Da li ste ikada bili zaista žedni? #OnoStoJeVazno

| 15. март 2015. | 0 Comments

Da li ste ikada, dok u rane jutarne sate, ili kasno noću šetate Beogradom pomislili kolika je šteta što se naše ulice peru pijaćom vodom? Kako se bahatimo sa jednim od najvažnijih resursa koje imamo?

Kažu da su čista pijaća voda i vakcine najveća medicinska otkrića ikada, jer je pristup njima spasio na milione ljudskih života.

Da li ste ikada bili žedni? Da li ste ikada bili žedni toliko da ni o čemu drugom ne možete da mislite?

Dok je nama jednostavno, ako smo žedni, ustaćemo, otići do česme sipati vodu i popiti.

Ili ćemo na nekoj gradskoj česmi sipati sebi vodu.

Ili ući u radnju i kupiti vodu.

Mi ne znamo šta znači biti žedan.

Svet zna.

  • A 1.1 milijarda ljudi u svetu nema taj luksuz da im je na bilo koji način dostupna čista pijaća voda (WHO)
  • Pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom – to je 10 puta više od broja ljud koji se poubijaju u ratovima širom planete (izvor: UN)
  • Od 30.000 ljudskih bića koji svake NEDELJE umru zbog neispravne vode i kanalizacije širom sveta, čak 90 odsto su mališani mlađi od pet godina.
  • Šokirala sam se podacima da svakog dana u svetu, žene i deca utroše 140 miliona radnih sati da bi pronašli pijaću vodu. Za to vreme može da se izgradi 20 Empajr stejt bildinga. Umesto da se školuju, druže se, privređuju, oni pešače satima do vode (za koju opet nisu 100 odsto sigurni da je čista). Dakle, da sam manje srećna i rođena negde u Africi, velike su šanse da bih dobar deo dana pešačila u potrazi za kantom čiste vode.

Moje omiljeno piće je voda, i bez dva do tri litra dnevno ne funkcionišem. Na stolu mi je UVEK čaša s vodom i uvek dopijam po malo. Što bi rekli, kao i u životu, stalno mi je polupuna čaša :) I ratujem sa decom, da piju što više vode, naročito je su jako fizički aktivni i mnogo se znoje. I ne, ne mogu da pojmim da tamo negde deca oboljevaju od najtežih zaraznih bolesti jer nemaju čistu vodu,  a mi pijaćom vodom peremo ulice…

Zato mislim da je strašno važno da sačuvamo ono što imamo i da se odgovorno ponašamo svi – od dece do staraca, od države do velikih korporacija. Decenijski i milenijumski ciljevi o očuvanju čiste vode, i povećanju broja onih koji imaju čistu pijaću vodu a uz nju i kanalizaciju i osnovne sanitarne uslove, ne znače mnogo ako se ne sprovode koraci da se do tih ciljeva stigne.

Kada ovako stavimo na papir te strašne brojke, vidimo koliko smo nemarni prema onome što nam bukvalno znači život – prirodnim resursima i vodi. A mogli bi mnogo da uradimo svi – počev od načina da uštedimo neraciononalno trošenje vode, učenja naše dece da čuvaju vodotokove i ne odnose se nemarno prema vodi, da je ne prljaju ne zagađuju, ne uzimaju zdravo za gotovo.

Poseban deo priče je država – njen zadatak je ne samo da donese odgovarajuće zakone kojima će da štiti vodotokove kao ogromno prirodno bogatstvo i uslov za opstanak i zdravlje stanovništva koje živi u njihovoj zemlji, već i da učini da se ti zakoni sprovode. Pa i više od toga, da i sama uradi nešto, kao na primer, da obezbedi da se ulice peru tehničkom, a ne pijaćom vodom.

Tu su i oni koji mogu da nanose veliku štetu, ali i da donesu korist – privreda, kompanije zagađivači i svi ostali koji ubirajući profit moraju da imaju svest (ili da budu naterani) da vode računa o zaštiti vode, kao najvažnijeg resursa. Jer, džaba nam sav profit, ako on sutra ne bude dovoljan za jedan litar čiste vode, jer nje neće biti.

Inspiracija za ovaj tekst bilo mi je saopštenje kompanije Rosa da su prvi u Srbiji dobili Zlatni European Water Stewardship (EWS) sertifikat za kvalitet i eko standarde.
Iako se bave flaširanjem i prodajom izvorske vode, to samo po sebi ne znači da fabrike tog tipa poštuju sve ekološke standarde i proizvodnju organizuju na način koji je apsolutno ekološki prihvatljiv i čuva vodotokove.
Ova nagrada, dodeljena od organizacije koja se na evropskom nivou bavi podsticanjem održivog upravljanja vodnim resursima i težnji da svi imamo pristup bezbednom vodosnabdevanju u kanalizaciji, očigledno ima za cilj da privredne subjekte motiviše da se najodgovorniji i najbolji mogući način ophode prema vodnom bogatstvu.

Rosa voda ono sto je stvarno važno

Ili kao što oni sami navode u svojoj viziji o vodama do 2030. godine – postupanje prema vodi kao zajedničkoj baštini (rekla bih i blagu)

Nadam se da će Rosa nastaviti da se razvija u ovom pravcu, a sudeći po ekološkim akcijama koje sprovode, rešeni su da maksimalno čuvaju blaga prirode koja imamo. I hvala im na tome, bez obzira na sve sertifikate, nagrade, zakone, ako i druge kompanije počnu da razmišljaju na taj način, ne čekajući silu pritiska i zakona da budu odgovorni prema prirodi, onda imamo šanse da nam voda ostane važan i svima dostupan izvor života.

Ono što je meni lično važno je da me je Rosa već nekim drugim potezima oduševila – poput višegodišnjeg pomaganja da se uspostave i održe Banke mleka u Srbiji, to je projekat vredan divljenja. Godinama već pomažu Nedelju dojenja Udruženja Roditelj, i osim što su društveno odgovorni, sjajno mi je što odlično shvataju da što je za nas odrasle čista voda, za tek rođene bebe je – majčino mleko.
Nadam se da će kupci i klijenti prepoznate ovakve odogovorne poteze, jer svojim ponašanjem, od pojedinaca preko kompanija do države mi ćemo uspeti da uništimo ili sačuvamo ono što nam je majka priroda pružila.

 

NAPOMENA: Tekst je napisan u saradnji sa Rosom

 

 

Tags: , , ,

Category: Akcije

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *