Jer, samo od malignih bolesti godišnje u Srbiji umre oko 20.000 pacijenata, a palijativna nega potrebna je i desetinama hiljada ljudi koji umiru od kardiovaskularnih bolesti, opstruktivne bolesti pluća, mupltipla skleroze, side. Kako su jedine druge opcije za smeštaj ovih pacijenata privatni domovi čije usluge su većini porodica cenovno nepristupačne, dve trećine teških bolesnika umre kod kuće. Terminalni period je težak i mučan, kako za pacijenta, tako za porodicu. A cilj palijativne nege treba da bude upravo suprotno – ublažavanje patnje i bola, unapređenje kvaliteta života pacijenta koliko je to moguće i očuvanje dostojanstva bolesnika.

Projekat „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji“, koji se sa 4,8 miliona evra finansira iz evropskih pretpristupnih fondova, akcenat palijativne nege ne stavlja na trajan, već samo privremeni, kratkotrajni bolnički smeštaj umirućih pacijenata. Prema strategiji o palijativnom zbrinjavanju koju je Srbija već donela, ono treba da se odvija primarno kod kuće, uz adekvatnu podršku centara za palijativno zbrinjavanje, čija je uloga da koordiniraju rad domova zdravlja, terenskih službi za kućno lečenje i negu i bolnica.

BESPLATNA POMOĆ ZA 30 PACIJENATA

MALO ljudi zna da terminalni pacijenti u Beogradu mogu da dobiju besplatnu pomoć od specijalizovane dobrotvorne organizacije „Belhospis“, koja radi od 2004. godine – Naša organizacije funkcioniše na principu kućne nege, pacijente obilazi multidisciplinarni tim koji čine lekari, medicinske sestre, socijalni radnik, psiholog, duhovnik i volonteri po potrebi – kaže Ivana Todorović, portparol ove organizacije. – Prilikom prve posete vidimo u kakvom je stanju pacijent, i tome prilagođavamo naše aktivnosti. Trenutno obilazimo mesečno oko 30 pacijenata, a mogli bismo i mnogo više da imamo više sredstava, jer je ova usluga za pacijente potpuno besplatna.

Belhopsis doniranje

– Ideja projekta je da se jačaju kapaciteti u bolnicama, namenjeni ovim pacijentima, ali i da se ovi pacijenti što više adekvatno zbrinjavaju kod kuće – kaže za „Novosti“ dr Nataša Milićević, specijalista palijativne medicine, angažovana na projektu „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji“. – Otvaranje novih centara ide sporo, do sada je od početka projekta samo nekoliko bolnica uspelo da napravi funkcionalnu jedinicu, sa manje od 40 postelja.

S druge strane, ukupno će oko 1.500 profesionalaca iz zdravstvenih ustanova i ustanova za socijalno staranje proći odgovarajuću edukaciju, i biće obučeni da na pravi način sprovode palijativno zbrinjavanje i brigu ne samo o pacijentu, već i pomoć celoj porodici. Nedavno su donirana 52 automobila za službe kućnog lečenja u domovima zdravlja, jer svaki dom zdravlja koji pokriva teritoriju sa više od 25.000 stanovnika (njih 88) moraće da formira službu za kućno lečenje koje će sprovoditi i palijativno zbrinjavanje u okviru ovih službi.

Doktorka Milićević naglašava da bi na ovaj način zbrinuti pacijenti u bolničkim posteljama provodili samo koliko je nužno da se neki hitan problem reši, olakša bol ili porodici omogući predah. U proseku, najteži pacijenti u bolnicama provedu oko dve nedelje, a to je i period za koji Republički fond za zdravstveno osigu

ranje pokriva troškove.

