Profesionalna orijentacija – da sam tada znala ono što sada znam

| 23. новембар 2012. | 3 Comments

NAPOMENA:

Ovim tekstom podržavam mlade ljude da donesu samostalnu odluku o svom budućem zanimanju i projekat “Profesionalna orijentacija u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije. Cilj projekta je da osposobi mlade da promišljeno, valjano i realno odluče o izboru zanimanja a potom i obrazovanja, da planiraju karijeru i uključe se u svet rada. Sajt projekta je http://profesionalnaorijentacija.org/.

Ovog marta je bilo 10 godina od kako traje jedna  ljubav- između  redakcije i mene. I danas, da me neko pita, da li sam mogla bilo šta drugo raditi, nisam sigurna da bih mogla sa sigurnošću da kažem – radije bih bila to, nego novinarka. Sada, u stvari više nego ikada ova se profesija bira iz ljubavi, novca nikada nije bilo previše, a društveni ugled i priznanje nekako su izbledeli istovremeno sa srozavanjem profesije prethodnih decenija. Ali, to što je momenat u kojem živimo težak za novinarstvo podjednako kao i za celo društvo, ne znači da treba da odustanete od novinarstva.

Foto

Mene su, nekako, od rođenja htele reči. Umela sam s njima, moji roditelji su imali utisak da sam propričala čim su me doneli iz porodilišta.  Ni sama ne znam kako se u pubertetsko  – mušičavom i ćudljivom tinejdžerskom periodu iskristalisala moja želja da budem novinar. Da pišem. Iskreno, moje predstave o tome čime se bavi novinar i kako zaista izgleda taj posao  gotovo da nisu imale nikakve veze  sa onim što je realnost. Imale su samo jednu dodirnu tačku – novinari pišu. Mene je verovatno moja skribomanija odvukla u tom pravcu. A da budem primljena na  fakultet, na koji je sredinom devedesetih godina bila ogromna navala, osigurala je zajedljiva opaska moje razredne, da ona mene ne vidi tamo, jer nemam dovoljno prodornosti za novinara. Tako sam se potpomognuta inatom našla na broju sedam na  spisku primljenih studenata žurnalistike na FPN.

I tu sam onako zanesena i Disovski patetična (ima nešto čudno u tom čačanskom vazduhu) tresnula o zemlju još u prvom mesecu predavanja. Ljudi, dajte mi redakciju, dajte mi frku i jurnjavu, dešavanja i pakovanje čuvenih 5 W pod pritiskom i u frci! Na fakultetu koji školuje buduće novinare, novinarstva je bilo jako malo, gotovo u tragovima. Političke teorije i istorije, metodologije, politički sistemi, mnogima su zagorčale život jer ih jednostavno nisu zanimale. Koliko je nesuđenih glumaca, koji su potrčali za utešnim pojavljivanjem na televiziji, zbog toga pobeglo glavom bez obzira sa FPN-a. Ja sam pak,  sa lakoćom i uživanjem gutala sve te redove, jer su mi otvarali jedan potpuno novi svet, koji mi se, začudo, svideo.

I ono malo grebanja po površini veština potrebnih za novinara, moja nesrećna generacija kao da nije zagrebala dovoljno. Zbog protestnih šetnji, bdenja iz Kolarčeve, mitinga i kontramitinga, bombardovanja i jurcanja oko Skupštine,  prakse na fakultetu  gotovo da nije bilo. Ali, živeli smo život, najsjajniju postavku za vežbanje buduće profesije. Na kraju krajeva, bitno je samo jedno – sve što sam naučila i proživela tokom studija obogatilo me je, dalo mom znanju (mnogi kažu nepotrebnu) širinu i spremnost da učim. Sve ostalo ćete lako naći u redakciji.

A šta je to što vam treba da budete dobar novinar? Pisala sam već o tome koje veštine su nam potrebne  i da li je i koliko diploma  fakulteta potrebna. Jedno je sigurno – šta god da studirate, i koji god fakultet da završite, znaćete da li je ono čime se bavite za vas. Znaćete to prema načinu na koji se odnosite prema poslu, prema količini  entuzijazma koji imate, prema tome kako o poslu mislite kada ustajete iz kreveta. Ako ujutru ustajete i mislite – o bože, moram na posao, moj je savet, idite, samo još taj dan i dajte otkaz! Nema te plate koja je vredna osećaja da vaš život ide u pogrešnom pravcu.

Ja sam sam znala kuda sa diplomom u džepu, krajem  2001.  Krenula da obijam beogradske redakcije. Posle kraćeg volontiranja u TANJUG-u, primljena sam preko konkursa u „Večernje novosti„. Tu sam, sa usponima i padovima deset godina i svoju profesiju volim mnogo više nego na početku, mada sam strašno uplašena za njenu budućnost i dobro zdravlje. Kad  se osvrnem unazad, potpuno mi je jasno nekoliko stvari:

  •  Ono što sam studirala i zavšila nema nikakve veze sa mojom predstavom o fakultetu novinarstva. Moglo se desiti da se silno razočaram, ali srećom, nisam.
  •  Ono što me je dočekalo posle studija, u redakciji, je ono što sam čitav život želela da radim i moj instikt me nije prevario – to je posao potpuno za mene. Danas uz Internet, društvene mreže i ogromne tehnološke promene u novinarstvu, ono je nikada izazovnije i zanimljivije, a pritom nikad nije bilo teže progurati informaciju.
  •  Osim jednog ili dva sastanka sa osobom koja se bavi profesionalnom orijentacijom a koja mi je nabrojala gomilu zanimanja koja su za mene, i sva su bila vezana za društvene nauke, a iskreno ne sećam se da li je novinarstvo spomenula, nisam imala nikakvu pomoć ni usmerenje ni oko izbora zanimanja ni fakulteta koji ću studirati. I daaa, deco, tada nije bilo Interneta (barem ne ovako i ne masovno), ni Googlea, sajtova fakulteta, LinkedIna, da, mnogo sam matora…Radila je jedna vrlo skromna brošura, nekoliko napumpanih priča koje su studenti pričali nama klincima iz provincije i moja želja.
  • Zašto razdvajam fakultet i posao kojim se baviš? Zato što sam shvatila, ali tek pri kraju studija, da sam mogla novinarstvom da se bavim a da pritom završim bilo koji drugi fakultet (mogla sam i bez fakulteta, ali, pssst, to je javna tajna naše profesije. Ne odobravam, primećujem). Time bih sebi osigurala „bekap“ u slučaju da nisam baš dobro izabrala. To što se u mom slučaju potpuno pogodilo ono što sam studirala, ono što želim da radim i ono za šta primam platu, mogu da kažem danas nije tako čest slučaj. Možda i čista sreća. Koja uvek može da se promeni.
  •  Ako se to i desi, nije smak sveta. Jer, uvek možete voleti ono što radite, ako zavolite da radite.
  • Kad podvučete crtu, pre nego što sebe ugledate iznad neke crte, protresite želje, nadanja i prioritete u životu. Šta god da upišete, uvek možete da skrenete ako vam se čini da vam se ulica kojom idete ne dopada. Ako i upadnete u ćorsokak, lepo polukružno, nazad i ispočetka. Sve što pokupite usput, verujte, valjaće kad – tad!
  • Ovaj blog je druga strana te skribomanske priče. Moja potreba da pišem, kojoj očigledno nije dovoljno da se raskomoti samo u matičnoj novinarskoj kući, „rodila“ je ovaj blog, koji je prolazio razne faze – od emotivne kante gde mogu da ispišem svoje frustracije životom, društvom i nepravdom, do mesta gde mogu da se bavim novinarskim temama na potpuno drugačiji, opušteniji i ličniji način. Posle isključivog hobija i ogromnog zadovoljstva, ovaj blog trenutno ima i sponzorski ugovor, u projektu podrške samozapošljavanja blogera sa Link group. Da li će nastaviti da se razvija u tom pravcu, ili ostati hobi, ne znam. Ali znam da mi donosi ogromno zadovoljstvo i duboko verujem da mi je blogovanje jedna od stvari koja je promenila moj pogled na novinarstvo i promenila me kao novinara.
  •  Od momenta kada sam pokupila diplomu, učila sam mnogo predanije, žešće i više, nego tokom studija, ušuškana u roditeljsku podršku i izdržavanje. Sve što sam naučila za šest godina u Udruženju Roditelj, i za skoro četiri godine blogovanja, ne može nijedan fakultet da mi omogući. Zato  nemojte crni vi, da se životom šalite pa da pomislite da je učenje i obrazovanje završeno onog momenta kada ste pokupili diplomu. Onda ste stvarno ugasili.

 

 

Tags: ,

Category: Sasvim lično

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (3)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Imate li rezervno zanimanje? - Piskaralo.com | 28. новембар 2012.
  2. Studiraću ono što volim, zar ne? - Piskaralo.com | 28. јануар 2013.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219