Zašto ste nam potrebni na porođaju?

| 16. новембар 2012. | 13 Comments

Čitam kako se onaj jado jadni Martin, što se porađao zajedno sa ženom napatio se toliko  pitam se, Bože, zašto zašto malo ne promešaš karte i daš im da zaista jednom budu trudni i rode dete. Nije ni Bog lud, pa niko živ ne bi ostao od njihove priče, ovome je trebalo tri godine da se oporavi od mučnog događaja zvanog porođaj u kome, osim kao pasivni posmatrač nije ni učestvovao.

I sad da vas pitam dragi muškarci, makar oni kojima je strana ideja prisustva na porođaju, tamo gde se rađa vaše zajedničko dete sa ženom koju volite, čega se toliko plašite? Zašto je ta „žrtva“ tako velika? Šta ćete to videti što je tako strašno i nije za vaše oči? Krv, dobro, nekad malo više krvi, suze žene koja je u bolovima (ne mogu vam ni posle tri porođaja reći koliko porođaj boli, da je taaako strašno ne bi ga bilo tri puta :),  trzaji dok ti je celo telo napeto i u bolovima,  bespomoćno telo voljene žene „privezano“ CTG-om za krevet, polni organ koji se potpuno  transformiše da bi kroz sebe istisnuo život?

Onaj život koji je nosio devet meseci, koji je želeo, čuvao siguran u materici, onaj zbog kojeg trpimo grozne mučnine, hormonske ispade i udare (izvini dragi mužu), neprijatne i neprijatnije preglede kod ginekologa, ubadanje iglom na nedeljnoj bazi, kljukamo se hormonima i tabletama, pijemo vitamine i hranimo se na silu zdravo, bacamo cigarete i radimo sve što smo čuli da se „valja“.  Onaj zbog kojeg trpimo poniženja u porodilištu, oćutimo i kad ne bi trebale. Onaj zbog kojeg ne spavamo noćima, budimo se na svaki trzaj, provodimo 24 sata dnevno izigravajući pokretnu mlekaru (često pritom trpeći bolove, i svakako večite sumnje “ da li imam dovoljno mleka“), trpimo opet užasan udar hormona,  večitu grižu savesti da nismo dovoljno dobre majke, potpuno se menjamo fizički i psihički i NIKADA više ne spavamo mirno, jer smo majke.

Šta tačno od toga nije za vaše oči?

Da li mislite da će vam prijati kada vam u nekoj svađi žena kaže – ćuti, ja sam rađala a ti si samo potrošio tri minuta (da parafraziram Seku Sabljić iz Ljubav, navika, panika)?

A iz ovog površnog i problematično jednostavnog teksta moram da izdvojim jedan citat, koji je – urnebesan!

Čak i najnormalniji, lagan porođaj može biti ekstremno traumatičan za muškarca. I to do razmera koje ne možemo ni da razumemo. Oni osećaju krivicu, bespomoćnost, užasnu ranjivost, a to je priznaćete opasna kombinacija negativnih osećanja. To direktno utiče kasnije na libido – objašnjava klinički psiholog dr Rachel Andrew.

Imamo i mi jednog takvog genijalnog doktora, dr Duleta Stanojevića, direktora klinike „Narodni front“, koji očeve plaši prisustvom na porođaju i potpunim gubitkom libida i haosom u njihovom seksualnom životu. Toliko mu je žao, da ih odgovara od tog postupka tako što prisustvo tate posebno naplaćuje(u pitanju je stara, cifra,  ali princip je isti).

Mogu da shvatim žene kojima iz nekog razloga ne prija da muž bude sa njima pre i tokom porođaja. Ali ne mogu da se otmem utisku da veliki broj njih samo u stvari dobro poznaje svog muža i zna da on nije „tog kova“.  Lakše im je, brate, da budu same sa sobom, nego da još i o njemu brinu.

A koji su to razlozi zašto svaki od vas dragi budući očevi i očevi treba da bude prisutan kada se rađa njegovo dete?

  • To je VAŠE dete. Vi ste jedan od roditelja i imate apsolutno prava da budete tu u momentu kada se vaše dete rađa. Nema tog baje koji neće pasti na pozadinu u susretu sa 3,4  kila čiste ljubavi.
  • Pomodarstvo, hir, diktat zapada? Možete to nazvati kako hoćete, ali činjenica da se vaša baba porađala držeći se za merdevine dok je deda bio ko zne gd opijajući se ne znači da i mi moramo tako, zar ne? Eh da je sreće da se ugledamo na taj grozni Zapad pa da nam porodilišta ne budu sterilne  socrealistične spavaone sa lošom higijenom i osobljem koje radi kao po kazni…
  • Seksualni život. Moram da vas razočaram, seksualni život će vam biti užasan, bez obzira da li ste bili sa ženom u porodilištu ili ne.  Dok budete menjali pelene, ljuljali, uspavljivali, masirali stomake, kupovali 101 sitnicu koja stalno fali, brojali ukakane pelene i brinuli se da li je beba gladna, jedino o čemu ćete maštati je krevet. Ali ne za seksualne igrarije, već za malo  zasluženog sna. Šta će dalje da bude, zavisi samo od vas dvoje :)
  • Žena sama rađa dete. Da, niko je ne porađa, nemojte previše zasluga pripisivati sebi ni vi ginekolozi ni vi očevi. Ona mora da izgura tu bebu. Ali joj je potrebna vaša pomoć. Podrška. Bodrenje. Razumevanje. Ruka u ruci. Ili samo na Kosi.  Mene je moj muž tešio, bodrio, grlio, ljubio, zabavljao čak, igrao se sa infuzijom, pa mi u jednom momentu odvrnuo do maksimuma tečnost koja izaziva kontrakcije, da sam mogla da  skočim sa stola, udavila bih ga. Bilo nam je zabavno, sva tri puta, i pitanje prisustva se uopšte nije ni postavljalo, i skoro pa mi je najveća briga svaki put bila da li će i on stići, toliko mi je sigurnosti ulivao.
  • Zašto sigurnosti? Čega  se ja to mogu na porođaju plašit? osim onog očiglednog – bola, straha za zdravlje i život, i svoje i deteta? Ovde ću citirati Veljka Popovića koji je sjajno sažeo razlog više zašto je  na ovim prostorima tata na porođaju NEOPHODAN. Evo, iz ugla tate:

prosto ne znam kako nam se dogodilo da posle mog gledanja prvog uspe i drugo da dođe na svet… A da ne pričam kakvo je čudo ono treće posle drugog! :pŠalu na stranu, najozbiljnije mislim da ti je dužnost da budeš unutra. Ono na šta malo ko misli je na šta liče naša porodilišta i kolika ume da bude qrcobolja lekara i babica. Priča o tragičnim ili zamalo tragičnim ishodima izazvanim kasnom reakcijom doktora ima koliko hoćeš.

A tek da ne pričam o bespotrebnom mučenju koje ume da traje i po dva dana, umesto da se u par minuta obavi danas rutinski carski rez. No, donošenje odluke ponekad mora da pogura tata. Kod nas je kad se prvo rađalo (zamalo da se zove Jugo, po mestu na kome je rođen :p ) neka mlada doktorka krenula da na prve bolne krike lupeta u fazonu „A bilo ti je lepo dok si ga pravila“ (čuh iz hodnika, dok sam navlačio mantil, pošto umalo okasnih jer sam nosio stvari u kola, a žena „nije htela“ da me čeka :p ).

Nakon što se moja pitoma malenkost pojavila i milo je pogledala, naravno, doktorka je napravila korak unazad i više joj nije padalo napamet da bude narednički „duhovita“.od drugog, koje se jedino „kilavilo“ nešto duže sam bio jedini muškarac u velikoj sali sa dosta stolova na kojima su žene ostavljene da se privedu porođaju. I to je ono zbog čega otac mora da je tu – žena ostavljena na stolu u trudovima može samo da zapomaže ako nešto ne ide kako treba (i da joj često bude odgovoreno da to tako treba i da mora da trpi). Mrdanja nema, bespomoćna je i ostavljena na milost i nemilost osoblju i njihovoj s(a)vesti. Najčešće je to OK, ali nekad i nije.

Ja sam dok je moja žena spavala između trudova bukvalno imao potrebu da obilazim i žene koje su ležale okolo, čisto da ih tupnem po ruci par puta dok im traju trudovi. Zapravo, to sam i napravio par puta.  Jednostavno je kretenski da kroz to prolaze same.

Dakle, otac je neophodan unutra, makar dok traju trudovi, ne samo podrške radi, nego i da može da interveniše i za uvo dovuče babicu ili doktora ako štogod pođe naopako. Kad krene sam porođaj, onda više i nije baš toliko neophodan (a i žena više ne zna gde je, pa joj nije previše bitno, bar po ovome što videh).

A ako mu je frka da gleda sam porođaj, uvek može da stoji kod glave i da ne viri previše dole. ;)Ako zaista krenu komolikacije tokom samog porođaja, doktori će ga već izbaciti napolje.

Porođaj je predivna, čudesna, nekada vrlo teška, neizvesna i dramatična stvar. Ali, ako ne možeš da napraviš taj jedan mali korak, u nizu mnogo drugih koraka i žrtava koje roditeljstvo podrazumeva, koji ćeš mi onda? Kako i kada mogu da očekujem poverenje, ljubav, sigurnost i podršku? Ako ovo mogu sama, onda sve mogu sama. Nemam nameru da se porađam četvrti put, ali bih svakako znala bez koga ne bih na porođaj, ni u ludilu!

Category: Sasvim lično

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (13)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219