Zašto (skoro) svaki novinar treba da bloguje?

| 3. октобар 2012. | 6 Comments

Pol Bredšo je u pravu:‘I was surprised at just how much these journalists felt their work had been changed by the simple act of blogging.’

Možda će vam naslov zazvučati pretenciozno, ali, potpuno drugačije posmatram novinare, novinarstvo, publiku i sebe u svemu tome otkako blogujem. Sa mnom se slaže i Pol Bredšo (kao i  više  od 200 novinara koji su učestvovali u  istraživanju ).

Može  da se bude dobar novinar i bez fakulteta, i bez veza da te „proguraju“. Ali ne može bez talenta za igranje rečima! Bez smisla za rečenicu, za njen tok, za fino štelovanje misli, za umešno dirigovanje slovima. Zato je od ključne važnosti da novinar tu svoju veštinu brusi, da uporno trenira i vijuge i prste. A za to, između ostalog, blog može da mu bude veoma koristan.

Posle više od deset godina novinarskog iskustva, broj ljudi koji me zna/prepoznaje kao Piskaralo (ili  s druge strane aktivistkinju Roditelja) mnogo mnogo je veći od broja onih koji me znaju kao novinarku Novosti. Ne zato što je ovo poslednje manje bitno, ili vredno, već zato što je ovo prvo mnogo više vidljivo.  U vreme kada se blogovanjem na našim prostorima bavi  mali broj novinara, pokušaću da vas sve „ubedim“ zašto je  dobro da novinari bloguju. Evo jednog zanimljivog pogleda na to kako i zbog čega novinari treba da bloguju, a ovo je moj spisak:

  • Sticanje i održavanje britkosti i kvaliteta stila pisanja. Svako ko je „omirisao“ redakciju zna da je novinarski posao nekada daleko od kreativnog. Ako vam zapadne da pratite hroniku, ili da izveštavate na primer iz skupštine, ili ste agencijski novinar koji piše samo vesti, bićete  često  prinuđeni da se krećete u određenom, uskom krugu reči i konstrukcija, gde bi svako poigravanje rečima moglo da bude degutantno ili loše.  A vrlo lako se sklizne u rutinu i bezidejnost kada se radi određeni sektor, ulenji se čovek.

Najbolji lek protiv upadanja u šablon (znate ono kad novinari pišu slične tekstove rabeći iste ili slične floskule)  je izlazak iz svog sektora,  pisanje različitih žanrova, i onih koje u redakciji nemate prilike da radite, bar ne često.

Zato je blog super, možete da brusite stil koliko želite, internet trpi i duže tekstove od štampanih medija (jer ljudi čitaju/skeniraju onoliko koliko žele). Neko će možda reći da je ovaj savet besmislen, i da su novinari pismeni. Pauza! Otvorite bilo koje dnevne novine, ili informativni sajt. Čitajte 10 minuta. Recite koliko ste potpuno pismenih, stiski odličnih i zanimljviih tekstova pročitali?

  • Učenje novog – primetila sam da odlasci na edukacije nisu omiljeni među novinarima. Smatraju da novinarski zanat nema potrebe dograđivati. Delom su u pravu, jer osnova je ista. Ali, avaj, nadgradnja, koje je svakim danom sve više i od koje mnogo zavisi krajnji proizvod – kvalitetno novinarstvo,  na tome mora da se radi. Inače, ostadosmo u novinarstvu iz osamdesetih, dok je svet  – gde?

Iako privatno stalno lovim neke prilike da se dodatno edukujem, nisam često bila u prilici da idem na kvalitetne kurseve i obuke. Ali mi je blog i blogovanje pomogao da sama naučim gomilu stvari – besplatno!  Doduše, neke stvari sam učila po principu pokušaja i grešaka, ali rezultat nije zbog toga menja vredan.  Sve stvari koje naučite pišući i održavajući blog (čak i ako on nije s novinarskom tematikom), mogu da vas učine kompetentnijim i spremnijim da kao novinar radite na više platformi.

  • Gotovo trenutna reakcija na vaš stav, temu, priču.  Na internetu je sve munjevito – nema kolegijuma, nema čekanja da vam pad ili rast tiraža ukaže da radite dobro ili loše (pa i tada, teško je merljivo čiji je to tačno doprinos), ovde je sve – sad, odmah, u glavu.

Ako se ne dopadnete, reći će vam, jasno i mnogo glasno, ako ste dobri, dobićete kvalitetne komentare, mišljenja, konstruktivne kritike, znaćete šta bar mali deo čitalaca misli. Pa tako možete da radite korekcije u hodu, jer imate svoju ličnu test grupu.

  • Ukidanje posrednika između publike i vas. Vama ne treba ispitivanje čitalaca da bi znali kakvi su oni koji čitaju teme koje vas zanimaju i kojima se bavite, ni koliko imaju godina, kog su pola i interesovanja – vi to sve već znate zahvaljujući blogu i Google Analitics-u ili bilo kojem alatu koji vam daje real time presek ko vas i kako čita. Ovde ste sami, takoreći na vetrometini, pa iako nemate supervizora i urednika koji će da vam „kasapi tekst“, budite svesni i da nemate iza koga da se krijete ako „zabrljate“.
  • Lakše ćete se pozicionirati  kao kvalitetan novinar.  U redu,  neće vas blogovanje učiniti samo po sebi boljim novinarom, ali ako ste već dobri, mnogo su veće šanse da to drugi primete. Nije nužno da pišete samo novinarske tekstove da bi ljudi shvatili da se pismeni, zanimljivi, da imate šta da kažete.  Kako čitaoci, tako i neki budući urednici i poslodavci, jer  i oni su tu, među vašim čitaocima.

Tango six blog  je na primer, jedan od novinarskih blogova (mada ga pre mogu svrstati u njuz blog, sa jasno određenom tematikom, tj nišom), koji vrlo jasno reprezentuje novinara koji ga uređuje. Toliko jasno da su klasični mediji počeli regularno da ga konsultuju kada pišu na vojne/avio teme, pa i da čak traže konsultacije s njim.

  • Promovisanje sopstvenog  novinarskog  rada i znanja i veština. Deleći svoje tekstove na društvenim mrežama, razrađujući teme o kojima  pišete, dajući čitaocima još materijala „iza zavese“, pomažete i sebi i redakciji.  Ipak, samo deljenje sadržaja na društvenim mrežama nije dovoljno „trajno“, koliko je to neki sadržaj poput bloga – tekstovi koje postavite na taj način imaće publiku mnogo duže nego da ste taj tekst samo inicijalno linkovali na društvenim mrežama, a naročito u odnosu na objavljivanje u štampanom izdanju.

Veštine potrebne za novinara (ne budućnosti) današnjice

Jedan mali deo svojih novinskih tekstova sam postavila ovde na blogu (ne stižem nikako da taj deo sredim do kraja), i primetila sam da mi dosta poseta na blog dolazi preko ključnih reči u tim tekstovima.  Tako oni dobijaju još jednu dimenziju – veoma je lako dostupno i vidljivo koliko kvalitetno pišete, lako je preko relevantnih (i vama bliskih) tema i ključnih reči doći do vas. I čine jedan zanimljiv porfolio koji mnogo toga može da kaže o vama.

  • Ostajanje u trci. Da, smešno zvuči kad  to napišem ja koja imam 35 godina i tek  desetak godina novinarskog staža, ali hej, evo već vidim kako mi za petama idu klinci, dvadesetogodišnjaci, načitani, pametni, generacija koja se ne seća vremena pre interneta, pri tom nema kredit, sitnu decu i sakodnevne igrarije golog preživljavanja. Oni sve te internet, onlajn društvene fore znaju, uz to su porasli. I kada dođe vreme, zgaziće vas i neće se osvrnuti. Nemojte čekati da se to desi. Oni mogu uvek da počnu iz početka. Mi – malo teže.

 Veoma važan tip: Blog treba da bude reprezent vašeg rada, ali i vaše ličnosti. Ako imate nešto ekskluzivno što bi bilo važno i vašoj matičnoj redakciji, dobro razmislite (najbolje prvo pitajte) redakciju da li joj to treba.  Nemojte stavljati  samopromociju ispred lojalnosti firmi za koju radite. Ne govori dobro o vama.

 Za one koji nemaju posao (ili još studiraju)

Hm, novinarstvo je danas ne previše cenjen, naporan i slabo plaćen posao.  Ali, eto iz nekog razloga ste ga izabrali. I ono što možete da uradite, pod pretpostavkom da volite novinarstvo, a u ovo vreme zaista ne vidim zašto bi se inače opredelili za njega, trudite se da ga radite najbolje što možete. Ne kad završite fakultet, ne kada  dodjete u neku redakciju, nego ODMAH. Otvorite besplatan blog na nekom besplatnom domenu i pišite!

  • Nemojte se libiti ni stideti da pitate. Otvorite nalog, krenite metodom pokušaja i grešaka. Pitajte, učite. Uvek će se u online zajednici naći neko ko će vam pomoći. Moj blog i sajtove kojima se bavim dugo su hostovali besplatno dobri ljudi iz zajednice. Tek onako. Da ne pričam o tome koliko sam im glupih, uglavnom tehničkih pitanja postavila. Ako želite da budete sigurniji, i imate crno na belo da posedujete neku veštinu, možete i da upišete neki od dobrih kurseva   koji će vam pomoći da savladete neke važne veštine, koje će činiti novinara budućnosti.
  • Učite stvari koje teško da ste učili na fakutetu, verujte, trebaće vam.  Server, hosting, baza podataka, plugin,  backup, update, alt tag, anchor tekst, svi ti pojmovi vam mogu nekada koristiti i zatrebati i kao novinaru. A vi ćete ih naučiti, uglavnom besplatno.  Vrlo je verovatno da kada dođete u neku redakciju, one će još biti na nivou da ste „onaj mali/mala koji zna da prčka sa računarima“, ali ne brinite, sve će to doći na svoje.  Vaše znanje će kad tad biti naplativo i cenjeno.
  • Ne čekajte posao. Pogotovo ne sada. Pogotovo ne ovde. Dajte poslu da on nađe vas. Blog će vam u tome pomoći. Ma kako malo ljudi da vas čita, ako ste dobri, čitaće vas više njih. Ako postavljate prava pitanja, odgovoriće vam se. Ako blogom pokažete da ste zanimljivi, pismeni, rečiti, probojni, da se ne ustežete da mislite i da postavljate pitanja, to je već dobar spisak osobina za nekog kome takav radnik treba.
  • Novinar nije samo onaj ko piše u novinama ili pravi priloge na TV-u. Novinarstvo se transformisalo – danas novinari rade mnogo različitih poslova, kojima je zajednička jedna ključna reč – komuniciranje.  Blog vam sutra može biti preporuka za jedan takav posao, bilo da je u pitanju online novinarstvo, kreiranje onlajn sadržaja, veb kopirajting, ili kompanijski blog.
  • Možda vam blog postane – posao.  Možda budete mogli da monetizujete jednom svoj blog. Ovo sada zvuči možda malo daleko, ali u svetu mnogi gradjanski novinari, ili novinari blogeri sjajno zarađuju od svojih blogova. Pa i kod nas, poslednjih meseci imamo  najezdu onlajn magazina, info sajtova, čak i ponudu poslova gde se vođenje bloga uzima kao PREDNOST.
  • Preduzetništvo – možda u vama čuči novinar  preduzetnik. O.k, nema posla, ili ima, ali ne vredi raditi za kiflu i jogurt. Veštine koje vam donese vođenje bloga (kao i poznanstva, ljudi, social media kapital), mogu vam pomoći da sami pokrenete  posao i samozaposlite se. Na našim prostorima online preduzetništvo je u zamahu,  već postoje portali i sajtovi koji su krenuli upravo tako – grupe novinara entuzijasta (i ne samo novinara), okupljene oko ideje za koju smatraju da vredi, pravi onlajn priču koja može da se monetizuje. Kao na primer Wannabe magazin, ili Moodiranje, Tetka, i poslednji, vrlo zanimljiv  primer – Kuća dobrih vesti, jer je u pitanju novinarka klasičnog medija – agencije Tanjug koja je dala otkaz i upustila se u preduzetničke vode, vođena dobrom idejom.

I opet, dobar blog i dobar onlajn medij imaju, osim razlika, i podosta zajedničkih imenitelja – od načina pisanja, pismenosti, izgradnje stila, preko potrebe da se priča zaokruži marketingom, poznavanjem društvenih medija kao jednog od alata marketinga,  do izgradnje prepoznatljivosti i lojalne publike. Sada i ovde, i jedni i drugi treba da imaju  dobar biznis model i  ideju kako će doneti profit. Onaj stari sistem iz klasičnih medija više ne pije vodu, i blog je dobra „vežba“ kako neki novi modeli mogu uspešno da funkcionišu.

Za kraj, želim da preporučim neke od blogova koje pišu moje kolege. Kako vam se čine, imaju li po vama ti ljudi šta da kažu? Da li su vam prepoznatljivi? Da li su njihovi blogovi njihova ogledala?

–          Ombre – Nenad Milosavljević

–          Bane Grković –  Bane Grković

–          Smisao društvene lobotomije –  Aleksandar Grubeša

–          Novinarska patka – Dragan Radović

–          Tango six – Petar  Vojinović

–         Denis Kolundžija blog – Denis Kolundžija, koji  s vremena na vreme ima  dobre Storify priče(priređivanje sadržaja – news curation)

 

NAPOMENA: Ovaj tekst je nastao u saradnji sa kompanijom Link Group, kao deo projekta podrške blogerima.

Tags: , , , , , ,

Category: Iluzije novinarstva, Internetarije

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (6)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219