Bolesnom zdravstvu potrebni su gorki lekovi

| 12. јун 2013. | 2 Comments

Posle značajne vremenske distance, u kojoj sam svoj sektor kojim se kao novinarka bavim pratila manje revnosno, imam priliku da vidim šta se tačno promenilo u zdravstvu poslednje dve godine.

Da li da vam odmah kažem – ništa dobro?

Umesto opsežne analize, za koju mi treba više vremena provedenog u novinarskim šlajfanama i više sati po operacionim salama  i hodnicima bolnica, prepričaću vam samo crtice, koje sam pokupila usput za ovo kratko vreme.

Health-Care-System

  • Nedavno je u Beogradu boravio dr Martin Kostolni, ugledni dečiji  i neonatalni kardiohirurg iz  londonske Grejt ormond strit bolnice,  koji kao od šale „popravlja “ dečija srca. Operiše komplikovane srčane mane kod mališana, koji su do sada takvu vrstu intervencije mogli da dobiju samo u inostranstvu. Mudro osoblje Univerzitetetske dečije klinike u Tiršovoj je pozvalo uglednog profesora, da o jednom trošku operiše nekoliko dece, i uz to još obuči naše lekare. S tom bolnicom, kao i mnogim drugim svetskim, naša dečija ustanova već decenijama saradjuje. O, eto vrlo elegantnog rešenja, pritom i višestruko jeftinijeg od onog da se deca o trošku države šalju na operacije u  inostranstvo. Kako je prilikom gostovanja dr Kostolnog rekao direktor „Tiršove“, samo ovom posetom Fondu je ušteđeno 100.000 evra!  Naravno, za Fond je svakako jeftinije da pusti očajne roditelje da humanitarnim akcijama skupljaju novac za preskupe operacije u inostranstvu.  Princip je tu, samo treba da se primeni sistemski, ali to se ostavlja snalažljivosti pojedinih lekara i bolnica.
  •  Sećate se priče jedne gnevne majke o stanju na Institutu za očne bolesti? Ovo grozno, neuslovno odeljenje naravno još nije renovirano, i pored ekspresnog obećanja ministarstva zdravlja. A načula sam nešto toliko odvratno u vezi sa radovima na ovom Institutu da zaista, u maniru dobrog novinarstva neću da „izlećem“ dok sve dobro ne proverim…
  • Za ove dve godine primećujem veliku promenu u odnosu lekara prema novinarima – dok s jedne strane ima doktora s kojima sjajno sarađujemo, koji potpuno razumeju suštinu našeg posla i rado nam izlaze u susret, kod izvesne grupe medicinskog osoblja oseća se veoma nadobudan stav prema novinarima,  omalovažavanje, traženje autorizacije bukvalno za sve što izgovore, mešanje u izbor sagovornika,  stalno pričanje kako mi banalizujemo zdravstvene teme, kao da je svaki novinarski tekst odbrana doktorske disertacije lekara, silne procedure koje podrazumevaju da „svemoćnim pi-arovima“  zdravstvenih ustanova morate da  svaki put podnosite pismene molbe za razgovore.  Malo je reći da je to bebozrazno i ponižavajuće, i da nimalo ne doprinosi međusobnoj saradnji. Naravno, ima i sjajnih lekara, na koje su onda svi ostali ljubomorni, jer ih novinari stalno zivkaju i stalno se „vrte“ po medijima.
  • Odavno pratim akcije organizacije „Srbija u pokretu“ i mislim da su pokrenuli korisne stvari kada je korupcija u zdravstvu u pitanju, naročito jer njihovi članovi dolaze iz tog esnafa. Ali, današnja promocija SMS servisa za prijavu korupcije   deluje mi kao čupanje obrva pacijentu koji ima infarkt, ili kozmetički tretman onome u komi. Sa sve ministarkom, koja umesto da se zaista uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema zdravstva, samo gleda gde će da se uslika i pokupi pokoji dragoceni politički poen.  KORUPCIJA JE SISTEMSKI PROBLEM, koji tako mora da se rešava. A to se ne dešava, godinama, decenijama. Korupcija se ne rešava hapšenjem ponekog ginekologa koji je uzeo mito za porođaj. Ljudi se jednostavno plaše da o tome pričaju i anonimno, svesni su da su i oni deo kruga, nekada zaplašeni a nekada samo sujeverni, po principu „ko zna kada će mi opet zatrebati“.
  • Niti je korupcija samo predavanje koverte. Mnogo gora je ona prikrivena, koja godinama i decenijama uteruje n ovac u džep najviđenijih srepskih lekara svih fela – kroz korišćenje usluga u privatnom zdravstvu. KAKO?  Da li ste se nekada zapitali kako je moguće da u zemlji u kojoj je zdravstvo formalno besplatno a zdravstveno osiguranje ima ogroman broj ljudi, postoji, dobro posluje i opstaje ogromna količina privatnih domova zdravlja, klinika, bolnica? Tako što u tim bolnicama rade isti ljudi koji vam prepodne mrko saopštavaju da se na ultrazvuk čeka 6 meseci, a popodne ljubazno cvrkuću da vas mogu pregledati odmah. Jedan od možda dobrih koraka u pravcu razdvajanja žita od kukolja i prestanka zamlaćivanja bolesnog naroda je najava ukidanja institucije „dopunskog rada lekara“. Videćemo šta će ministarstvo tu uraditi, da li će se baviti kozmetikom ili ne.
  • I nemojte misliti da ako ste otišli kod privatnika, ljubaznost, dobra usluga i stručnost su vam zagarantovani. Može vam se desiti da ne dobijete uslugu kakvu ste hteli, da ostanete bez novca, nemoćni i besni jer vas kao pacijenta u privatnoj ustanovi nema ko zaštititi. Upravo se to ovih dana desilo jednoj gospodji koja je svoje stomatološke muke probala da reši kod uglednog profesora. Kada ni posle silnog vremena ni mnogo novca nije uspela da reši problem i da živi bez bola, rešila da je prekine saradnju pre završetka intervencija. Na to joj je ugledni profesor rekao da zadržava 40 odsto cene (koja je u nekoliko hiljada evra), jer je „jednostrano raskinula saradnju“. Očajna i uplašena, sela je, prečešljala svoja prava i shvatila da pravilnik na koji se „hipokratov sledbenik“ poziva, ne postoji, da je nasamarena, ali da ima sve adute kod zdravstvene i tržišne inspekcije, jer je dobila rukom pisan račun, bez datuma i pečata. S tim argumentima, ali i ne manje važno, osobom muškog pola zavidne građe, otišla je po svoja prava, jer kao pacijenta u privatnoj ustanovi NEMA KO DA JE ŠTITI.
  • Da ne bude ipak da je sve crno i grozno, u tom sistemu ima zaista mnogo sjajnih ljudi koji posvećeno  i s ljubavlju rade svoj posao.  Još sam pod utiskom intervjua sa direktorkom Instituta za neonatologiju, gde s puno pažnje, ljubavi i mnogo inovacija  vode brigu o bebama, od kojih neke imaju tek 500 grama! Greju ih kada treba, hlade kada moraju, nabavili su najmanje pelene na svetu i najmanje laže, šake koje izigravaju roditeljski zagrljaj, opremili sobe gde očevi i majke drže prevremeno rođene bebe na grudima…  Sledeće srede možete pročitati intervju u Novostima.

Foto

Category: Bez dlake u mozgu

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (2)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219