– Razloge za ogroman pritisak porodica pacijenata na više nego nedovoljne kapacitete bolnica za smeštaj teških bolesnika u terminalnim fazama bolesti treba tražiti pre svega u činjenici da oni nisu dovoljno informisani da je palijativno bolničko zbrinjavanje indikovano samo kada postoji razlog za to i da to nije oblik trajnog smeštaja za ove pacijente – kaže dr Olika Drobnjak Tomašek, pomoćnik direktora za medicinu Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“.

Ova bolnica trenutno ima četiri postelje za palijativno zbrinjavanje na Odseku za poluintenzivnu negu Odeljenja za alergologiju i imunologiju.

– Za protekle dve godine koliko je proteklo od pokretanja aktivnosti palijativnog zbrinjavanja, kod nas je zbrinuto skoro 200 pacijenata – dodaje dr Olika Drobnjak Tomašek. – Imamo obavezu, kao ustanova u celini, da odvojimo još šest postelja za te namene, ali to još nismo učinili, jer nam je potreban veći broj medicinskog osoblja, za šta smo tražili saglasnost Ministarstva zdravlja. Porodice pacijenata, nažalost, ne znaju da je palijativni smeštaj u bolnicama ograničen na dve nedelje i to samo kada imamo neposredan razlog. Po završetku postupka pacijent se otpušta.

Nakon dve godine iskustva u ovoj problematici, dr Olika Drobnjak Tomašek kaže da su zaključili da bi opterećenje bolnica ovom vrstom pacijenata bilo znatno manje kada bi se intenzivnije radilo na otvaranju hospisa za smeštaj i negu najtežih pacijenata.

Trebalo bi učiti od zemalja koje su pokrenule slične projekte.Hrvatska je počela sa organizovanjem hospisa u čijem osnivanju i aktivnostima učestvuje i Katolička crkva.

POMOGLA BI MREŽA HOSPISA

DA bi se rešio problem zbrinjavanja najtežih bolesnika može se razviti mreža hospisa za smeštaj terminalnih bolesnika, koja uveliko funkcioniše u drugim zemljama – smatra dr Olika Drobnjak Tomašek. – Postoji i opcija kratkotrajne pomoći u nezi i zbrinjavanju teškog bolesnika u kućnim uslovima. Na taj način što se „davaoci primarne nege“, obično rodbina na kraće vreme oslobađa svojih obaveza i na njihovo mesto dolaze edukovani profesonalci iz specijalizovanih centara za tu vrstu pomoći.

– Mi kao kuća ovim, najtežim pacijentima uvek pomažemo, posle procene lekara kada i kako treba postupiti – kaže dr Drobnjak-Tomašek.- Možda se ta procena ne podudara uvek sa očekivanjima rodbine, koja obično očekuje smeštaj u bolnici na duže vreme i kada nema svrhe da se boravi u bolnici, ali onda pokušavamo da ih uputimo na pomoć primarne zdravstvene zaštite, službe za kućno lečenje domova zdravlja, i naročito Gradskog zavoda za gerontologiju i palijativno lečenje.

PRIVATNA NEGA 650 EVRA MESEČNO

U SRBIJI postoji i nekoliko privatnih ustanova za prihvat umirućih pacijenata, ali su njihove usluge najčešće preskupe za većinu porodica koje brinu o bolesnicima u terminalnim fazama bolesti. Samo retki mogu da izdvoje od 20 do 70 evra po danu, koliko košta celodnevna nega i terapija za umiruće pacijente.

– Naše usluge podrazumevaju kompletnu negu teških pacijenata, koji su smešteni u našem delu intenzivne nege – rečeno nam je u jednom od beogradskih domova koju nude ovu uslugu. – Kompletna medicinska nega, davanje terapije, ali i pomoć pacijentima u smislu kupanja, oblačenja, pomeranja da bi se izbegle rane od ležanja, usluge lekara opšte prakse ili kontaktiranje sa službom hitne pomoći u slučaju potrebe, sve to ulazi u mesečnu cenu smeštaja, koja iznosi 650 evra.

Članak je objavljen u Večernjim novostima