Studiraću ono što volim, zar ne?

| 28. јануар 2013. | 6 Comments

Studiraću ono što volim.

Da li je i vama ovakva besmislica bila u glavi pred punoletstvo?

Kako uopšte u tom uzrastu možete da znate šta volite? S vremena na vreme čujemo uspešnog glumca ili glumicu koji sa setom kažu kako su eto još od jaslica znali da će biti baš to, jer to vole. Ali, ko garantuje da ne bi isto tako voleli da budu policajci ili učitelji?

Kada me mlađi od mene pitaju da li sam se pokajala što sam upisala i završila FPN, kažem: i jesam i nisam:

  • Jesam, jer mi nije dao onoliku količinu  praktičnog znanja koju sam očekivala.
  • Ali nisam jer mi je dao solidno opšte znanje, a stvar je moje umešnosti i volje šta ću ja sa tim uraditi dalje i kako nadograditi (jer onaj ko misli da je sa učenjem završio momenta kada uzme diplomu doživeće da ga stvarnost tresne o zemlju).
  • I jesam, jer sam mogla da radim podjednako uspešno novinarski posao a da završim pravo, filološki fakultet, pa čak i šumarstvo, a da mi to daje kakvu takvu nadu da kada jednom neki tajkun reši da me izbriše sa platnog spiska mogu negde drugo da se uhlebim.
  • A opet i nisam, jer mnogo mojih kolega nema nikakav fakultet, pa sam u komparativnoj prednosti u odnosu na njih (Hajd da ne računam pok. Tirketa, takav je jedan u majke).

Niko sa mnom nije porazgovarao o tome  šta treba da studiram i kojim poslom da se bavim. Odlučujući koji ću fakultet upisati, rukovodila sam se željom i instiktom (srećom, pokazalo se da je moj instikt bio u pravu, ali se vrlo lako moglo desiti i da pogrešim, nagledala sam se takvih tokom studiranja).  Još manje, niko me nije pitao: kakvu karijeru bih volela da imam. Odabir profesije i priča o razvoju karijere se nije ni spominjala, kao ni mogućnost da kasnije nađem posao, plata još manje. A studije sam upisivala 1996. godine, u sred nesigurnih devedesetih, sa pregršt sumnji, privredom koja ne radi i ne postoji i u društvo gde je važno merilo  uspeha bilo  – možeš li da preživiš do prvog.

Posao snova i karijera, kako odabrati karijeru

Potrebno je naći pravu meru između ljubavi, isplativosti i sposobnosti

U to vreme, osim šturog štampanog informatora o fakultetu, koji sam dobila NAKON što sam došla na polaganje prijemnog, dakle, kada sam već odlučila šta  ču studirati, gotovo da nije bilo načina da neko izabere fakultet, osim sreće. Govorim o nama „iz provincije“, možda je u Beogradu situacija bila drugačija i profesionalna orijentacija je bila dostupnija. Uostalom, sjajni Infostud, nije još bio ni ideja, nastao je kada sam ja skoro imala diplomu u rukama.

Dakle, birala sam srcem, „stomakom“. Da li sam pogrešila? Nemam pojma. Da li sam mogla da radim nešto bolje, lepše, manje stresno, sa boljom budućnošću, većom platom. Verovatno. Ali to zavisi od mnogo faktora. Znam da , kada bi sada ponovo birala, to bi bilo na malo (mnogo ) drugačiji način. Današnje mogućnosti nalaženja i upoređivanja informacija dale bi mi mnogo veću šansu da napravim dobro istraživanje i pravilno odaberem svoj budući poziv (ili makar ono što ću studirati, jer  su šanse da nećete raditi ono za šta ste se školovali u ovoj zemlji velike).

