Verujete li sponzorisanim blog postovima?

| 17. новембар 2013. | 7 Comments

Priča o zarađivanju od bloga na ove prostore stigla je skoro odmah pošto su prvi blogeri otkrili postojanje sveta veb dnevnika. Na našim prostorima gde je (ako ne računamo Adsense i ostale baner advertajzing sisteme) verovatno tek dvocifren broj ljudi imao priliku da dobije sponzorski ugovor na blogu, a nisam sigurna da iko ovde živi isključivo od blogovanja, svaka sponzorisana akcija izaziva pažnju javnosti. U takvoj atmosferi, gde je „native advertising„, još relativno nova i stvar za iščuđavanje, jer blogovanje se ne plaća i to automatski znači da ste se „prodali za siću“, kompanija „Koka Kola“ pokrenula je  regionalnu CSR (ali svakako ne samo CSR) kampanju podrške blogerima i sponzorstva blogova.

Posle objave sa kim će kompanija „Koka Kola“ raditi u narednom periodu, a to je  devet blogova sa prostora ex – yu, koji su svi kredibilni u svojim nišama i pred svojom Eublikom, nemali broj ljudi je prokomentarisao kako je to „kupovina za sitne novce“, naročiti u slučaju bloga Vitki gurman, blogerke poznate po beskompromisnim stavovima o zdravoj ishrani i čestoj vrlo argumentovanoj kritici brendova brze i „nezdrave“ hrane.  Njeno angažovanje mi je lično pomalo problematično,  naročito jerKoka kola“  ide sa tim a ne recimo brendom Rosa, ili Next sokovima. Biće po mom mišljenju veoma teško održati dosadašnji beskompromisni stav, osim u slučaju da kompanija zaista ne postavlja nikakve uslove, što bi joj onda dalo ulogu povlašćenog blogera, kakvu do sada na ovim prostorima nismo videli.

Posle akcije „Link groupa“, u kojoj sam i sama učestvovala, ovo je tek druga takva velika  i  dugoročnija akcija pokrenuta od velike kompanije, i biće veoma zanimljivo pratiti  kako će se snaći blogeri i da li će ovakav izbor blogera učvrstiti stav da su oni grupa ljudi  sa stabilnim kredibilitetom koji grade na sopstvenim medijima, ili će se dodatno sumnjati u dobre namere blogera, ističući samo novčanu kompenzaciju u prvi plan.

Lično,  mislim da bloger može da zarađuje od bloga a da ipak bude i dalje kredibilan, i da uprkos tome što mu pisanje donosi finansijsku korist, to ne utiče na njegovo blogovanje. Ali, to nije ni lako ni jednostavno, jer blogeri postaju onda gvožđe između čekića i nakovnja – sponzora i publike.

Da bi se zarađivalo od bloga na ovaj način, moraju da se ispune neki preduslovi.

Najpre, blogovanje i zarađivanje od bloga nikako nije „lak novac“ kao što to nekom sa strane može da izgleda. Bez obzira da li se piše s namerom da se blog monetizuje ili iz čistog interesovanja i potrebe, za kvalitetan tekst potrebno je uložiti neko vreme i trud.  Kvalitetan sadržaj nije „roba“ koja može odmah da se isplati, već je potrebno izvesno vreme da se efekti od tog sadržaja vide. I opet, kada sve to imate, nema garancije da će vas određena grupa ljudi čitati, pratiti i vraćati se vašem blogu. Blogovanje mu dođe kao mlađa, ružnija sestra već potcenjenog nivinarstva, jer, bloger može da bude svako, i nije odgovoran niko.

Jer, oni koji svoj blog monetizuju, naročito ako to rade uz pomoć „nativ advertajzinga“, treba da shvate da oni ne prodaju klikove, broj poseta, broj šerova. Oni uslovno rečeno, prodaju ( iznajmljuju) kredibilitet. Jer blog kao medij, ima suštinski istu mehanizam  koji nas nagoni da ga konzumiramo kao i bilo koji medij  – kredibilitet. Samo, u slučaju štampanog medija, taj kredibilitet daje ime, brend, tradicija medija, a u slučaju bloga, kompletan kredibilitet počiva na osobi koja piše blog i iza njega stoji. Zato je taj kredibilitet na „staklenim nogama“ i teško ga je očiuvati.

Svaki bloger za sebe mora da napravi procenu da li će njegova odluka i kako uticati na njegove statove koje iznosi na blogu, na njegovu publiku i poverenje publiku u blogera. Nekada se prosto skoči u vodu a da se ne zna šta nas čeka, i svako taj rizik preuzima na sebe.

