Lično i javno na društvenim mrežama

| 18. август 2013. | 6 Comments

Svaka komunikacija na društvenim mrežama koja se ne odvija privatnim kanalima (DM, poruka u inbox, podešavanja da recimo samo određena osoba vidi vašu fotografiju), je javna. I smatra se javnim mišljenjem, bez obzira što je ono privatno, tj izrečeno na privatnom profilu na društvenoj mreži. Ovu dilemu izgleda nikako da razluče mnogobrojni korisnici društvenih mreža, pa svakodnevno imamo slučajeve u kojima ljudi „plate“ svoju otvorenost i neopreznost u javnom internet prostoru.

Public_vs_Private_Schools

Poslednji takav slučaj, hapšenja novinara „Pečata“ zbog FB statusa u kojem se pita kome da plati da ubije Vučića, je pomalo ekstreman, jer u sebi nosi krivično delo i javno proklamovanje namere ubistva (bez obzira što momak tvrdi da je bio u pomućenom stanju svesti, policija je njegov napis očito veoma ozbiljno shvatila), ali primetan je trend  da ljudi počinju da osećaju posledice javno izrečene reči na društvenim mrežama. Nekadašnje ćaskanje u kafani sa nekolicinom prijatelja nije i ne može biti pandan pričanju na društvenim mrežama i ljudi to nikako da shvate.  Razlika je upravo u onome što kod društvenih mreža volimo – njihovoj suštini da brišu granice, da rečeno/napisano jednostavno može da dopre do ogromnog broja ljudi, čak i do onih do kojih niste imali nameru da dopre.

Stvar se dodatno komplikuje ako je u neku ruku vaš rad javan, jer se može desiti da novinari „love“ svaku vašu reč koja će sutra osvanuti kao vest, ili da vam se kritika koja se „omakla“ obije o glavu. Na primer, u slučaju Pavla Ćosića, novinara „Pečata“, dodatno problematičnu dimenziju njegovom statusu daje to što je po profesiji novinar. Ili javne kritike koje je Demir Hadžić uputio svom nadređenom Mrkonjiću na Tviteru – da li njegovo lično mišljenje izrečeno na privatnom nalogu može da ima posledice? Sve češće „problematične “ situacije na društvenim mrežama otvaraju mnoga pitanja, na koje ja ne umem da dam odgovor ni predvidjanje kako će se stvari odvijati u budućnosti, a koliko vidim ni stručnjaci za mreže širom sveta nisu načisto šta nas čeka u javnoj internet areni.

Pobrojaću neka od tih pitanja i vrlo zanimljivih dilema, a volela bih da se o tome otvori diskusija na domaćoj internet sceni, jer zaključci bi svima mogli da nam budu korisni:

1. Da li je uopšte moguće razgraničiti lično i poslovno na društvenim mrežama i gde je ta, zamagljena granica?

Svedoci smo da one koji traže posao potencijalni poslodavci sve češće proveravaju na društvenim mrežama, pa tako neće čuditi ako neko ne dobije posao, jer na primer, ima običaj da radnim danim ostaje do zore u provodu, a to dovodi u pitanje njegovu koncentrisanost na poslu. Ili, ima „škakljive“ slike, i poslodavac smatra da to može da loše utiče na reputaciju kompanije za koju bi radio.
Poslodavci danas mogu o nama da znaju mnogo više nego ranije, i mnogo više nego što bi želeli da znamo. I sa tom činjenicom moramo da se pomirimo. S druge strane, bez obzira što jasno naglasimo da je u pitanju naš privatni profil, ljudi nas često posmatraju kroz poslovnu prizmu. O tome je veoma zanimljiv blog post napisao Dragan Močević, direktor Prime PR agencije, koji i sam navodi da je vrlo teško da komentariše društvene pojave i upućuje kritike, kada ga svi posmatraju kao direktora PR agencije, iako je mišljenje koje je izneo privatno, i izneseno na privatnom profilu.

U poslednje vreme sve više mojih kolega novinara je na Tviteru. Ali naši profili nisu ni izbliza toliko zanimljivi koliko bi mogli biti, jer mnogo informacija su potencijalno škakljive, mnogo toga izrečenog bilo da se odnosi na sektor koji pratimo ili ljude s kojima smo u kontaktu ostaje u „draftu“. I to nije slučaj samo sa našom profesijom, mnogi ljudi imaju dileme da li i koliko informacija i ličnog mišljenja da iznesu a da to ne utiče loše na njihov posao i život. Na primer ako znate da vas vaš profesor, ili vaš učenik (ako ste profesor) prati na Tviteru, da li ćete dva puta promisliti pre nego što nešto „tvitnete“? Ili ako ja javno kritikujem rad određene zdravstvene ustanove, na šta kao gradjanka imam pravo, da li ću tu svoju slobodu platiti profesionalom posledicom da mi neko makar i iz sujete kao novinaru zatvori vrata zbog kritike kojoj je na taj način izložen? I imam li ja kao novinar pravo da kući u kojoj radim pravim takav problem?

2. Gde su onda naše granice kada je u pitanju  lojalnost firmi ili bilo kom drugom entitetu – poslovnom saradniku, klijentu?

Ma koliko voleli da mislimo o nama kao nezavisnim jedinkama, sa slobodnom voljom, činjenica je da smo svakodnevno prinuženi da tu slobodu ograničavamo. Društvene mreže svojom interaktivnošću i prividnom demoktratičnošću mame ljude da diskutuju i otvaraju se na razne teme.  A gde je granica određuje svako od nas, nema univerzalnog recepta.

3. Neki tu granicu namerno pomeraju i ruše, jer je sve više situacija (čak i ako izuzmemo estradu, koja je ovu temu „doktorirala“) gde odmah počinjem da sumnjam u „slučajnost“, privatno mišeljenje i nanjušim gadan spin. Od političara koji se ulaguju potencijalnim biračima, preko 0cvalih estradnih zvezda koje bi da dižu tenziju jer i loš marketing je marketing, sve do poteza kakav je upravo bio „slučajno“ istupanje državnog činovnika. Jasno je da je on u ovom slučaju probao da iskoristi društvene mreže kao kanal pritiska na ministra, ispipavanje pulsa ljudima, ili je jednostavno „prao ruke“, zbog neke potencijalne čiste u ministarstvu jer ima dokaz da je javno kritikovao rad ministra.
U areni društvenih mreža koje su nam se i uvukle pod kožu zbog lako proverljivog poverenja i neobične prisnosti koje donose, čini se dolazi vreme sve većeg preispitivanja i proveravanja „a šta stoji iza tvita ili statusa“?

4.  I čini mi se glavno pitanje ostaje – koliko nam društvene mreže pružaju zaista slobode, a koliko su privid slobode, reči i delanja? Jer očigledno da ako želimo da budemo „mirni“ od brojnih negativnih posledica, prilikom korišćenja društvenih mreža autocenzura mora da nam bude uključena, čak i za one rečenice koje bi recimo, u kafani mogli bez problema da izgovorimo.

Čini se da je najbolju definiciju ponašanja na internetu i društvenim mrežama dao „izumitelj interneta“  Tim Berns Li:

Zamislite da sve što kucate treba da pročita osoba kojoj se obraćate za prvi posao. Ili vaši roditelji, baba i deda i unuci takođe.

 

 

 

 

 

 

Tags: , , ,

Category: Društvene mreže, Internetarije, Komunikacije, Svakodnevica

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (6)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Lično i javno na društenim mrežama | www.blogovnik.com | 18. август 2013.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219