Prilagođavanje konceptu deljenja – da li su društveni mediji krivi za tabloidizaciju medija?

| 18. октобар 2012. | 7 Comments

Klasični mediji su konačno, posle faze ignorisanja, faze „pionirstva“ i automatizma shvatili princip deljenja na internetu i prihvatili da su društveni mediji nepovratno promenili ono što zovemo novinarstvom.   I to su shvatili uglavnom  na pogrešan način. Posledice toga upravo gledamo/čitamo/slušamo poslednjih meseci, a taj trend  i iskrivljena medijska slika u kojoj se ne zna koji je medij žut, a koji žući, jer se od žutila ne vidi, potrajaće još u budućnosti.  Tako teče trka koja je počela bolnim saznanjem da novinari nisu više jedini nosioci i čuvari informacije, i da moraju postati oni koji ih nesebično dele.

Ovo što  poslednjih meseci imamo prilike da vidimo na internetu kada su  online izdanja dnevne štampe i „klasičnih“ medija u pitanju, osim trenda koji je donela ponovo rasplamtala ekonomska kriza,  skretanja sa pravih problema na „’leba i igara“, delom je i  pokušaj tradicionalnih medija da se prilagode onlajn okruženju i opstanu u borbi sa onima koji odavno igraju po web 2.0 pravilima.

Manje više skoro svi štampani mediji, uključujući i „ozbiljne“ (čast za sada brane Danas, Politika i donekle Novosti), su prihvatili online taktiku –  besomučno štancanje bezvrednih tekstova, sve sa ciljem  više primeraka – klikova – poseta. To se odlično vidi na njihovim sajtovima, koji beleže enormne posete, a kada se malo „prošetate“, tu ćete videti uglavnom hiperprodukciju bezvrednog tabloidnog sadržaja, tema koje su previše plitko i na brzinu odrađene, skandala, seksa, nasilja i estrade.  Tipični primeri su Blic i Smedia, lično, ne mogu da se setim nijednog teksta sa tih sajtova, a da mi je ostao u sećanju duže od dva minuta. Ako baš niste sigurni u vrednost  tih napisa, pogledajte blog Uredništvo, koji skuplja najizrazitije primere gluposti, bahatosti i senzacionalizma.

[pullquote]U ovoj borbi za tiraž/klik/profit  trenutno najviše pati novinarstvo, koje je u  nogdaunu, a naznake rešenja pojaviće se onog momenta kada se pronađu novi biznis modeli za funkcionisanje medija u ovoj promenjenoj situaciji, a koji će nadomestiti klasično oglašavanje u štampanim i elektronskim medijima.[/pullquote]

 

Neko će pitati, da nije prestrogo optužiti sve medije za tabolidizaciju?

 Tabloidi se među novinama prepoznaju podjednako i po onome ‘šta’ i po onome ‘kako’ pišu. Od ozbiljne štampe razlikuju se već izborom tema koje su obično iz sveta zabave, šou biznisa, estrade, bizarnih životnih priča ili crne hronike. Način na koji pišu ih takođe izdvaja – to je senzacionalno i pojednostavljeno kombinovanje spekulacija i nagađanja više nego činjenica, i dominacija vizuelnih nad verbalnim sadržajima

kaže za tabloide prof. Snježana Milivojević sa Fakulteta političkih nauka ( u odličnom članku na temu tabloidizacije medija). Da li možete da se setite nekog klasičnog medija koji nema sve ove elemente, naročito imajući u vidu online izdanja? Malo, premalo.

Ali pre bavljenja posledicom, malo bih da pišem o uzroku, i o tome zašto je klasičnim medijima bilo i još uvek je teško da prihvate koncept besplatnog deljenja koji je internet nametnuo i zašto su bili prinuđeni da ga prihvate na ovako nakaradan način.

Propast novina da ili ne

A ključne reči u toj priči su  – vrednost sadržaja.

Zašto su „tabloidne vesti“ i lažno tabloidne vesti bezvredne?

Svaka tabloidna vest ima neke sličnosti:

–         Kratka, brza informacija, često i nepotpuna, svakako bez ikakve dubine.

–          Oslanja se na ličnu pozadinu

–          Izvor je često glasina ili nagađanje

–          Predramatizovani su njeni elementi

–          Koriste se izvori sa nepoznatim ili malim kredibilitetom

–          Često se plaća za informacije (fotografije)

 

Dakle, te informacije ne donose ništa validno čitaocu – osim trenutnog zadovoljstva.

Klasične redakciije, bez obzira na vrstu novinarstva kojom se bave funkcionišu po principu: novinar uradi svoj novinarski zadatak  – ode na događaj napravi intervju i sl, napiše tekst /snimi prilog. U to je utkano njegovo znanje + vreme + tehnička sredstva potrebna da se do tog teksta dođe. Dakle, osim novinarskog kvaliteta, u taj tekst je uložena određena vrednost, koja se kao takva prodaje kroz naplatu časopisa ili programa.  Tiraž je potvrda  te vrednosti, i na osnovu njega medij prodaje svoj oglasni prostor. A da bi čitaoci/gledaoci došli do te informacije – vrednosti, oni moraju, i spremni su da je plate.

[pullquote]Taj zatvoreni sistem je decenijama funkcionisao, sve dok nije došao internet, i dok nije uspostavljena  nova paradigma – informacija se deli i to besplatno! Za publiku je to sjajna stvar, ali postavlja se pitanje  – šta se desilo sa vrednošću? Mediji su se našli u nepbranom grožđu – kako nešto na čemu je ozbiljno rađeno, i što košta, dati besplatno?  Taj čvor nisu mogli da razreše nikako.[/pullquote]

Onda su vremenom (neki pre, poput Blica i Novosti kod nas, neki tek shvataju), shvatili da sopstvena online izdanja mogu biti mesto gde će ponuditi vrednost, koju neće naplaćivati krajnjem korisniku, čitaocu, ali hoće oglašivaču. Potrajalo je dok je taj koncept prihvaćen. I od tog momenta kreće masovno žutilo SVIH medija u Srbiji. Nije naravno ovo jedini razglog zašto su nam mediji požuteli (uz ekonomsku krizu, tranziciju, propast društvenih vrednosti), ali jeste jedan od važnih, jer novi koncept se širio kao požar koji je naišao na suvo tle – u ovom slučaju ne samo ukus čitalaca, već i psihološki momenat zavirivanja u tuđu sobu, potrebe da se vidi tuđa nesreća, skretanja pažnje sa realnih problema.

Setite se, čak i ako smo zgroženi nekom nesrećom, teško odolevamo porivu da pogledamo, svi to čitamo,  verujte i intelektualci  takođe otvaraju stranice na kojima se piše o guzama starleta i polnim organima poslanica. To je jače od nas.

A mediji eto „nisu krivi“– oni samo daju masi ono što želi i što ih ništa ne košta, jer nema gotovo nikakvu vrednost. Jer, koliko je jeftinije da imaš novinara na terenu koji će dva tri dana da istražuje i jedan dan piše kvalitetan članak koji neće biti mnogo čitan, a koliko da imaš bilo kog klinca koji će da prati Twitter i od toga pravi kratke info Šta je Karleuša rekla Oliveru Duliću, Kako izgleda Sorajina nova gola slika. Takvih tekstova može da naštanca 30 za jednu smenu. I oni će biti čitani i deljeni, i poseta sajtu će rasti i oglašivači će odrešiti kesu i…. pa znate već kako to ide. Nedavno sam  čula zanimljiv podatak da na primer sajt Kurira vuče veliki broj poseta sa svog dela posvećenog seksu, gde se ni manje ni više prikazuju porno klipovi! Živo me zanima da li na primer oglašivači gledaju u google analiticsu na kojim stranama će se oglašavati, i da li znaju koliku posetu sajta Kurira „vuku“ baš te strane?

I gde je tu rešenje?

Rešenje (jedno od) je novi biznis model medija i prožimanje online i klasičnog novinarstva.  Trenutno, gledano sa strane ni sami mediji ne znaju gde su, u tranziciji od starog modela – koji uz ekonomsku krizu propada ili u najboljem slučaju stagnira, ka novom, koji još nije adekvatan. Pokušaji da se sadržaji naplaćuju nisu šire prihvaćeni, borba za klik i oglašavanje sada doživljava eksperimentisanje, i ni sama ne znam kako će se završiti.

Ono što mogu lično da priželjkujem je evolucija čitalaca, medija i biznis sveta, uz prilagođavanje svetu informacija koji nikada više neće biti kao pre.

  • Čitaoci će, barem jedan deo njih,  naučiti razliku između vrednosti koje vredi platiti i bezvrednosti. Sloboda govora će uvek biti i sloboda tabloidizacije, i uvek će deo publike čitati takve sadržaje. A oglašivači će procenjivati gde im je i na koji način vrednije da ulože novac.
  • Mediji će morati da nauče jednačinu u kojoj će biti mesta za kvalitetan sadržaj i naći način i da taj deo sopstvenog rada monetizuju. Oglašivači će shvatiti da postoje i drugi načinin za kvalitetno oglašavanje i slanje poruke – jedan dobar povratni link u nekom dobrom članku  može doneti mnogo više koristi ( ivrednosti, oet ta reč), bolju poziciju na pretraživačima – bolju posetu – bolji profit,  od agresivnih i često iritirajućih banera.
  • S druge strane, klasična štampa će se od pukog inormisanja (za koje će nam biti dovoljan internet) nadam se, okrenuti drugačijem ustrojstvu svojih izdanja koje će podrazumevati  dublje analize i novinarstvo koje internet ne nudi u dovoljnoj mer, nešto poput sadašnjeg ustrojstva nedeljnika, koji nude priču i „iza“informacije, dubinu i analizu.

Za kraj jedan citat sa kojim se slažem, priželjkujući taktvu skoru budućnost novinarstva u Srbiji.

„Po mišljenju koje je izneo Tom Rosenstiel iz „The Project for Excellence in Journalism, kada se jednom na emotivnom nivou prihvati činjenica da je došlo do promene u prirodi medija, zapravo se shvata da je za novinarstvo internet neuporedivo bolji od štampe. Internet nudi linkove ka dodatnom materijalu, originalnim dokumentima, integralnim verzijama intervjua, video zapisima i onoliko statistika koliko čitalac može da podnese. Izdavači bi trebalo da rade sa onim što imaju, investirajući u ljude i tehnologije, kako bi uspešno prošli kroz transformaciju do “obećane zemlje “hibrida štampanog i web izdavaštva“.

 

 

.

 

Tags: , , , , ,

Category: Svakodnevica

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (7)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219