Lično, kada kao bloger razmišljam o potencijalnom  native  advertajzingu imam nekoliko segmenata koji su mi veoma važni:

  • uvek mi je jedan od bitnijih faktora moj odnos prema brendu/kompaniji, jer ne želim da sebe dovodim u situaciju da budem neiskrena. Na Maminom svetu su to uvek prozivodi ili koje sama koristim, ili u koje imam poverenja, kao mama pre svega, jer je sajt namenjen toj ciljnoj grupi.  Zato sam recimo vrlo rado učestvovala u sponzorisanim blog postovima za „Pampers“ jer imam kao mama 8 godina staža sa tim pelenama, i zato s druge strane ne bih reklamirala proizvođače adaptiranog mleka ni na blogu, ni na sajtu, nikada pa ma kakve mi novce ponudili. A to je situacija relativno slična ovoj – jer je u pitanju brend protiv čijih stavova se borim.
  • Uvek treba unapred znati do koje mere sponzor planira da se meša u tekstove, stavove iznete na blogu, kao i u linkove. Jer, od toga može da zavisi odluka da li ćete se uopšte upustiti u pisanje sponorisanih postova.
  • Osim reklame, tekst treba da ponudi još neku  vrednost za čitaoca, jer je u čitavoj priči korisničko iskustvo dvostruko važno – i brendu, koji na ovaj ili onaj način postiže svoj cilj (efektivnijom reklamom, svešću o brendu, ili možda samo građenjem linka), i blogeru, kojem je veoma stalo da očuva teško stečeni kredibilitet. Ja sam sa „Link groupom“ imala jako dobra iskustva, ti tekstovi su se sasvim prirodno uklapali u ono što ja i inače pišem, bili su čitani i deljenji i moj subjektivan utisak je bio da za čitaoca to što je blog sponzorisan ne menja njegov doživljaj.  Lično sam stava da će ljudi ako im je sadržaj dobar i kvalitetan manje razmišljati da li je  sponzorisan – u ovom tekstu imate više o staying authentic taktici sponzorisanih postova. Imate dosta primera takvih tekstvai  na domaćem internetu – lično ja volim recimo Makeupandmore blog, gde se sponzorisani postovi jasno obeleže, ali to ne menja moje poverenje u preporuke koje ova blogerka koja bloguje o kozmetici daje, niti vidim (a možda je ima) bitnu razliku između sponzorisanih i nesponzorisanih postova. Kod Varagića sam pročitala nekoliko veoma dobrih i argumentovanih tekstova koji su bili sponzorisani i ta mi je činjenica potpuno  nebitna pored koristi koje recimo od tih informacija dobijem.

E sad, sponzorisani tekstovi nose i mnoge potencijalne probleme sa sobom:

Mogući problemi:

  • Nemate mogučnost uvek da predvidite efekte vaših tekstova  – često ne znate kako će vaša publika reagovati.
  • Na internetu „hejteri“ su mnogo aktivniji od umerenih, tako da se može desiti da na vaše tekstove reaguju samo oni koji loše misle o njima, dok ona većina čitalaca koja se slaže i koja u vaš kredibilitet ne sumnja, ostaje „nema“.
  • Loše odrađeni sponzorisani postovi mogu samo da doprinesu rastućem nepoverenju u blogere i zamagljenu granicu između ličnosti i marketinga. Primera radi, Istok Pavlović je jedan od blogera kojem se često (i neopravdano) spočitava da su njegovi tekstovi prikrivene reklame, čak i kada nema nikakvih naznaka da je blog plaćen ili da je deo neke šire marketinške akciije.
  • Native advertizing koji se poput kukavičjeg jajeta nemo potura pred publiku- ne znam koliko je ova praksa kod nas raširena, lično ni na blogu ni na sajtovima nikada nijedan sponzorisan tekst nisam pustila bez napomene o čemu se radi, čak u poslednje vreme kada pišem tekstove koji bi se zbog iznošenja mišljenja o proizbodu mogli shvatiti kao plaćeni, stavim napomenu ako post nije sponzorisan. Transparentnost ovakvog oglašavanja jedna je po meni ključnih stvari za očuvanje poverenja između publike i blogera, a američka savezna trgovinska komisija je još 2009. godine donela propise koji blogere i ostale kreatore onlajn sadržaja obavezuje da reklamni sadržaj propisno obeleže.

Mislim da se pravilnom taktikom kompanija i marketinških agencija, kao i mudrim ponašanjem blogera i pametnim građanjem i što je još bitnije, održavanjem reputacijespnzorisani postovi mogu veoma lepo  koristiti kao legitimno sredstvo zarade za blogere. Ali, mogu vrlo lako da skliznu u neiskrenu priču, od koje štete možemo da imamo svi.

*Pogledajte Infografik koji lepo objašnjava trendove i razloge zbog kojih se kompanije odlučuju za ovakve oblike „native advestisinga“ a i razloge zbog kojih ne treba ovakve priče posmatratai kao samo CSR priču, već pre svega ono što jeste – marketing.

Izvor

 

 

 

Category: Bez dlake u mozgu

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (7)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Ima li koristi od bloga – blog kao medij | 26. децембар 2014.
  2. Kako sam zahvaljujući blogu postala „Pampers mama“ | 9. август 2015.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219