Zašto se ne treba smejati Vučićevom spasavanju deteta iz smeta u Feketiću?

| 4. фебруар 2014. | 6 Comments

Ili ko zadnji priča o cenzuri, najslađe se smeje.

O.k. Smejala se ovih dana cela Srbija neuobičajeno lošoj proceni PR tima Aleksandra Vučića, koji je ne samo „odlepršao“ do Feketića (što je donekle razumljivo, imajući u vidu njegove pretenzije da se meša i nadgleda i one stvari za koje po prirodi stvari i slovu zakona nije nadležan), već  i u helikopter nagurao i ekipu RTS-a koja je sve to snimila i obnarodovala. Uživali smo  dva dana u duhovitim obradama spasavanja kod Feketića,  mali Mario Maletić je „zglajzao“  sa mesta vođe Internet tima (ko se smeje, nek pogleda i studiozno uči kako se osvaja novo oruđe za kampanju čak i kada imaš ograničene ljudske resurse), ultra brzo   uklanjanje duhovite obrade „Vučićevog“ klipa je  na momente „probudilo“ internet zajednicu (one, kako nam tepaju, koji laju iz fotelje i dižu ustanak lajkovanjem).

O tome kako je SNS maestralno zabio onlajn auto – gol pisali su već, jako dobro Miloje Sekulić, ali, po meni,  poentirao je Dario Hajrić 

Cenzura u Srbiji je ovom epizodom dobila potpuno novu dimenziju, jer se njeno težište počelo pomerati sa ućutkivanja redakcija na ućutkivanje samih građana.

Izvor

I svako kome je ova izjava smešna ili preterana, verujem da je u priličnoj zabludi. Zato je meni Vučićev snimak, posle porodičnog nedeljnog ručka tokom Dana sprdnje,  naročito posle njegove srceparajuće FB objave, malo teško pao na stomak. Jer, ništa mi više nije smešno.

Šta mi to pada na pamet kad u jednoj rečenici spojim SNS i cenzuru?

  • Cenzura nije samo  zatvaranje novina i ubijanje novinara – mada smo i to imali u našoj bliskoj prošlosti. A SNS ima čoveka koji ne samo da savršeno poznaje takve procedure, već je i bio ministar informisanja u vreme najozloglašenijeg Zakona o informisanju, kao i u vreme kada je Dnevni telegraf kažnjen pa zatvoren a njegov vlasnik Slavko Ćuruvija ubijen (i još nije „otkriveno“ ko ga je ubio).  Dakle, mehanizme znaju, ali to nisu glupi ljudi i jasno im je da su se vremena promenila. Kome je još danas tako nešto potrebno? Kada je dovoljno okrenuti urednika, uskratiti sagovornika,  povući seriju od tri naručena insertera, ili onih x strana oglasa što pucaju preko cele strane. A najbolje je kada se novinari,  vajni „četvrti stub demokratije“ koji radi za kilo čvaraka i pivo ispred dragstora, samoreguliše – znamo već i sami šta smemo a šta ne da pišemo – jer, gladna usta ne pevaju o slobodi.
  • Da ne bude zablude, sve elemente manipulacije i medijskog pritiska koje koristi SNS koristio je i DS, samo očito manje mudro, i manje efikasno. I mada nema mnogo veze sa direktnom cenzurom,  jedna pojava u novinarstvu o kojoj se ne govori skoro uopšte, po meni je najviše zaslužna za ogroman pad novinarstva  – model tihe ekonomske ucene. Mediji su UCENJENI od oglašivača  – oglasima, izborom tema, sagovornicima, prećutkivanjem delova tekstova, ili dodavanjem onih koji tu ne bi trebalo da stoje, „oni su oglašivači – pusti im PR“ pristupom, ukidanjem oglasa od strane mastodonata u vidu javnih preduzeća koja svojim marketinškim budžetima jedu naš teško zarađeni novac…A poluge te ekonomske vlasti imaju korenje ili su naknadno, interesno povezane, sa, pogodite kim… strankom na vlasti.
  • Efikasne  ekipe za gerilski medijski onlajn i oflajn „rat“. Onakvu, za ubogi oflajn plebs osmišljenu supermenoliku propagandnu akciju, sigurna sam, sasvim bi priglio i Boris Tadić, da je mogao. I dok se Boris morao zadovoljiti sa grljenjem teladi i neukim mahanjem motikom usred leta pred zblanutim seljacima, Vučić je gologlav uleteo u omaleni nanos snega i spasio dete sigurne smrti od smrzavanja u panonskoj nedođiji. Savršena priča, ako se dozira umereno, na RTS – i ponekom štampanom mediju. Međutim,na onlajn su zaboravili, kao  i  nezgodnu sklonost te onlajn zajednice i da se sa mnogo svetijim stvarima sprda do besvesti.  Kada su videli da su se „zaigrali“, usledilo je munjevito uklanjanje snimaka sa YOUTUBE.
  • Cenzura ima mnogo oblika, i osim otvorene represije, kao što je zatvaranje novina i ubijanje novinara, što je najgori čin na skali cenzuskog zla, ima mnogo finih nijansi, od kojih mnoge većina našeg glasačkog dela na žalost ne može ni da dokuči  – takvi oblici cenzure postaju gotovo sistem sam za sebe, pa više ne mora Vučić ništa da „naredi“ – prosto se podrazumeva. A kako? Evo, uporedite sami: Kada se Vučić oženio, uprkos proverenim informacijama, tu vest nije objavio nijedan medij, ni tada ni naknadno.  Akciju spasavanja objavio je RTS, a kasnije preuzela ili prepričala najveća većina medija. Satiru, sprdnju i burnu reakciju onlajn javnosti na uklanjanje klipova nije objavio NIJEDAN medij (čast veoma retkim izuzecima ili onima koji su sa zadržkom od 24 pa i 48 sati reagovali), čak ni oni koji postavljaju svaku moguću budalaštinu koja se pojavi na YT. Ali, reakciju Vučića i njegov status na FB??? objavili su SVI mediji.  Čisto sumnjam da je šef Vučićevog kabineta sa slušalicom u ruci proveravao šta će urednici proceniti. Nema potrebe, već su izdresirani. Ili što bi rekla jedna moja koleginica:

U iščekivanju da Vučić promeni status veze na fb profil u „oženjen“, pa da svi mediji pohrle da objave da se PPV oženio.

  • A ko bi to i mogao da bude glas drugačiji od onog koji priča vlast (namerno neću reči opozicioni list, jer i to je drugi kraj iste motke)? Blic, koji je strani investirani novac doveden da profitira i koji neće da ljuti kontrolore medijske utakmice? Ili Politika, koja je u nogdaunu? Kurir, koji sigurno ima neku novu Baba Vangu koja za svaki slučaj ako im Vučić ne javi, objavljuje ko će sledeći put biti uhapšen i nikad osuđen? Oni koji napadaju samo kada je i iz aviona jasno ko ih je i čime nahuškao? Novosti, koje su šatro privatni medij u kojem država??? sa 30 odsto ima upravljačka prava, a pritom se vrlo svesrdno trudi da ih gurne u stečaj? Danas i Nedeljnik koji se toliko koliko drže kursa, ali nemaju ni tiraž, a na žalost ni uticaj na polupismeno i pokrezavo glasačko telo.
  • Jer, o tome se ovde radi, prijatelji,  o glasanju i izborima, a ne o medijima. Mediji više uopšte nisu bitni (ako su ikada i bili, ili je tu tezu samo hranila beskrajna novinarska sujeta). I živo me zanima u kom pravcu će se odvijati ponašanje vladajuće stranke  kada su Internet i  društvene mreže u pitanju.
  • Jer, Vučić i ekipa su pokazali da uprkos začuđujuće ozbiljnom shvatanju interneta kao resursa za stranačku borbu, naročito u predizbornom periodu, ipak su u ovoj priči „rukiji.“ Ali, verujem da neće proći mnogo pre nego što shvate da negativnu energiju i nezadovoljstvo naroda, koja evidentno postoji i treba je kanalisati (a nema opozicije da je kanališe u svoju korist), treba samo da preusmere na INTERNET.  Jer, tako usmerena, ta će se energija izgubiti u moru tvitova, statusa, šaljivih snimaka, gnevnih blogova (poput ovog). I postaće  – BEZOPASNA. Ili što bi još Miloš Obrenović rekao – Šta kaže narod? Ako laje, pusti ih. Ako ćuti, e – onda je zajebano!  Ili da citiram Bjutija –  ovakva kritika može lako da bude pucanj u prazno.
  • Druga mogućnost, je da SNS zaista Internet shvati ozbiljno i krene putem kojim je krenuo prošlog vikenda – u otvoreni rat i pokušaj da dizgine nategne gradjanima direktno. E, to bi već moglo da bude opasno po njih, a donekle dobro po one prave promene (a ne revolucije iz fotelje, smartfonom).

Tako da posle „epizode Feketić“  faktički postaje pravo pitanje – da li će Internet biti poslednje polje osvajanja medijske slobode, ili  pak jalovo uticanje nezadovoljstva građana tamo gde je najbezopasnije – u Fejsbuk statuse i tvitove.

Nije smešan Vučić u Feketiću. Zapravo, smrtno je ozbiljan.

 

 

Tags: , , , ,

Category: Bez dlake u mozgu, Sasvim lično

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (6)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Pet godina Piskaralo bloga | 24. фебруар 2014.
  2. Srećan nam dan novinara | 28. март 2014.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219