Tražim P(B)ravo za mame!

| 10. април 2014. | 6 Comments

U momentu kada dobijete bebu, vaš čitav svet se okrene naglavačke. Eksplodirali bi od sreće, drhtali od strepnje, vrisnuli od straha. Stalno prebirate po glevi: “ da li ću vbiti dobar“ , “ kako da je/ga držim a da mi ne ispadne“, „hoću li to dete voleti dovoljno“ . I ne samo to, većina nas panično razmišlja od čega da kupi kolica, krevetac, dušek, auto – sedište, pelene, one preslatke malene stvari koje koštaju totalno nesrazmerno u odnosu na količinu materijala.  Jer, većini nadoknada za porodiljsko stiže (ako stigne) sa tri, pet, šest meseci zakašnjenja. A u međuvremenu, koga briga od čega će mame da žive?

1966771_639724372766387_1573537045_n

Situacija je ovakva:

Zaposlena žena kada se porodi (tj najkasnije 28 dana pre termina), odlazi na PLAĆENO porodiljsko odsustvo. Država joj garantuje 100 odsto plate, i za to izdvaja novac iz budžeta. Ali,. država je smislila „kvaku“ da taj novac isplaćuje preko poslodavca. Firma u kojoj je majka zaposlena mora PO ZAKONU da isplaćuje nadoknadu majci, i to zajedno sa platama ostalim radnicima i onda da čeka da im država refundira novac. Što je najčešće sa tri – šest i više meseci zakašnjenja.

Tako dobijamo dve podjednako loše opcije:

– Ako poslodavac isplaćuje redovno porodilji nadoknadu, on praktično kreditira državu. U situaciji kada manje više sve firme otežano posluju, ovo neke poslodavce može da „pokopa“ jer ne samo da isplaćuju novac za ženu koja je na odsustvu, već i platu za njenu zamenu. I onda se čudimo zašto se poslodavac debelo zamisli da li uopđte da zaposli mladu ženu koja će, božemesačuvaj možda da rađa.

– Druga opcija je još gora – poslodavac reši da krši zakon (ili nema izbora jer nije preterano likvidan, ili je pred stečajem, ili je samo bezobrazan), i ne isplaćuje porodilji platu, već čeka refundaciju. Tako imamo mamu koja se porodila, bebu kojoj treba sve i porodicu koja mesecima ne prima ni dinara. I nikog za to nije briga.

Kakve su opcije pred ženom koja po šest meseci pa i više ne dobije ni dinara, a u kući ima odojče kojem svakog dana trebaju pelene, potrepštine i na kraju krajeva sita majka?

Nikakve. Žena može da zove Inspekciju rada, kao jedni mehanizam za zaštitu svojih prava. U Srbiji, to znači da u tu firmu slobodno ne mora da se vraća posle porodiljskog, jer će biti „ona što im je zvala inspekciju“. A ne znači da će pare dobiti.

Kad god nekom političaru zafali parola, on se uhvati za – natalitet.  To da nas nema dovoljno i da sve majke u Srbiji treba da  šetaju sa buljukom dece ko majka Jugovića slušamo godinama i decenijama. Kad treba da urade nešto konkretno – e tu ih nema nigde. Zato smo mi, mame, rešile da se organizujemo. Najpre smo osmilile, a onda 8. marta počele kampanju P(B)ravo za mame.  Kampanju su započele tri organizacije Udruženje RODITELJ, Srbija u pokretu i Centar za mame.

1743683_10152279606019905_1751747594_n

 

Šta tražimo?

– Zahtevaćemo da se na dnevni red Skupštine, čije formiranje upravo očekujemo, stavi promena Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom i to tako da se isplata porodiljskih nadoknada vrši direktno iz budžeta Republike na namenske račune porodilja. Takav model već dobro funkcioniše sa roditeljskim dodatkom, gde mame imaju poseban račun na koji leže novac od roditeljskog dodatka. Tako mame u momentu kada im treba novac, neče biti ugrožene činjenicom da njihova firma možda nije uplatila doprinose, ili da poslodavac ne isplaćuje nadoknadu, ili da je jednostavno poslodavac rešio da taj novac zadrži, što se takođe ne retko dešava.  SVI su na dobitku, jer taj novac se već izdvaja iz budžeta, država mora da pokaže da je odgovorna, s poslodavaca se skida nepotreban teret, majke će imati preko potreban novac na vreme,

Kako ćemo to da uradimo?

Okupljamo 250 trudnica i mama dece do pet godina (koje su imale problem sa isplatama nadoknade), koje će svaka pričati sa pojednim poslanikom. I objasniti mu, pokazato zašto je važno da zaboga žene dobiju svoju platu na vreme iako su na porodiljskom odsustvu. Jer, to je odgovorna država. Tako se pokazuje briga za natalitet, a ne parolama i slikanjem sa tuđom decom u kampanji.

  • Ako mogu penzije, zašto ne bi mogle porodiljske nadoknade?
  • Ako može roditeljski dodatak, zašto ne bi mogle pare na koje zaposlene mame imaju pravo?
  • Ako mogu poslaničke plate, zašto ne mogu naša deca da dobiju ono što im zakonom pripada, na vreme?

Tražim Pravo za mame! Tražite ga i vi, jer, dragi moji ako ga mi sami ne tražimo, niko nam ga neće dati.

  • Ako ste voljni da se uključite u kampanju,  da budete jedna od mama koja će razgovarati sa poslanicima, javite se na pravozamame@srbijaupokretu.org ili na 060/5112025
  • Ako ste kompanija koja zna kako je biti odgovoran i kreditirati državu, i želite da pomognete našu kampanju, javite se na pravozamame@srbijaupokretu.org ili 060/511 2025.
  • Ako ste bloger ili koristite društvene mreže, molim vas proširite informaciju, kako bi nam se što više ljudi pridružilo.

p.s. Ja sam tri puta bila na porodiljskom odsustvu. Moje Večernje novosti su mi svaki put isplaćivali nadoknadu tačno u dinar i veoma sam im zahvalna zbog toga. Skoro svakog dana, već osam godina, otkako postoji Udruženje RODITELJ, ja slušam i čitam  lične priče žena koje su očajne, jer ne dobijaju mesecima ni dinara, a neke nikada ne dobiju novac na koji nemaju pravo. Smatram da je već vreme da se ova praksa prekine i da tražimo Pravo za mame #mamenisusame.

1898245_642447322494092_1142385222_n

 

 

 

Tags: , , , ,

Category: Čari roditeljstva, Udruzenje RODITELJ

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (6)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219