Čemu me je naučilo roditeljstvo

| 22. мај 2013. | 12 Comments

Pre izvesnog vremena  poklopilo se 11 godina mog novinarskog staža i 8 godina roditeljskog.  I dok razloga za novinarsko preispitivanje da li sam mogla mnogo bolje, mnogo više, da li sam napravila dobar izbor, da li sam dorasla da paralelno „guram“ posao i podizanje dece, ima mnogo, razloga za roditeljsko preispitivanje ima još mnogo više. Gotovo ništa me ne ispunjava toliko strahom kao  pitanje: da li sam i koliko dorasla roditeljstvu?

Da me neko pita, šta sam ovih osam godina radila, šta sam naučila, i imam li ja pojma o roditeljstvu, ne bih znala šta da mu kažem. Da me neko pita gde su mi prošle prethodne dve godine porodiljskog odustva, i jesam li ih pored provedenog vremena ostala željna ne znam da li bih rekla iskreno ili „politički korektno“. I stvarno šta sam radila?moje tri ljubavi

Možda sam ponešto naučila. Kako da budem bolji čovek, ne nužno i bolji roditelj. Jer svoje ljudske kvalitete, kao i slabosti ( i gadosti) imamo prilike svakodnevno da pokažemo i dokažemo. Da se ispavljamo u hodu, dobijamo drugu, treću, petu šansu. Da li smo kao roditelji zabrljali znaćemo tek kad se mastilo na njihovim srednjoškolskim diplomama dobrano osuši. Da li sam ja nešto naučila ne znam, ali znam da oni mene jesu.

Šta su me naučila moja deca u prethodnih osam godina?

1. Traži sad i odmah. Nema čekanja, nema odlaganja, odmah dođi i uzmi to što želiš. Kaži jasno i glasno šta ti treba. Nema sutra ću, da li ću, je li glupo, je li razumno. Samo traži. Daće ti se.

2. Potraži pomoć i oslanjaj se na druge. Mamakanje, disciplina koja zna da strašno nervira mame, u stvari je potvrda beskrajnog poverenja koja naša deca imaju u nas. Da li st primetili da je veliki procenat tih zapitkivanja, ne samo traženje pažnje već jasnog ili prećutnog potvrđivanja onog što su učinili ili nameravaju da učine.  Kažu da kada beba prvi put zaspi samostalno, znači da ima apsolutno poverenje u svet oko sebe, roditelje pre svega. Ako nikom ne veruješ osim sebi, za koliko si siromašniji?

3. Budi iskren. Stalno. Laganje je „disciplina“ koju deca tek kasnije postepeno nauče. Uglavnom krenu da lažu za stvari za koje su shvatili da su društveno nepoželjne ili iz straha od roditeljske grdnje za nešto što im je ranije predočeno kao loše. Doduše, biti iskren bez prestanka je strahovito naporno u ovom svetu. Nije ni čudo što klinci brzo odustanu.

4. Igraj se! Ubeđena sam da bi ovaj svet bio mnogo lepše mesto, a svet manje frustriran kad bi mogli da malo manje ozbiljno doživljavamo sebe i svet. Kad bi mogli da se igramo. I da uživamo u igri.

5. Izbori se za sebe. Možda vam deluju krhko, nejako, ali deca su rođeni borci, sa veoma velikim instiktom preživljavanja. Počev od onih beba heroja koji se rode u dvadeset i nekoj nedelji, sa jednocifrenim šansama, pa uspeju, prežive. O nekima sam i pisala priče, koje su me pošteno uzdrmale. Ali, i bez toga, pogledajte grupe dece kako funkcionišu. Uvek oni mali žele da se izbore za svoje mesto. Moja trojka je stalno u procesu borbe za vođu, naročito je  najmanja šmizls borbena i voli da se izbori ne samo za svoje mesto, već za tron. Mora, ima dvoje starijih.

6. Ne ceni stvari po formi, imenu, ceni… Deca ne znaju da li su patike „Najk“ osim ako im neko kaže. Ne znaju da li je vaš telefon skup, ako im ne kažete. Moja deca su se nedeljama igrala s kutijom od klima uređaja i da ih neko pita, to je „svemirski brod“ i tačka. Čini se da se nama taj osećaj za suštinu često tokom godina zaprlja i zamagli, pa krenemo da merimo stvari samo po ceni ili formi. I tu se zeznemo.

7. Ne štedi emocije. Kada se uobičajeno mazimo, ustajemo, ležemo, rastajemo, sastajemo, uvek govorimo jedni drugima da se volimo. I ne samo to, nego da se volimo do neba. Jer, na emocijama ne vredi škrtariti, treba ih pustiti, deliti i raširiti srce, doneće nam samo dobro i umnožiće se i učiniti nas srećnim. Do neba. Kad me moje dvogodišnje dete zagrli najjače što ona ume, pri tom me tapšući po leđima u stilu „sve će biti u redu“ , ja se ubrzano pretvaram u raspilavljenu preemotivnu fleku i shvatam poentu rečenice da se ljubav ne deli već množi.

8. Budi srećan. Jednostavno, ničim izazvano srećan. Ja nisam umela da uživam u mirisu cveća, prvoj kafi u tišini, šaputanju pod ćebetom. Nisam umela da budem srećna „bez razloga“.  A  istina je da ti razlog ne treba! Jer srećan je ne onaj kome se događaju neke sjajne neponovljive stvari, doživljaji i osobe, srećan je onaj ko je spreman da svoje srce otvori i izvrne i učini ga pripravnim da mu se dogode sjajne neponovljive stvari, doživljaji i ljudi.

 

 

 

 

Tags: , ,

Category: Sasvim lično

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (12)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. o deci…. | Nedodjija's Blog | 23. мај 2013.
  2. Čemu me je naučilo roditeljstvo? | 19. септембар 2013.
  3. Mama, mama! Bolujete li od mamitisa | MAMIN SVET | 7. август 2014.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219