Otvoreno pismo kolegama – primite me!

| 25. април 2014. | 9 Comments

Drage kolege sa B92, Happy televizije,  Informera, Kurira, Alo novina i ostalih javnih glasila,

želim da vas ovim putem, javno zamolim da me „ubacite“ u vaše emisije, i vaše tekstove, da mi pomognete da izdam knjigu, napravite film o meni, bar nešto od toga. Molim vas! Zahtevam!

Nebitno da li kao koleginicu novinarku, ili NVO aktivistkinju, ili pesnikinju, pisca, romantika. Sve to mogu da budem, sve to jesam. Doduše, ne umem da pišem pesme o cvetićima i leptirićima, ljubavi i čežnji. Moje su teške, mračne i sjebane, baš kao zemlja u kojoj živimo i kao čitulje koje je vaša najveća zvezda Kristijan izbegavao.

Ali, moram da vas upozorim, nisam ubica, bar ne ubica mekog srca. Nisam ni klošarka.  Ne umem da uradim 1.000 trbušnjaka, niti želim da iko bude ubiven, naročito ako mi nije ništa skrivio.  Dajte mi da vodim emisiju u „prajmtajmu“, da pročitam koji stih, da širokim narodnim masama utuvim svoje stihoklepstvo. A u međuvremenu ispričam gde sam prvi put „roknula“ nekoga.  Nema veze što nisam, pa ne morate svaki dan da imate baš kriminalca i pesnika u jednoj osobi.  Pustite me da pričam gde sam po prvi put ovo ili ono (samo moram vam reći, moja iskustva nisu mnogo zanimljiva, pa ću fakat morati ponešto sa izmislim, ali kontam, neće biti prvi put).

 Ne mogu? Zašto?

O da, shvatam, imate bolju ponudu. Jebi ga.  Nisam videla kako izgledaju srpski i Grčki zatvori. Nisam (još) pucala u drugu osobu, ni „overila“ nijednu. Nisam opljačkala  nikad ništa (čak ni uzela žvaku iz prodavnice). Uglavnom su meni ostajali dužni, što novac, što emocije.

kristijan golubovic pesnik

Pesnik i poeta, nežna duša

Znam sve padeže,  toliko, da su mi dozvolili da radim u pisanom (pismenom) mediju.  Nemam govornu manu. Nemam sumnjivo obrazovanje, naprotiv,  imam, izgleda, viška škole.  Ako mene pustite da vodim „Amiži šou“, nećete morati reći roditeljima da sklone decu od TV- a,  neću se ponašati tako glupo i prizemno da će to vređati čak i inteligenciju prosečnog vernog gledaoca „Pinka“ (kojima se posebno izvinjavam jer mislim da visoka inteligencija nije dokaz ničega u životu. Evo, Kristijan je očigledno inteligentan, čim je preživeo sve do sada, ali…)

Nisam ni sponzoruša, jbga,  tata i mama mi dali kućno vaspitanje i izgleda više pameti nego zgodnoće, pa se ta ideja kod mene nije primila.

kristijan golubovic u medijima

Maca mila

Ne volim ni da se fotkam gola. Pola četvrte decenije, troje dece,  eh da mi je ova pamet, a ono telo, možda bih i razmislila.

Nije mi devojka odsekla penis, jer nemam devojku. Nemam ni penis, ali imam muda, verujte mi, to će vam potvrditi moji prijatelji.

Ali su mi ona u Srbiji, očito džaba, jer ovde nema mesta za žene sa mudima, ali ima mesta za kriminalce i ubice. Zato vas molim, recite mi, ako već ne mogu odmah da gostujem u vašim medijima? Šta je potrebno da uradim, koga da „overim“, na kome da isprobam „špansku kragnu“ da bih dospela na vaše stupce i u vaše emisije?

Jer, kad vi možete da budete propovednici kriminala i apostoli vrhunskog ološa, kada možete da budete nova merna jedinica za dno, šta mene sprečava da posrnem i učinim sve ne bih li doživela svojih pet medijskih minuta?

Srdačno,

vaša Angelina Radulović,

novinarka u pokušaju, neuspeli pisac i NVO plaćenik.

 

 

Tags: , , , , , , , ,

Category: Bez dlake u mozgu, Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (9)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219