Male radnje i korist od prisustva na Internetu, slučaj Auto servis „Meda“

| 19. септембар 2013. | 8 Comments

Moj muž i ja vozimo auto star 15 godina. Do skoro se nije kvario, a sad je ko neka stara baka koju svako malo moraš voditi na kontrole i lečiti je. Moj muž se, srećom time bavi, ali da me neko sad pita, gde bih odvezla svoj auto, rekla bih „U auto servis „Meda“. Zašto?

Zašto što je tu, dostupan, na usluzi, zato što znam da će se sigurno potruditi da posao obavi valjano jer se „znamo“.  Čoveka sam videla jednom u životu, nemam pojma ni kakav je majstor, ni kako popravlja auta, ali znam da bih otišla tamo. Zašto?

  • Najpre, u dva klika našla sam njegov sajt i blog. Blog je super zanimljiv, jer ima mnogo korisnih saveta  za automobile i „trikova“.
  • U dva klika, naletećete na njegov sajt
  • Ukoliko ste deo domaće „tviter zajednice“, nema šanse da niste čuli ili ne pratite Autoservis „Meda
  • Nuca Nuhanović, vlasnik servisa, koji svoj posao gradi od 1972. godine, za godinu dana, potpuno sam vodeći svoje naloge na internetu, postao je tviterašima sinonim za „naš servis iz komšiluka“.

Danas je tačno godinu dana otkako se Nuca „usudio“ da počne da koristi društvene mreže i blog za promociju svog posla.

Auto servis Meda u ZemunuNa današnji dan sam registrova naloge, ali pravo funkcionisanje na mrežama otpočelo je  polovinom novembra 2012. godine. Najveći broj naših mušterija sa sa društvenih mreža došao je preko tvitera, gde sam realno i najaktivniji

rekao mi je Nuca.  On je nesebično davao  i besplatne akcije mušterijama sa twittera, a meni je posebno simpatično što recimo porodice s blizancima imaju veliki popust. Na tviteru trenutno Auto servis „Meda“ ima  1052 pratioca. Na Fejsbuk strani ispod 200,  s tim što za promociju koristi i svoj lični profil.

– Sve te akcije su mi omogucile da me brže primete na društvenim mrežama, i polako su sticali sliku o meni i servisu i mislim da smo tako stvorili mešusobno povrenje.  Sve sam sam radio, pomalo i stihijski, po osećaju. Prva naša mušterija sa društvenih mreža došla je u februaru ove godine, i dovezla svog „Matiza“. Od februara do danas dana došlo je 67 ljudi  isključivo sa društvenih mreža i bilans je ovakav: imali smo jednu nezadovoljnu i jednu poluzadovoljnu mušteriju a  49 njih je ponovilo dolazak još jednom ili više puta!  Dolazili su ljidi različitih godina, od 20 do 50, studenti, ljudi iz PR, „uticajni“  apotekari, vlasnici firmi malih, velikih.

Za „malo tvitovanja i blogovanja i nije tako loše, zar ne?  U našem malom porodičnom eksperimentu „Slatkoj radionici“, koji na žalost nije uspeo, društvene mreže i sajt donele su nam više od polovine naručenih torti. To nije „spasilo“ naš biznis, nije ni Nucin, ali je otvorilo neka nova vrata, i još važnije uspostavilo odnos poverenja u zajednici, što će pre ili kasnije doneti i benefit u vidu mušterija (ovde društvene mreže ne mogu da budu kvalitetne umesto vas, one služe da ljude privuku ka vama, a šta će biti dalje zavisi samo od vašeg kvaliteta).

Da, da i male firme treba da budu na internetu, bla, bla, bla, društvene mreže su korisne, bla, bla, bla. Čini se da je ova priča iznova i iznova prežvakana, da je svi znaju i da je dosadila.

Možda, ako posmatrate mali krug svojih prijatelja, i onih koji provode mnogo vremena online i druže se sa sličnima sebi. Ali, ako krenete malo „među narod“, shvatićete da je ova priča ne izlizana, nego mnogi za nju nisu čuli. Velike kompanije, veliki brendovi, ušli su odavno u trku, neki sami, neki angažujući agencijske „trustove mozgova“. Preduzetnici, male radnje, porodične firme, možda su i čuli, nagađaju o čemu se radi, ali se ne trude mnogo, ili prepuštaju onima koji znaju tek malo više od njih da „im pokažu Internet“. Nekolicina tek tu vidi način da svoj posao predstavi i vidi mogućnost za neku opipljivu, realnu korist (neposrednu ili posrednu). Ja recimo ne znam ni za jedan sdrugi auto servis u Beogradu koji na ovakav način koristi društvene mreže.  A ko će danas da okreće telefone, to je taaaako 1990. godina.

Nisam uspela da nađem računicu koja bi obuhvatila preciznije podatke, ali ukrstite samo ova dva:  U Srbiji trenutno postoji oko 220.000 preduzetnika i 107.000 malih i srednjih preduzeća. Registrovano je negde oko 80.000 .rs domena.  

Tako da je poruka za vlasnike tih preduzeća, ali i sve one koji se bave internetom i društvenim medijima: Zavrnite rukave, čeka nas mnogo posla :)

Category: Društvene mreže, Internetarije

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (8)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219