  1. Definisala bih oblast koja mi dobro lež i – uz pomoć sopstvenih afiniteta, ocena, lakoće učenja određenih oblasti. Porazgovarala bih sa ljudima iz svoje okoline, pitala ih šta oni vide kao moju prednost-  sa prijateljima, pa i sa profesorima.
  2. Uzela bih u obzir ono što bi mi stručnjaci rekli – profesionalna orijentacija nije bila retkost ni u „moje vreme“ , a tek sad nije, i daje mogućnost da ne plivate u mraku, naročito ako ste osoba kojoj više stvari ide podjednako dobro, a nema izrazite želje kada je vrsta posla u pitanju.
  3. Dobro bih se raspitala o tome kakve su plate, odnosno koliko je vrednovano ono čime bih se bavila. Naravno, treba uzeti u obzir i druge elemente, nekada su neke beneficije „nadoknada“ za manja primanja  (kao kod prosvetnih radnika na primer). Ali, ne samo da pogrešan izbor može sutra da vas košta pristojnog života, već može i značajno da utiče na vaše poslovno samopuouzdanje –  mašinski inženjer koji radi u propaloj firmi može lako da se obeshrabri da traži drugi, bolje plaćeni posao.
  4. Nije važna samo plata, već i mogućnost  da nađete posao. Od moje generacije kolega, mnogo njih je uspelo da se snadje. Oni koji ne rade u medijima, našli su „uhlebljenje“ u sličnim poslovima – najčešće marketingu, advertajzingu, PR-u. Ali je mnogo onih koji nisu uspeli da nađu posao ni blizu svojim kvalifikacijama. Pa im tako diploma FPN ne znači mnogo dok rade u bankama, kao agenti za nekretnine, bibliotekari, farmaceutski tehničari.
  5. Osim ako sam totalno zaluđena za striktno određenu oblast i totalno spremna da život, bez obzira na sve posvetim samo tome (na primer, želim da budem molekularni biolog i ništa drugo), razmislila bih o fakultetu čija diploma može da se vrednuje na različitim radnim mestima.
  6. Ali, uprkos činjenici da ima mnogo ljudi koji su završili takve fakultete – pravni, filološki, ekonomski i sl, i dalje mnogo njih nema posao. Stvar je u tome da moraju da nađu nešto čime će se izdvojiti u masi drugih, sličnih koji imaju sličan nivo znanja i veština. Pravnik koji jako dobro govori nemački i ruski, moće lakše da nadje posao od onog koji samo zna engleski, ekonomista koji  poznaje IT poslovanje, ima još jedan adut u rukama.
  7. Probala bih da razmišljam unapred. Ljudi koji su u vreme kada sam ja studirala ukapirali da je budućnost u IT zanimanjima, programiranju i kasnije u razvoju mobilnih platformi, sada mogu zadovoljno da trljaju ruke jer su baš njihova zanimanja najtraženija i najplaćenija.  Ili oni ljudi koji su rešili da kvalitetnom dopunom školovanja unaprede svoja znanja i veštine, i tako sebi povećaju šanse za dobar posao. Doduše,  moje iskustvo mi govori da sam dobar deo, da ih nazovem veština koje danas imam, stekla POSLE  fakultetske diplome. Ali sam se vrtela oko osnovnog zanimanja, novinarskog i probala da učim veštine bliske toj.

Lauren Binning Jobinfo infografic kako biramo posao

Da li sam pogrešila, ne znam ni sama. Znam da me neće mrzeti da sednem ponovo u klupu, da  zasučem rukave i dopunim svoje znanje. Jer, danas i pogrešan izbor ne mora da bude problem. Uvek može da se ispravi, uvek vaša karijera može da krene u drugom pravcu. Znam novinare koji su završili kao farmaceute, mikrobiologe koji su poslali stručnjaci za internet marketing,  filologe koji su postali web programeri… Ali mi je  lakše kad sagledam kakve su mogućnosti za dodatno obrazovanje u odnosu na vreme pre desetak godina kada sam ja studirala.

Foto credits 1

Foto credits 2

NAPOMENA: Ovaj tekst je nastao u saradnji sa kompanijom Link Group, kao deo projekta podrške blogerima.

Tags: , , , ,

Category: Sasvim lično

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (6)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Zašto mi je potrebno dodatno školovanje? | 30. март 2013.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219