Dokle će Brankica Stanković biti u „zlatnoj krletki“ ?

| 5. април 2014. | 1 Comment

Zamislite, da ne možete nigde bez grupe nabacanih momaka koji vas budno prate.  Zato što radite svoj posao, u situaciji ste da četiri godine ne možete ni da bacite smeće bez  obrezbeđenja koje vas danonoćno čuva.  Ne možete da odete ni kod lekara, ni u posetu prijateljima, ne možete da prošetete dete u park. Ne možete ništa bez ljudi koji vas čuvaju 24 sata. Jer ste radili svoj posao.

Zato što država nije sposobna da uhvati one koje prete da ugroze vašu bezbednost, vi ste zarobljenik. Doduše dobro čuvan zarobljenik. Brankica Stanković, žena koja je zatočenik svog poziva i bukvalno, na konferenciji „Profemine 2014“ ispričala nam je pomalo nonšalantno, naizgled racionalno o svom zarobljeničkom životu zbog emisije Insajder i njenog dugogodišnjeg novinarskog rada. Slušala sam je i gutala knedle. Da li je moguće da je državi „lakše“ da je čuva, nego da rešava uzroke koji su pretnja po njenu bezbednost?

Država je nesposobna i nemoćna da preduzme išta osim da ovoj hrabroj ženi dodeli neliko  čuvara Za to vreme Luka Bojović  je tužio Brankicu Stanković, jer je  u svojoj emisiji objavila službene policijske beleške. Kakav nam je sudski sistem, ne bi me čudilo  da je i dobije na sudu, pa da nam Brankica „robija“ umesto krimosa.

A ona već „robija“, iako skromno kaže da je samo radila svoj posao najbolje što ume.  Ono što je zapravo, ovde problem je što je Insajder incident. Izuzetak koji potvrđuje pravilo. I taj izuzetak neće se rasejati i proširiti ako ne bude imao gde da primi. Ako svako od nas (ili barem dovoljno nas), ne uzme to seme i ne posedi ga kod sebe. Ne mora to da bude senzacionalno i revolucija niti treba svi da glumimo Insajder i istražujemo sistemsku korupciju i kriminal. Ali možemo od Brankice da naučimo barem nekoliko stvari koji će nam pomoći da svoj posao radimo časnije. Tako ćemo novinarstvu vratiti dignitet, tako ćemo možda, mooožda, ako se prepoznamo, vratiti čast cehu i biti dovoljno moćni da pregovaramo, i da budemo pojedinačno hrabri, jer će imati ko iza nas da stane.

Šta možemo da naučimo od Brankice, bez obzira gde radimo?

–          Nemojte raditi samo za platu

Stalni pozivi da novinari urade ovo ili ono, da spasu novinarstvo koje su sami urušili, da budu „hrabri“ i suprostave se urednicima i vlasnicima svojih medijskih kuća mnogo me živciraju, jer dolaze uglavnom od onih koji novinarski hleb nikad nisu jeli, a pričaju iz udobnosti svojih fotelja koje ne bi menjali za nepostojanje radnog vremena, svodjenje na izvršioce novinarskih zadataka i platu od 400 u najboljem slučaju 500 evra (ako je ima i ako nisi honorarac).  Ali, ako ste već tako bedno tretirani i još bednije plačeni, zašto se bavite novinarstvom? Mora biti da tu nešto opasno volite, čim ste još tu uprkos svemu Iskoristite to, tu ljubav i želju zbog koje radite, iskoristite je za dobro. Dobro će se vratiti.

–          Ko će drugi, ako ne mi?

S druge strane, sramota me je i znam da neke stvari jedino ovako mogu da se rade ispravno, onako kako Brankica radi. Nevezano za oblast novinarstva kojom se trenutno bavite.  Od svih tema kojima se Brankica i njene kolege iz Insajdera bavila, u startu su znali da če to biti pakleno teško. I sama priznaje da su do gomile podataka dolazili samo na upornost i to što ih nije mrzelo da po 100 puta šalju neki dopis tamo gde bi svako odustao posle desetog puta.

Vratite u novinarstvo sveto praviloako nije činjenica, nije vest.

I ako nije provereno, nije vest.

–       Nijedna rečenica u emisiji se ne izgovori ako nemamo dokaz i pokriće za to – rekla je Brankica, dodajući i da čitav tim advokata je morao da pažljivo pregleda materijale i emisiju kako bi bili potpuno sigurni da je sve što pričaju tačno i da su zaštićeni pred zakonom.Brankica Stankovic na profemina konferenciji

Samo poštovanje ovog jednog naizgled jednostavnog pravila drastično bi promenilo  medijsku sliku. Ne davati prostora spekulacijama, vestima samo iz jednog izvora, ne prepisivati sumnjive agencijske ili intern et vesti bez provere. Na kraju krajeva, ako ne možete da se izborite sa urednikom da nešto objavi s čim se vi ne slažete, pobunite se, čak i ako to u tom momentu nema efekta. Trađite da skine vaš potpis. Sada nema, vremenom će postati, Ako svi ućutimo, neće niko sam da se seti.

–         Budite spremni da se neće dogoditi ništa, ili makar da se neće dogoditi mnogo.

Brankica nam je juče ispričala kako je sela i napisala knjigu u momentu kada je shvatila da se ništa ne menja, i da mogu tako da je čuvaju doveka. Knjiga koja je sve šokirala i za koju su mnogi misliti da neće ugledati svetlo dana, a kada je izašla nisu verovali da je Brankica smela da tako otvoreno iznosi imena, lokacije, ljude, činjenice, umesto da izazove zemljotres izazvala je  – zaglušujuću tišinu. Sve boli koliko ćute ključni politički ljudi, koliko ćute oni koji su poimence pomenuti, koliko ćuti tužilaštvo i sud.

Brankica juče sasvim pomirljivo kaže, očekivala sam se će se nešto desiti kada knjiga izađe, ali nije se desilo ništa. I ne deluje mi ni razočarano, ni besno, samo rešeno da i dalje nastavi po svom. Najavila je novi serijal u maju. Ona će da nastavi po svom, najbolje što ume.

A mi kolege?

Hajde da i mi nastavimo najbolje što umemo? Hoće li biti razlike? Ili da se razilazimo?

 

Category: Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (1)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Nemoć sedme sile – kamo kazne umesto saopštenja? | 16. август 2014.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *