Projekat „Posmatrač“ i mali jubilej

| 24. јун 2013. | 1 Comment

Mali off: Krenula sam da pišem post o projektu „Posmatrač“, i shvatila da će to biti dvestoti tekst na mom blogu. Malo ili mnogo, moglo je mnogo više, mnogo toga je ostalo u draftu, u word fajlovima, salvetama :), ali mi je baš lepo simbolično „leglo“ da se jubilarni post bavi temom koja je meni veoma, veoma bitna.

Pisala sam već koliko volim novinarstvo, zašto se njime bavim i šta me u vezi sa stanjem medija u Srbiji muči. Upirala prstom, jadikovala, predlagala. Sve se nadajući da imam još mnogo istomišljenika. I zato je me je pojava projekta „Posmatrač“, kao i onomad bloga Urednik toliko obradovala –  jednom će, zahvaljujući ovakvim projektima porasti broj novinara kojima je stalo da pokrenu novinarstvo sa dna, a još važnije, porasti broj ljudi koji medije neće uzimati zdravo za gotovo. Evo šta o projektu, za koji mislim da je sjajan kaže Nenad Milosavljević, jedan od pokretača, član ekipe Njuz.net, koja je tvorac Posmatrača.Posmatrac.rs sajt o medijima

  • Posmatrač je projekat na konkursu RNIDS. Da li je ambicija ekipe Njuz da sajt Posmatrač bude održiv i posle završenog ciklusa projekta?

Projekat Posmatrač realizovan je u saradnji sa Registrom nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) u okviru konkursa 4PI i oni su nam pružili značajnu podršku u ovoj početnoj fazi. Ipak, nameravamo da i nakon završetka tog ciklusa pronađemo način da Posmatrač nastavi sa radom, ali i da još poraste. Finansije su, kao i uvek, neuralgična tačka svakog neprofitnog projekta ove vrste, ali ćemo dati sve od sebe da tu prepreku prevaziđemo. Vetar u leđa nam daju sjajna reakcija publike i stručne javnosti i brojni komentari da je ovkav projekat nešto za čim definitivno postoji potreba u našem društvu.

  • Činjenica da ste pokrenuli ovakav tip projekta pomalo govori o vašem mišljenju o stanju medija u Srbiji. Možeš li da daš ukratko „dijagnozu“ stanja medija kod nas?

Situacija u domaćim medijima nije baš nešto čime bismo mogli da se ponosimo, a razlozi za to su brojni. Mnogi se “vade” na krizu, ali je ona samo ogolila i dovela do apsurda ponašanje medija kakvo smo i ranije imali da vidimo. Razlika je u tome što su mediji ranije tu i tamo i umeli da “povuku kočnicu”, a danas nikakvih kočnica nema. Na najvulgarniji način se esploatišu tuđa nesreća i bol, sve je više spinovanih priča, pojedini mediji sebe svode na sredstvo za političke obračune, publici se plasiraju laži, izmišljotine i senzacionalističke priče koje vrlo često nemaju uporište u stvarnosti, a posebna priča su neprofesionalni potezi proistekli iz neznanja, nepažnje ili brzine. Sve u svemu, slika deluje prilično loše, ali ako gledamo sa vedrije strane – bar ima dosta prostora za popravke i napredak.

  • Ima li izlaza iz tog mulja u kojem se nalazimo i na koji način?

Na primedbu da se ne ponašaju profesionalno, mediji često odgovaraju da oni plasiraju ono što publika voli. Pitanje je šta je starije, kokoška ili jaje, ali smatram da se stvari mogu promeniti ukoliko bi publika počela da kažnjava medije koji se ponašaju neprofesionalno. Kada bi čitaoci okrenuli leđa medijima koji se ponašaju neetički, oni bi dva puta razmislili pre nego što ponovo objave neku glupost. Možda zvuči utopistički ali, na kraju krajeva, zašto bi iko davao novac za novine (ili čitao njihove tekstove na vebu) koje otvoreno forsiraju određenu političku opciju, lažu, podmeću i svoje tekstove koriste za obračune sa onima koji im iz bilo kojeg razloga nisu dragi?

  • Da li na Posmatraču planirate da postavljate i primere dobre prakse i na taj način afirmišete zdravo tkivo novinarstva, koje ipak, uprkos svemu opstaje?

Posmatrač će objavljivati i dobre primere, uprkos tome što su isti u Srbiji maltene statistička greška. Počeli smo sa objavljivanjem takvih primera iz sveta, a polako ćemo ukazivati i na naše primere koji zavređuju pažnju i pokazuju da je dobro novinarstvo ipak moguće i u Srbiji, bez obzira na sve pritiske kojima je izloženo.

  • Da li smatraš da je medijsko opismenjavanje građana podjednako važan deo povratka kvaliteta u medije?

Svi mi, kao konzumenti medija, često potpuno nekritički upijamo plasirane sadržaje, gotovo i da ne razmišljamo o njima, a kamoli da proveravamo sve te informacije. Međutim, Posmatrač je upravo i utemeljen na ideji da čitaocima pokažemo šta nam se sve u medijima plasira, kao i kako da se, u skadu sa tim saznanjem, postavimo prema njima. Cilj je da na duži rok bar jedan deo medijske publike u Srbiji usvoji naviku da preispituje informacije, da ih proverava, da ukršta izvore, da ne uzima sve zdravo za gotovo i da vremenom napravi neki svoj izbor medija koji su koliko-toliko kredibilni i kojima veruje. To može biti teško jer se tržišna utakmica među medijima tek zahuktava i tek će “leteti perje” na sve strane, ali nisu čitaoci ti koji treba da budu sunđer koji će upijati svu prljavštinu koja se svakodnevno prosipana njih.

  • Nedavno je  noćni urednik „Novosti“ odbio da u novine stavi informaciju iz realitija, koje inače pomno prate svi mediji i o tome se javno izjasnio. Ima li kritične mase među našim kolegama koja bi probala da na sličan način vrati bar deo profesionalizma medijima ili samo to nije dovoljno ?

Mi u Posmatraču smatramo da i te kako postoje novinari koji nisu spremni da “prodaju veru za večeru” i trudićemo se da takve kolege maksimalno afirmišemo na našem sajtu. Međutim, veliko je pitanje da li je to dovoljno jer su novinari u našim redakcijama izloženi velikim pritiscima i izboru u kojem su, sa jedne strane, ponuđeni profesionalizam i dostojanstvo, a sad druge borba za golu egzistenciju. Vrlo je malo onih koji su spremni da se po cenu dostojanstva i profesionalnosti odreknu ručka za svoju porodicu, to je jednostavno egzistencijalni izbor u kojem nema mnogo dileme na šta će pasti izbor. I niko nema pravo da bilo kome prebaci bilo šta zbog toga jer su novinari samo šraf u sistemu koji je vrlo lako zamenjiv. Ne kaže se džabe da su novinari “potrošna roba”. Problem leži na drugoj strani, a to je urednički kadar, odnosno uređivačka politika koju urednici kreiraju. Ukoliko je urednik spreman da kaže “Ne, nećemo da pišemo o rijalitijima i senzacionalistički”, onda u startu imamo mnogo drugačiju i zdraviju poziciju, ali kada se većina urednika u zemlji ponaša kao da im nije stalo ni do kakvih profesionalnih, pa ni ljudskih kriterijuma, onda imamo problem.

  • Gde je  u svemu tome  uloga esnafskih udruženja i regulatornih tela, jer nije fer prebacivati „loptu“ samo na konzumente medija, u nekom uređenom medijskom sistemu mediji bi bili kažnjavani za igranje van pravila?

Veliki problem je i to što su esnafske novinarske organizacije lišene svakog stvarnog uticaja na medije, odnosno ne postoje mehanizmi kojima bi se moglo uticati na njihovo ponašanje i kojima bi se neodgovorni mediji mogli kažnjavati. Sa televizijama je situacija jasna, postoji Republička radiodifuzna agencija (RRA) koja ima mehanizme kažnjavanja svih onih koji krše pravila. Ne znači da je taj sistem moguće preslikati na druge medije, ali bi svakako ozbiljno trebalo razmisliti o načinima regulacije ponašanja medija na tržištu. Ovako smo u situaciji da mediji mogu da objavljuju šta god hoće, da vode kampanje protiv koga hoće i da im niko ništa ne može, osim ako protiv njih ne bude podneta privatna tužba. Sloboda medija je jedna od najznačajnijih tekovina moderne demokratije i upravo zato je treba zaštiti od onih koji je koriste kao izgovor za poteze koji su sve samo ne u interesu slobode i kvaliteta medija.

  • Kakvi su vam dalji planovi sa projektom Posmatrač?

Planovi su da uključimo nove kolege koji bi bili zainteresovani da doprinesu radu sajta, a u narednom periodu pokrenućemo i rubriku “Analize”, u kojoj će na periodičnom nivou biti praćeni trendovi u domaćim medijima i novinarstvu.

Tags:

Category: Iluzije novinarstva, Internetarije

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (1)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Nemoć sedme sile – kamo kazne umesto saopštenja? | 15. август 2014.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *