Osam tipova ljudi koje ste sigurno sreli na Blogomaniji

| 7. децембар 2013. | 17 Comments

Od onih 900 duša na Blogomaniji verovatno je svako drugačije doživeo i iskusio veliku regionalnu žurku sa izgledom konferencije  :)  Pre nego što podelim svoje utiske o programu,  iz ugla početnika na ovakvoj vrsti skupova i malog „štrebera“, napisala bih moje opservacije o ljudima, na osnovu posmatranja  ove vesele grupe ljudi koja je uživala proteklog vikenda na Blogomaniji. Ako ćete da zaista pročitate šta se moglo čuti  na Kopaoniku čitajte Netokraciju, a iz ugla oganizatora pročitajte dobar i iskren tekst Ivana Ćosića.

Naša online zajednica je kao i država, mala, i manje više svi se „znaju“.  Uz malo umešnosti posmatranja,  lako ćete sklopiti onlajn i oflajn sličicu o nekim tipičnim osobinama i postupcima koji mogu da se nađu na našem blogersko/tviteraško/sošl nebu.

Blogomanija 2013 konferencija utisci

  •  Uticajni – „gurui“

Oni hodaju pažljivo, a istovremeno pomalo razmetljivo, kao da ostavljaju dovoljno prostora ako neko hoće da izigrava paparaca i slika ih, ili da ih zaustavi i uputi im reči hvale i divljenja. Ako im se predstavite klimnuće glavom, odajući da nemaju pojma ko ste vi, ali da im to i nije bitno, jer ste ionako vi tu zbog njih, a ne obrnuto. U svakoj rečenici i pokretu rukom ogledaće se činjenica da imaju toliko i toliko folovera, a mnogo manje ljudi oni prate, da ih svi znaju po imenu, niku, egu, pa čak možda i ono čime se bave.  Pričaće uglavnom o parama, parama. I parama.

  • VIP

Oni sami deluju prilično cool, ali su nekako svi oko njih nekul u pokušaju da dokažu kako su super pajtosi sa „poznatima“. Nećete ih naći na predavanjima, ali su zato na žurci obavezni, a ljudi se oko njih tiskaju u koncentričnim krugovima. Fotoreporteri  i „vanabi“ fotografi takođe.

  • „Gikovi“

Gikovi  ne, to nisu oni momci i devojke koji non stop vire u svoje ajfonove, tablete, noutbukove i ostala smart čuda. To na Blogomaniji manje više rade svi. Ovo su oni s kojima ne možete progovoriti više od jedne rečenice a da se ne posramite jer  razumete otprilike svaku jedanaestu. Pored njih ćete se svakako osećati tehnološki zaostali. Trik za vas: ma koliko vi nesigurni u „gikovskoj“ terminologiji, verovatno su oni podjednako nesigurni u socijalnoj interakciji :) pa se pomozite.

  • Introvertni

To su oni nedruštveni korisnici društvenih mreža koji u stvari ne vole ni da pričaju, ni da kontaktiraju licem u lice, još manje da se nešto mnogo druže. Dele se u dve podgrupe  – one koji su na Internetu sušta suprotnost – vrcavi, pričljivi, non stop imaju nešto da izjave, šeruju, prokomentarišu, a uživo su obično „slika bez tona“, i one koji su na mreži sasvim slični kao i uživo – ćutljivi, rezervisani i pomalo stidljivi.

  • „Frajeri“

Njih ćete prepoznati po tome što imaju više „selfi“ slika na Instagramu ili Fejsbuku nego što mlada ima na dan venčanja. Sve vreme streljaju devojke pogledom, u nadi da će se neka „primiti“. Muvaju se okolo sa nadom da će se ogrebati za neki usputni koitus, što je uglavnom i glavi razlog zbog kojeg posećuju ovakve skupove. Frajeri imaju i svoju žensku verziju, koja je obično sve vreme tip top doterana, u štiklama na snegu, neće ići u spa da ne pokvari šminku, niti će stavljati kapu da ne pokvari frizuru. Za razliku od frajera, čini se nije tako promiskuitetna, više joj je stalo da se priča da je dobra riba.

  • Pušteni s lanca

Oni su podgrupa frajera, mada obično su malo manje zgodni, ili su zauzeti, pa sada koriste priliku da se „opuste“. Oni Blogomaniju doživljavaju kao manje više ekskurziju koju su propustili u četvrom srednje. Samo su cice malo starije, a oni iskusniji. Pokušavaju da iskoriste sve blagodeti konferencije, pritom ne mislim na predavanja i stvaranje novih poslovnih kontakata; oni će overiti sve free spa ponude, neće propustiti nijednu žurku ni priliku da se „izuju“ od alkohola, gledaće se da što više glupiraju, pa makar znali da će njihove  kompromitujuće slike osvanule širom Interneta. Ne zamerite im, svakom treba ono što mu najviše nedostaje.

  • „Fešn lajfstajl “ modne cice 

Ovu kategoriju je teško definisati, jer je vrlo šarenolika – od „napucanih“ klinki, preko vrlo ozbiljnih devojaka koje su dobro izučile kako se to radi u svetu  i da tu može da ima love. Ima i onih divnih, jednostavnih devojaka, kreativki čije fotke na blogu deluju fenomenalno. Za većinu je zajedničko to da je „lajfstajl“ koji na ovaj ili onaj način „prodaju“ na blogu, provučen kroz roze filter na Instagramu. Što nekad uopšte nije loše.

  • Korporavna vojska

Uglavnom sipmatični, ali prezaposleni likovi. Idu na sve konferencije, ali ih uglavnom provedu radno. Videćete ih u uglovima sala kako neumorno „čukaju“ završavajući zaostale obaveze, i radeći dok se drugi zezaju. Nikada ne prestaju da rade pa se lako može desiti da prijatno ćaskanje s njima se pretvori u priču o uspehu njihove firme.  Sa žurki uglavnom odlaze prvi, da bi mogli da – rade.

