Večernje novosti – kako ubijaju medije u Srbiji

| 20. март 2014. | 1 Comment

Kada moji poznanici počnu da pričaju o novinarstvu, novinarima, medijskim kućama, često krenem da im kažem ili napišem nešto, pa se ugrizem za jezik. Jer, šta god da im kažem ili mi neće verovati ili će misliti da im solim pamet.  Danas, posle meseci nerviranja i godina čekanja, rešila sam da napišem kako se ja OSEĆAM povodom višegodišnjeg mrcvarenja kompanije „Novosti“.

Juče je kolegijum firme u kojoj radim objavio otvoreno pismo javnosti u kojem poziva Vladu da reaguje, jer su Novosti u tako teškoj situaciji da se može desiti da prestanu da izlaze. Tako bi prestala 60 godina duga tradizcija najtiražnijeg dnevnog lista u Jugoslaviji, koji i danas spada u red malobrojnih „ozbiljnih“ listova na našem medijskom nebu. Šta god neko mislio o Novostima, svidjala mu se trenutna uređivačka politika ili ne, „desno naginjanje“ lista,  da li vam se svideo njihov stil ili ne,  Novosti su institucija. Dale su generacije sjajnih novinara, a mogu vam reći da kolege sa kojima radim mogu da stanu na crtu bilo kojem novinaru  bilo kojegg medija u Srbiji. O „novinarima“ da i ne govorim.

Taj vapaj kolegijuma Novosti  nije pomalo patetično zapomaganje nesposobnog menadžmenta, niti prizivanje države da se meša u privatno vlasništvo kako bi pomislio neko sa strane.  To je samo vrh ledenog brega višegodišnjeg nerešenog statusa kompanije, koja je fakat u privatnom vlasništvu (Bekove tri firme poseduju više od 60 odsto akcija, ostatak ima država – 30 odsto i mali akcionari), a kojom upravlja država (koja od 2011 godine ima UPRAVLJAČKA prava nad kompanijom Novosti).

O situaciji u kojoj se Novosti nalaze, javnost ne zna gotovo ništa, ili nije znala do pre nekoliko dana.  Komentari koje dobijam u najmanju ruku pokazuju da su ljudi potpuno neinformisani kako izgleda medijska slika danas, kao i da ogromna većina nikada nije pročitala dokument koji najbolje i najprecizije skenira njeno aktuelno stanje – izveštaj o pritiscima na medije Verice Barać (ironično, danas je godišnjica smrti jedne od retkih osoba koja se časno borila protiv korupcije u Srbiji).

Nikada nijedan izveštaj neke državne insititucije nije tako odjeknuo tišinom kao taj. U njemu je savršeno precizno opisano ko su javni ili tajni vlasnici Politike, Novosti, Pinka, Tv Avale, TV Prve, TV B92, Radija Roadstar, Hepija, Radija S, Pravde, Pečata, Radija Fokus, praktično svih iole značajnijih medija. Savršeno je pokazano kako su aktuelni političari i/ili tajkuni dolazili do vlasništva u vodećim srpskim medijima, preko svojih ofšor kompanija, a onda ih stavljali pod svoju kontrolu, a zatim preko političkih veza upumpavali državne budžete u te iste medije. Tu se stvarala neraskidiva simbioza, u kojoj se našlo i parče kolača za razne marketinške magove i agencije, koje su, opet, vodili ili biznismeni ili političari.

VALJDA (NE) SPORNE ČINJENICE

Novosti su jedna od 24 sporne privatizacije, koje su na ovaj ili onaj način ispitivane poslednjih godina. Koliko ja znam, a ne znam mnogo, osim predistražnih radnji, nije se odmaklo. Možda SNS i neko iz ministarstava zna, ali nije još saopšteno javnosti. Manojlo Vukotić, bivši direktor tvrdi da su 124 osobe ispitane povodom slučaja „Novosti“.  Iako je nedavno i sam Vučić izjavio kako su istražene sve sporne privatizacije, o Novostima nije konkretno saopštio ni slovo.Ali, to je sam kraj, možda da krenemo od početka:

  • Privatizacija Novosti počela je 1991. godine, ali zbog niza propusta  ova kompanija je 2000. godinu dočekala kao – društveno preduzeće.
  •  Ceo proces ponovne privatizacije koji se odvijao od 2001. do 2006. verovatno može da uđe u Ginisovu knjigu rekorda, kao splet totalno nelogičnih, sumnjivo zakonitih ili nezakonitih odluka, u kojima su se svi akteri  odlušivali o sve moguće propise. Ko ima živaca nek pročita ovaj izveštaj, ali dva puta. 
  • Ko ima vremena nek pažljivo pročita Izveštaj Verice Barać o privatizaciji Novosti, to je vrlo interesantno štivo, i „spomenik“ postpetooktobarskoj „demokratiji“.
  • -[pullquote] UKRATKO U njemu nije započet postupak svojinske transformacije, nije privatizovano po Zakonu o privatizaciji, niti je ministarstvo nadležno za privatizaciju nakon 2001. godine iniciralo ovaj postupak. Svim nadležnim institucijama bilo je poznato da je upis akcionarskog društva u sudski registar 2002. godine nezakonit, jer nije bilo zakonito sprovedenog procesa privatizacije. Iako je Vlada Srbije 2006. godine, nakon uočenih nezakonitosti naložila Ministarstvu privrede da izvrši reviziju vlasničke strukture, kao i da preduzme mere oko obustave evidentiranja i emitovanja akcija „Novosti“, Ministarstvo to nije učinilo.Da je izvršena revizija i da je otvoren postupak sporazumevanja predviđen Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije, bilo bi utvrđeno da je državni udeo u ukupnom kapitalu „Novosti“ znatno veći od upisanog, jer u procenu vrednosti kapitala nije ušla zgrada u Ulici Kosovskoj 20-26 koja je u državnom vlasništvu.„Novosti“ polažu pravo na zgradu u Kosovskoj ulici, što je jasno iz činjenice da su pred Trgovinskim sudom u Beogradu podnele tužbu protiv Republike Srbije radi utvrđenja svog suvlasništva. Dakle, bez procene ovog objekta nije se mogla utvrditi vlasnička struktura „Novosti“, a da ju je Ministarstvo privrede izvršilo prilikom revizije koju je naložila Vlada, većinski paket akcija „Novosti“ prodavala bi Republika Srbija. U tom slučaju, međutim, prodaja akcija bi u javnosti bila sasvim drugačije praćena – kao privatizacija državnog kapitala za koju su odgovorni Ministarstvo privrede i Akcijski fond, a ne kao privatni posao između malih akcionara i tri nepoznate inostrane firme.
    Međutim, izbegavanjem revizije procene, odnosno nepostupanjem po nalogu Vlade, Ministarstvo je omogućilo da vlasnička struktura „Novosti“ ostane kao što je 2002. godine upisana u registar suda, a da se zatim većinski paket akcija u vlasništvu malih akcionara, stečenih uzurpacijom državne svojine, proda preko Beogradske berze, i da se pritom čak ne postavi ni pitanje koncentracije, jer se „of-šor“ firme iza kojih stoji Milan Beko ne bave poslovima iz oblasti informisanja i oglašavanja. Način prodaje koji je svojim nepostupanjem omogućilo Ministarstvo privrede, zapravo je doveo do toga da uspostavljanje kontrole nad najtiražnijim dnevnim listom u Srbiji prođe kao da se radi o poslu koji nije od javnog interesa.[/pullquote]
  • Povodom te privatizacije pokojna verica Barać podnela je dve krivične prijave i to protiv Beka, Vukotića, ministra Bubala i još nekolicine osoba. Šta je sa prijavama ne znam, čame u nekoj fioci.
  • I dok i bivši radnici tvrde da su Novosti  privatizovane nezakonito i za to su tužili firmu jer smatraju da su oštećeni (jer su ostali bez akcija čija je jedinična vrednost bila skoro 3.500 evra) bivši direktor Manojlo Vukotić tvrdi da je sve urađeno po propisima, da je u stvari državi problem što je Beko većinski vlasnik i da jedva čeka da ga policija, ako utvrdi da je kriv, uhapsi.
  • Dugovi Novosti – prema procenama novog rukovodstva, koje je došlo u maju 2013. godine, zatekli su dugove od skoro 11 miliona evra (od toga skoro 6 miliona štampariji). A prema navodima sindikata,„Novosti“ su pre prodaje akcija, po okončanju završnog računa za 2005. godinu, ostvarile dobit od 63 miliona dinara i bile visoko profitabilna firma. Ko je, kada i kako napravio dugove?
  • To je samo jedan deo „sage o Novostima“, dok je drugi još teži za shvatiti – a to je odnos „ljubavi i mržnje“ sa Štamparijom „Borba“. Ova još državna firma, danas nas ucenjuje za dugove koje Novosti imaju, a da nikome od nas nije rečeno kako su ti dugovi napravljeni. I kako je moguće da više od pola ukupnih dugovanja Novosti bude firmi u kojoj štampamo novine, kako je moguće da je neko tolerisao i čekao da dug toliko naraste pre nego što je rešio da „rešava problem“.
  • A „Borba“ rešava problem tako što poseduje menice „Novosti“ koje pušta kada im se prohte, i koristi ih očito kao način ucene, jer su pre poslednjeg udarca i puštanja menice na skoro 200 miliona dinara, više puta su puštali menicu, blokirali račun Novosti a onda je povlačili.
  •  Sa ovom štamparijom smo navodno, za vreme Manojla Vukotića, osnovali zajedničku firmu „Štampariju Novosti“, i kupili zajedničku mašinu. Sve vreme mi po tržišnoj ceni plaćamo štampanje na sopstvenoj mašini! bar tako tvrdi novo rukovodstvo. Sve vreme, nismo videli ni dinar od štampanja drugih izdanja na toj istoj mašini. To opet, tvrdi rukovodstvo, ne ja, naravno.
  • O tome koliko je cela priča sa Novostima bolna, tužna, jadna i sramota za Srbiju, govori činjenica da je Beko, javno, u TV emisiji 2010 prvi put priznao da je vlasnik Novosti (a preuzeo je kompaniju 2006. godine).
  • Prema (opet) informacijama sadašnjeg rukovodstva, Novosti su danas profitabilne i bile bi potpuno likvidne da nije potraživanja i dugova iz prethodnog perioda, koji stalno stižu.
  • Poslednje oglašavanje kolegijuma Novosti odmotava klupko dalje i dalje, pogledaje, pa procenite.
  • O ostalim poluinformacijama, paušalnim ocenama, pričama o višestruko skupljem papiru iz uvoza,  platama iz kredita, ovim i onim sindikatima, manipulacijama, lažima i načinima na koji se novinari dovijaju da ostanu normalni i da kao rade svoj posao profesionalno i pošteno, neću da govorim.  O tome da naše dve plate kašnjenja nisu ništa naspram godinu i više koliko ne primaju honorarci. Mislim da je sve ovo i više nego dovoljno.

Za sve ove podatke koje sam iznela ja ne mogu da tvrdim da li su istina ili ne, jer nisam imala uvid u dokumentaciju. Za sve ove godine, mi zaposleni smo uglavnom tretirani kao nevažni, pa čak ni da nas sazovu i otvoreno nam saopšte, ko nam je vlasnik i kakvo je finansijsko stanje firme. Ipak, ja sam za „Novosti“ kao kuču emotivno vezana, bila sam 2002. jedna od poslednjih generacija njihove čuvene novinarske škole, kakve više ne postoje, i pored kakve mnogi  današnji „novinari“  nisu ni prošli. Ja sam zahvaljujući podršci iste te kompanije rodila troje dece i  bila na tri porodiljska odsustva, po zakonu i na vreme i na tome sam im veoma zahvalna.

Pitanja u mojoj glavi

S druge strane, beskrajno sam tužna što kuća, za koju odovorno tvrdim da ima potencijal i da može da bude najbolja u svom poslu, prolazi ovako teške trenutke, što smo moneta za potkusurivanje u obračunima političara i političara, političra i tajkuna. A osim zaposlenih, najveća žrtva je novinarstvo u Srbiji.

U mojoj glavi uglavnom pitanja, na koja ja nemam odgovor, ali možda će neko ko sve ovo pročita, onako sa strane, imati:

– Da li SNS želi da ugasi Novosti ili samo da se obračuna sa Bekom?

– Da li SNS želi da Beka stavi pod kontrolu, baš kao i medij u kojem je on većinski vlasnik?

– Da li je ovo pravo lice  najavljenog povlačenja države iz vlasništva nad medijima  i kako se to država povlači ako u stvari pojačava kontrolu, ne samo u Novostima?

– Kako je moguće da u privatnoj firmi, koje se jelte kupuju radi profita napravi se toliki gubitak a da ne bude smenjen urednik, direktor, svo rukovodstvo i otpušteni svi novinari?

– Zašto obračun države sa privatnim vlasnikom ( u ovom slučaju Bekom) ide preko leđa novinara i zaposlenih, zašto oni plaćaju najveći ceh?

– Ko i kada će preseći taj Gordijev čvor, ako nemamo spremnu ni državu (koja je ovde koliko shvatam najviše oštećena), ni Vladu, ni policiju, ni sudstvo, ni nezavisne institucije, da slučaj „Novosti“ isteraju na čistac posle  14 godina?

– Nemojte misliti da ja ili bilo ko iz „Novosti“ kuka samo zbog posla koji će možda da izgubi. Nestao je i „Press“ za jedan dan. pa su svi preživeli. Ko je kvalitetan, snaći će se i nastaviti da radi, ako ne izgubi živce i ne ode u neku totalno drugu profesiju. Pravo pitanje je u stvari, kada će se ovaj niz zaustaviti? Jer, kao što je leo Verica Barać u svom izveštaju napisala, gotovo da nema medija ispred čije kuće ne bi mogla ista mečka da „zaigra“. A onda, šta ćemo onda?

Zato dragi poznanici, prijatelji i drugari, kada me pitate o slobodi medija u Srbiji, kada pričate o tome kako novinari treba da se pobune i dignu svoj glas, kako treba ovo ili ono, iščitavajte pažljivo šta se piše i još više šta stoji između redova , shvatićete kolika smo mi novinari „sila“. A o razmerama te sile naučićete još više ako saopštenje o Novostima ukucate u Google i vidite ko je i da li je iko od drugih medija ovu informaciju objavio.

Srečno vam proleće u Srbiji, leta 2014.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tags: , , , ,

Category: Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (1)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219