevnoj štampi, slučaj JAT
Čini se kao prilično važna novost vezana za blog i domaće blogere, a online zajednica kao da je propustila da je primeti (valjda zato što se tako selektivno oduševljava pojavama): u nekoliko novinarskih tekstova u onlajn izdanjima domaćih dnevnih novina More »
Medijska pismenost na delu – kako nam „mažu oči“
Da li profesionalna deformacija ili zdrav razum, tek i nesvesno vesti iz medija odmah klasifikujem prema tome da li uopšte imaju osnovna obeležja pravilno napisane informacije, i osnove objektivnosti (ups ovo je vrlo klizav teren, ali se nadam da ćete More »
10 stvari kojima PR-ovi izluđuju novinare
Prva znanja koja sam o PR (public relation) – stekla, bila su, logično, iz ugla novinara. I mada im to svakako nije jedini, ni najbitniji deo posla, onima koji se bave odnosima s javnošću, kontakti sa novinarima su važni. Zato More »
O medijskoj pismenosti (knjiga)
Umete li da čitate medije? Umete li da raspoznate ko stoji iza neke informacije, zašto je plasirana, kome je namenjena, kako je „fino štelovana“? Da li uopšte, u sveopštem skakanju sa informacije na informaciju imamo vremena i izbora da se More »
„Kopi pejst“ novinarstvo na delu
Kopipejstologija (odličan izraz na čije autorstvo pravo polaže Siobhan, u odličnom članku o slučaju „lažnog“ Nobela i površnosti novinara), je, između ostalog, sramni manir loših novinara – štrpnu malo odavde, malo odande (najčešće uzmu tekstove sa prve strane Google pretrage), More »
Korišćenje društvenih medija kao izvora informacija za novinare – saveti
Ne morate pročitati sve što se ovih dana pisalo i govorilo na temu novinara i njihove (ne) upotrebe društvenih medija) ( u daljem tekstu DM ) u kreiranju i plasiranju vesti da bi shvatili koliko je ova, na momente žestoka More »
Kako „kazniti“ nedozvoljeno korišćenje slika u medijima?
Minja Nikolić Bogdanovski, autorka verovatno najposećenijeg bloga u Srbiji (Minjina kuhinjica) objavila je na svojoj Facebook strani epilog slučaja krađe fotografija s njenog popularnog kulinarskog bloga. Press, dnevni list koji je ukrao (ili lepše rečeno neovlašćeno objavio fotografije bez dozvole More »
Category Archives: Novinarski tekstovi
Novinarstvo – tik do srca
Često sam se prethodnih godina preispitivala, da li sebe vidim profesionalno na nekom drugom mestu. Sa nekim drugim poslom – tavorenje, mala plata, nemoguća misija da uskladim posao i porodicu, sve me to „teralo“ od novinarstva. Ali, kad sednem i
Zašto novinari u Srbiji zaziru od društvenih medija kao profesionalnog alata?
Društveni mediji su „zemlja slatkiša, čuda i izobilja“ za novinare. Čak i u Srbiji. Medijski poslenici širom sveta svakodnevno žive u toj „obećanoj zemlji“, BBC je još prošle godine korišćenje ovih mreža uveo kao „obavezno štivo“, a novinska agencija AP
Ishrana i poremećaji ponašanja dece
Roditelji dece koja imaju razvojne probleme prelaze težak put od uočavanja, preko dijagnoze, do lečenja mališana. Iako se ovi poremećaji tretiraju uglavnom psihološki i defektološki, u svetu se već dugo koriste metode koje dovode u vezu ponašanje dece i njihovo
Telo signalizira bolest
TELO često samo signalizira bolest, ali prvi simtpomi mahom ostanu neprepoznati. Ljudi ih nekad zanemaruju, nekada pogrešno tumače. Pravovremeno uočavanje promena u organizmu, uz dobar klinički pregled, važno je za rano otkrivanje bolesti. Ali, lekari se žale da je najveći
Zdravlje iz prvog zalogaja
RODITELjI iz najbolje namere nekada prave greške u odgajanju dece, koje imaju dalekosežne posledice. To naročito važi za ishranu, gde previše krutosti u pridržavanju pravila može detetu da donese više štete nego koristi – kaže u intervjuu za „Novosti“ profesor
Želudac vari i probleme
MADA se ukupan broj najtežih bolesti želuca smanjuje, daleko od toga da nam je ovaj važan organ dobrog zdravlja. Najveći autonomni sistem u organizmu je u digestivnom traktu, pa na sve životne probleme reagujemo preko želuca, a prema njemu se
Lek na svoju ruku – otrov!
Ako nastavimo da se bahato ponašamo prema antibioticima u budućnosti oni mogu lako da nam postanu neprijatelji, jer će nam vezati ruke u borbi s bakterijama. Ako ne promenimo navike, preti nam opasnost da ostanemo bez izbora u lečenju i
Malo estrogena za sreću
Hormoni upravljaju ključnim procesima u ženskom telu, od plodnosti, preko zdravlja i izgleda kose, kože, kostiju, krvnih sudova. Iako danas hormonskom terapijom može da se „utiče“ na hormonsku ravnotežu u telu, uvek treba dobro razmisliti kome, kada i u
Alarm zvoni, bolest se vraća
UZ mnogobrojne druge pokušaje da se „doskoči“ masovnom obolevanju od malignih bolesti, sve više se koriste tumorski markeri. Iako broj ovih analiza raste i zbog otkrivanja novih parametara, ne treba preuveličavati ulogu tumorskih markera u ranoj dijagnostici i lečenju tumora,
Celzijus muči meteoropate
Stare rane koje „žigaju“, umor, razdražljivost… Za ove i mnoge slične simptome skloni smo da okrivimo promenu vremenskih prilika. Često se ljudi žale i na nesanicu, glavobolju koja nas „tišti“ ceo dan, bolove u zglobovima, kostima, mišićima, mestima preloma… Čini
Da li dočekujemo bebe prijateljski?
„Bebi frendli? Jel’ to ono kad je beba stalno s tobom, niko da ti pomogne i pokaže bilo šta, mučiš se a tek si se porodila? Ne bih ja to, hvala“. Ovako obično reaguju tek porođene žene ako ih pitate
Zakletva za svoju i za tuđu glavu
Da li saznanje da je doktor HIV pozitivan menja odnos pacijenta prema njemu i koliko se paze lekari na najrizičnijim mestima? U Hrvatskoj traje prava bura posle obelodanjivanja da u bolnici radi jedan HIV pozitivni ginekolog. Kod nas ima zdravstvenih
