Šest internet priča koje nas čine boljim ljudima

| 30. мај 2015. | 1 Comment

Dobar dan. Ja sam Angelina. I ja sam internet zavisnik.

I to mi nimalo ne smeta. Jer, ja mogu da živim bez interneta. Ali ne želim. U njemu žive mali ljudi koje volim, koji mi ulepšavaju dan i čine me boljom svaki dan. Internet mi je doneo mnogo znanja, napredovanje, poslove, osećaj da nisam usamljena u svojim razmišljanjima.

Svesna sam njegovih mana, bulinga, prevara, emotivnog otuđenja, ali za mene, internet je alat, kroz koji se ogledamo mi, naše potrebe i ono kako ga koristimo.  Internet je ono što smo mi i kako ga koristimo.

Pre nekoliko dana sam u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, zahvaljujući pozivu Tamare Petrović,  drage koleginice sa FPN-a,  imala prilike da zajedno nekoliko vrlo kvalitetnih ljudi pričam na tribini „Ko je na mreži“ , pričam baš na tu temu.  Neću da tupim i razrađujem dalje priču „šta je meni internet doneo“, pisala sam o tome mnogo puta na blogu, želim da vam, koliko mogu prepričam 6 sjajnih priča koje sam čula na toj tribini, od ljudi koje verujem – uključujući i sebe :)

Tribina Šta možeš kad si na mreži

Priča I

Kada nekom hoću da ukratko objasnim moć interneta, uvek navedem kako sam zapravo upoznao Ivana Ćosića, s kojim sam kasnije mnogo puta sarađivao. Dete mi je u bolnici, umoran sam i brinem se, i naravno ne spavam. U gluvo doba noći  na FB mi stiže poruka od nekoga koga uopšte ne znam lično, a s kim sam u uobičajenoj internet komunikaciji. U poruci ta osoba nudi svoju pomoć, ili ako treba bilo šta da odnese, donese, pripomogne, jer ionako radi noću.

Evo i sad se ježim dok ovo pričam. Kako je moguće da neko koga „ne znate“ nudi pomoć, i ne očekuje ništa zauzvrat? Da mu je stalo do vašeg deteta, a nikada se niste sreli. To je bio momak koji sada sedi pored mene, Ivan Ćosić. Posle toga smo mnogo toga radili, upoznali se uživo, ali taj momenat neću zaboraviti nikad.

Miloš Đajić

Priča II

Poplave u Srbiji. Samo je još to moglo da nas snađe. Dolazim iz Zagreba nesrećna i uznemirena što ne znam kako da pomognem. Vidim tvit Sibina Grašića, momka kojeg znam preko interneta. Traži ljude da se uključe,  podiže se wordpress sajt koji će da proba da filtrira informacije o poplavama sa društvenih mreža. Sve ostalo što se odigralo tih sedam dana maja, tokom katastrofalnih poplava u Srbiji, predstavlja jedinstveni primer građanskog pokreta i građanskog novinarstva.

Ekipa od pedeset volontera, dežurstvo 24 časa, milion i po ljudi je koristilo sajt i VEROVALO informacijama. U nekom momentu smo se strašno uplašili, zbog odgovornosti koju smo na svoja pleća stavili. Velika većina ekipe se nikada nije videla uživo, znali smo se preko interneta. Za mene oni su bili i ostali diskretni heroji poplava.

Hajlajt cele priče je momenat kada povodom poplave.rs organizujemo konferenciju za novinare. Ulazimo u Medija centar i ja pružam ruku ljudima koji su „moji“ a koje prvi put vidim u životu – Sibinu Grašiću, Danici Radišić, Seleni Ivanović, Uni Dimitrijević.  Zajednica <3

Angelina Radulović

Priča III

Volim da mi jutro počne slikanjem izlaska sunca na Zemunskom keju. Te fotke kačim na Instagram i ljudim se vidim dopadaju. A onda me je jednom kontaktirao jedan od ljudi koji me prate – Zlatko Crnogorac, ivršni producent Parobroda,  i predložio da u Parobrodu napravimo prvu izložbu fotografija sa Instagrama u Srbiji.

Tako je i bilo – napravili smo sjajnu izložbu, a pošto se sve dešavalo u vreme majskih poplava 2014. godine, iskoristili smo da izložba bude humanitarna i da skupljamo novac za ugrožene u poplavi. Eto, sjajne, velike stvari se izrode iz malih, svakodnevnih.

Miloš Đajić

Priča IV

Trebalo nam je vremena da shvatimo da na ovakvoj televiziji kakva se danas pravi, nema mesta za teme koje nas zanimaju, za priče koje mi volimo, za sve ono što nam hrani dušu i čini da volimo svoj posao. Zato smo našle kutak gde ćemo se takvim stvarima posvetiti. Mesto gde nećemo podilaziti ni nekakvoj kulturnoj ni društvenoj eliti, a ni muljati se po blatu najnižih ukusa.

Invent je mesto za nas i one koji žele takve priče.  U dahu je nataša Ristić objasnila misiju portala, magazina, sajta Invent koji su ona i njena dugogodišnja koleginica Ivana Zarić pokrenule. Internet nije tesan i ima u njemu mesta i za ovakve priče, a ne samo za klik bait linkove, guzice starleta i odložene prenose televizijske rijaliti stvarnosti.

A suštinu lepote činjenice da svako internet koristi prema svojoj meri izrekla je Ivana u jednoj rečenici: Tu sam našla ljude koji su mi mnogo nedostajali u životu, taj moj virtuelni život mi je mnogo obogatio život.

Ivana Zarić i Nataša Ristić

 Priča V

Mi smo bile samo mame, koje su već posle mesec ili dva shvatile da roditeljstvo u Srbiji nije baš onako lepo i lagano kako smo ga zamišljale tokom trudnoće. Žalile smo se jedna drugoj na internet forumu  roditelj.com, i bile očajne što ne možemo ništa da promenimo. Ko kaže da ne možemo? Iz te diskusije rodila se ideja – zašto ne bismo napravili udruženje?

U junu 2006. godine smo registrovale NVO, mi, taze mame koje se pre toga nikada nisu videle uživo. Roditelj.org je za ovih devet godina postigao mnogo toga. Neko bi rekao, mogli smo više, ali od mama koje nisu imale pojma ni kako funkcionišu nevladine organizacije, ni kako da se finansiramo, ni kako da sve stignemo pored dece i sopstvenih poslova koji nam donose plate, ovo je i više nego dovoljno.  Danas smo neko s kim država pregovara i koga država ima u vidu kada su pitanja koja se tiču roditeljstva.  Danas imamo savetovališta za roditelje o dojenju, pravima, autosedištima, i ona većinski funkcionišu – preko interneta. To je priča koja je mene učinila boljom i dala mi toliko toga da ne mogu dovoljno da se zahvalim internetu što je te ljude i te ideje doveo u moj život.

Angelina Radulović

Priča VI

Kada pravimo protest, mi ne zovemo medije –  oni dođu sami. Imamo svoj internet sajt i napravili smo online zajednicu koja je složna i koje se Mali i investitori plaše – jer smo složni i ne odustajemo da dobijemo sve ono što nam je kao stanarima koji su kupili jedno, obećano, a dobijeno je nešto sasvim drugo. Zajednica stanara naselja „Stepa Stepanović“ je sjajan primer kako internet gradi zajednice i ne da otuđuje ljude, nego im daje dodatnu moć. Verujem da gradskim čelnicima nije dobro kada čuju za nas :)

Ivan Ćosić

Ivan Ćosić je i poentirao:

Zahvaljujući internetu, naći ćete recept da napravite bombu ili besplatna predavanja sa Stanforda. Od vas zavisi šta ćete od toga koristiti.

Ivan Ćosić

p.s. izvinjavam se govornicima ako njihove priče nisu verno prenete,  prepričala sam ih, uz umetničku slobodu.

p.s 2 Izvinjavam se Zlatku Crnogorcu iz Parobroda i Vesni Milosavljević, direktorki portala za kulturu „Seecult“ što ih nisam pomenula ovog puta.Oni su bili glas razuma na ovoj tribini :)

 

Tags: , , , , , , , ,

Category: Društvene mreže, Internetarije

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (1)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Живот на црти | Био-блог | 1. јун 2015.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *