Da li nam je država neprijatelj?

| 9. јул 2013. | 6 Comments

Kada god se povede priča o teškom životu, o nezadovoljstvu sredinom u kojoj živimo, postignutim rezultatima, kao po komandi gnev usmeravamo ka državi. Ka njenom sistemu i aparatu koji od nas „sistematski pravi idiote“. I lakše nam je kada znamo da ta nevidljiva „aždaja“ sa sedam glava je kriva za sve što nas  snalazi, ta nevidljiva i moćna sila kojoj evo već decenija ma ne uspevamo da se suprostavimo i od ove zemlje napravimo pristojnu, dostojnu preživljavanja i zauzimanja mesta pod suncem.

Ali, da vas pitam ja prijatelji, ko je ta država? Čija je ova država? Ko je stvorio, ko njome rukovodi?

Da li vam se nazire odgovor?

Mi.

Ljudi.

Govna.

Činjenica da za sve loše što nam se kao zajednici dešava svaljujemo krivicu na neku imaginarnu silu, koja je tek malo više od zbira nas kao pojedinaca, i da svaljujemo odgovornost sa sebe, čini nas upravo toliko daljim od „normalnosti“ kojoj težimo. Kako mislimo da menjamo svet, ako ne možemo ni milimetar da pomerimo sebe? Posebno je pitanje kako je došlo do toga da u ovoj zemlji imamo perfektno selekcionisanu političku i estradnu  oligarhiju, koja je skup vaskolikog ljudskog, profesionalnog i moralnog šljama, a ima zavidnu moć i radi nam o glavama. To su teško promenljive stvari. Barem ako gledamo iz perspektive  – preko kolena.

Ali, ko probamo sistemom „kap po kap“. A zašto stvari ne obrnemo tako što ćemo poći od sebe? Od drugih, nama bliskih?

Zašto ne probamo da jednostavno budemo najbolji danas, što možemo?

Ovih dana bavila sam se administrativnim peripetijama oko zatvaranja Slatke radionice (eksperiment nije uspeo, brišemo prašinu s kolena i idemo dalje). Naravno, šetali su me kao majmuna, od šaltera do šaltera, mene informatički pismenu, koja je sve što je mogla unapred proverila online. Prvo su u APR hteli da mi uvale da  PLATIM štampanje njihovog obrasca 150 dinara, ne rekavši da mogu da ga odštampam sa sajta. Onda mi kažu – treba vam papir iz Poreske uprave. Ni kako se zove, ni šta na njemu treba da piše.  Dva odlaska u Poresku upravu gde činovnik, tek pristigao sa odmora koji je trajao sigurno mesec dana, pokušava da me ubedi da mi taj papir uopšte ne treba. Da bi nekako, posle tri dana zaključili da dok je on bio na odmoru, eto propis se promenio. Da pravnica iz APR dozvoli sebi (a njen posao je BESPLATNA PRAVNA POMOĆ) da mi se obraća takvim tonom kao da smo zajedno ovce čuvale, i još me ismeva rečima „ovde vičete a u Poreskoj ste manji od makovog zrna).

U administrativnim lutanjima, prošlo je od ponedeljka do petka. Iscedila sam ko suvu drenovinu dragoceni papir iz Poreske uprave i otišla u APR da zatvorim radnju. Ali ne, u ponedeljak se propis opet promenio, trebaju mi dva papira! Opet odlazak do poreske, ali drugog dela, što je trebalo prvo pronaći, čekanje još dva tri dana da se papir ispiše…Nemo i bes, šta drugo.

Pogađate, priča je u suštini ta da ja imam polno seksualni problem – činovnicima obe ustanove se jebe za mene i moju radnju.

Ali problem dobija novu dimenziju ako shvatimo da taj mali balavac na info pultu je naš komšija iz zgrade, i da je mogao za početak da odštampa na listu papira ŠTA JE POTREBNO  za zatvaranje radnje i to deli zbunjenim korisnicima,  da dobroćudni čikica koji je bio na odmoru ne radi svoj posao jer nije proverio da li se zakon promenioa prima platu,  da sanitarna inspekcija debelo naplaćuje svako uzimanje briseva i uzoraka koji NJIMA trebaju za analizu, a već primaju platu za to što rade, i skroz im je to sve o.k, da  svi oni mogu svoj posao da rade mnogo bolje, da HOĆE.

A neće. Jer im se može.

Ako mi činovnica u banci gde  mi je poslovni račun smatra da je normalno da APR automatski javlja da je firma zatvorena i da banka povlači moje pare na neki drugi račun, a  isti taj APR nije u stanju da AUTOMATSKI potraži  informacije od poreske uprave, da li su krivi samo bankarski lihvari, ili i mi kao pojedinci kojima je to sve u redu?

Da li nam je drzava neprijateljAko obrijani magarac u džipu svira i hoće da me udari jer sam stala vozilom da propustim pešaka na pešačkom prelazu, da li bi se isto tako ponašao da tim prelazom prolazi njegova staramajka?

Ako je neka osoba koja je partijski dovedena i nema pojma da radi svoj posao PR menadžera, da li mi  koji smo prinuženi da sa njom svakodnevno sarađujemo treba da ćutimo i pravimo se da se nije ništa desilo? I  koji je udeo naše a koji njene krivice?

Ako je prodavačica u supermarketu bezobrazna, da li joj je opravdanje mala plata?

Foto

Sve dok se budemo krčkali poput kuvanih žaba u sopstvenoj žabokrečini, živećemo u mulju, srećni što to nisu govna. A ključne odluke donosiće oni najgori među nama, jer smo ih mi  pustili.  Jer nismo svako dana davali bar malo najboljeg od sebe, jer nismo svoju decu učili da ne pristaju na ucene, kompromise i zajebavanje mozga, jer smo pustili da nas te iste komšinice ,  ti bubuljičavi mali majmuni koje je neko preko veze uvalio na državni posao, te iste šalterske službenice ubede da oni nemaju ništa sa našim problemima.

 

Category: Bez dlake u mozgu, Sasvim lično

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (6)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219