Oni koji su došli na konferenciju i silno se iznenadili kada su videli da je đakuzi mnogo posećeniji od sala za predavanja. Obično su novi u svetu bloga i društvenih medija, i zaista žele da nauče/čuju nešto pametno.  Sve im je novo i sve zanimljivo, sve im je super, i oduševljeni su svakom sitnicom. Silno se iznenade kada vide da ljudi imaju dvostruko  – onlajn i oflajn lice. Na nekoj od sledećih konferencija verovatno će evoluirati u neku drugu grupu.

UPDATE:

Na zahtev mnogobrojnih čitalaca koji su uprkos mom upozorenju pokušali da se ukalupe u moju malu igru tipologizacijom (i predrasudama), i za njih nema mesta, moram da dodam i kategoriju – OSTALI ili NESVRSTANI :)

 

NAPOMENA: Svaka sličnost sa stvarnim likovima je podsvesna.

UPOZORENJE: ovo su tipični likovi, nemojte pokušavati da se prepoznate i nemojte biti na kraj srca, zabavite se :)

Ajd sad malo ozbiljno (ovaj deo će slabo ko čitati :))

Kad neko hoće da kritikuje Blogomaniju i slične skupove tvrdi da je to prilika da se određena ekipa „tali“ i zaradi na novim poslovima, a ostalima šansa da piju, druže se i ponešto povale. Kako ja u principu retko posećujem konferencije, moj utisak je potpuno drugačiji, i čini mi se da se ekipa koja stoji iza Blogomanije ovaj put prilično potrudila da zadovolji želje svih ovih tipova koje smo sreli (a to nije lako). Meni kao starom štreberu dosta predavanja je bilo zanimljivo, mada sam neke stvari znala, neke sam prvi put čula. Generalno, mislim da je vrlo teško praviti program za tako šarenoliku ekipu gde neko prvi put čuje određene stvari, a neko recimo živi od toga.

O utiscima sa predavanja su već mnogi pisali, ja bih u nekim crtama dala nadam  se korisne sugestije za možda neku buduću, sličnu konferenciju:

  • Čini se da je bolja ideja kada su svi učesnici na jednom mestu – razumem da to uvek nije moguće, ali ovog puta su se ljudi gubili i trošili mnogo vremena na šetnju tamo – amo.  Tek kad je sve prošlo, shvatili smo da  je gomila ljudi koje smo želeli da vidimo i upoznamo bila tamo a da ih nismo ni videli ni čuli. Pritom, smeštaj u kome sam ja svojom krivicom završila (jer sam se kasno prijavila), Vila Nikola, bio je otprilike Vila promaja sa prilično očajnom hranom, što samo po sebi nije problem da nije koštao isto kao i PP u hotelu Anđela.
  • Jasno mi je da zbog velikog broja predavača program mora da teče paralelno, ali bi možda trebalo napraviti termine tako da se recimo pauza u jednoj sali poklapa sa predavanjem u drugoj. Ovako su naravno, neka meni zanimljiva predavanja bila u isto vreme, a i mnogo ljudi se žalilo na to.
  • Ne znam na koji način su birani predavači za Blogomaniju, da li je bilo dovoljno da se neko prijavi, ili je postojala neka trijaža. Iako su manje više svi ljudi imali šta da kažum, problem je što nisu svi to rekli na pravi način, pa je to kvarilo utisak na bini. Prosto, nekim ljudima je to možda prvo pojavljivanje na velikoj sceni i možda im je trebalo pomoći da bolje spreme nastup, ili im se zahvaliti i reći da dođu neki drugi put. Jer to je dobro i za konfererenciju, i za njih.
  • Blogeri ne bloguju samo zbog novca i možda, mooožda je i to trebalo imati u vidu formirajući program – ovako mogao se steći pogrešan utisak da svi nekako blogujemo iz ličnih, materijalnih interesa, što je daleko od istine i nekim sjajnim blogerima dakako nije ni cilj.
  • Mada verujem da nije bilo loših namera, malo mi je parao uši taj „ženski ćošak“ za blogerke, nemojte nas deliti po polu već po onom što imamo da kažemo. Zato pravda za Poslednji skaut, prvog muškog fešn blogera!
  • Izvor voditelja je za mene bio prijatno iznenadjenje, jer je Miloš Maksimović (uz nekoliko vrlo oprostivih gafova) bio vrlo simpatičan, prirodan a opet profesionalan. Po meni najslabiji su bili razgovori sa „kraljevima sadržaja“, jer je sve ukupno zvučalo pomalo mlako, ali što mislim nije krivica voditelja, već koncepta razgovora. Kraljevi sadržaja bi više došli do izražaja da su predstavili na delu ono što i kako rade.
  • Sponzori su čak i sa predavanjima bili o.k. nije bilo mnogo „davljenja“ dosadnom korporativnom pričom, moglo se i od njih svašta zanimljivo čuti, mada je za moj ukus „Koka kola“ bila malo prebrendirana, ali dobro.
  • Sve u svemu, svako je na Blogomaniji video, čuo i doživeo ono što je hteo. Ja sam zadovoljna, i mislim da je ekipa Blogomanije bila na visini zadatka  (molim vas ko Boga sledeći  put obezbedite pored produžnih kablova i po koji punjač, za nas zaboravne koji mnogo tvitujemo :)

Vidimo se na Tvitomaniji, nadam se da je nećete smestiti na drugi kontinent :)

 

 

 

 

 

 

 

 

Tags: , ,

Category: Internetarije

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (17)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Šta sam naučila u 2013? | 20. јануар 2014.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219