Marketing zamena za majčino mleko – kako sistematski potkopavaju naš trud

| 8. август 2012. | 25 Comments

U nedelju sam sa svojim prijateljima iz  Udruženja RODITELJ po sedmi put bila na Nedelji dojenja. Ona je samo mali deo aktivnosti koje radimo da bi informisali, osnažili žene i pomogli im da doje svoje bebe. Moji prijatelji i poznanici koje često onajn i oflajn gnjavim ovom temom, verovatno se pitaju – u čemu je više fama oko tog dojenja i tih sisa?

Dojenje je zdravo.  To je fakat. Žene žele da doje. Više od 90 odsto njih izađe iz porodilišta, a na otpusnoj listi piše da doje. Pa zašto onda  onda tako malo mama u Srbiji, kao i u svetu, doji svoje bebe (ah da i mi u nečem budemo vodeći). I zašto se ta cifra poslednjih godina smanjuje? Do tri meseca brojka isključivog dojenja spadne na  tridesetak, a do šest meseci na jedanaest odsto.

Dojenje je sjajna stvar, zdravo i za mamu i za bebu, mleko je puno hranljivih materija, sjajno za imunitet, dojenje je praktično, jefitno. Šta više  – mleko je besplatno, bla, bla, bla… I onda shvatiš da te slabo ko sluša, bla, bla…

Ne čitate dalje ni vi.

Dok vam ne zatreba.

Onda ste izgubljeni, sa svih strana vam govore suprotne savete, onda dođe neka „dobra duša“ i ponudi vam adaptirano. Naša tela su pametna, i što manje mleka beba popije manje se napravi u sledećoj turi. I to je put bez povratka ka prestanku dojenja. Zato samo 11 osto žena (svaka deseta!) do šestog meseca isključivo doji.

Među najvećim krivcima  za to su – napisaću jasno –  PROIZVOĐAČI adaptiranog mleka, koji svojim marketingom potkopavaju trud žena da doje.

Sad verovatno ide salva kamenica na mene, ali s obzirom na to da na srpskom jeziku na internetu (osim jednog teksta  Instituta Batut i nekoliko tekstova  i  u brošuri o dojenju Udruženja RODITELJ) nema NIŠTA o Kodeksu  marketinga zamena za majčino mleko, njegovom kršenju i perfidnim načinima kako ova industrija potkopava napore majki da doje, napisaću koju o tome.

 Šta mislite zašto proizvođači piva ulažu milione u reklame? A  proizvođači “ Koka kole“ i ostalih gaziranih napitaka? Radi profita, naravno. E sad zamislite proizvođača piva koji ima konkurenciju – pivo koje je nepoznatog sastava, mnogo bolje, mnogo zdravije, čiji sastav ne može da se prekopira, ma kako pokušavali,  i uz to je BESPLATNO. Šta bi probali da urade u tom slučaju – pa, da ZGAZE TU BESPLATNU KONKURENCIJU. Tako je i sa dojenjem. Majčino mleko je nebrojeno superiornije, bolje, zdravije a uz to je POTPUNO BESPLATNO. I to je problem.

Jer, svetsko tržište zamenskog mleka  za odojčad vredi neverovatnih 17 milijardi dolara i u porastu je 12% godišnje. Procenjeno je da za svako dete koje isključivo doji šest mjeseci, neće biti kupljeno hrane za novorođenčad prosečne vrednosti 450 dolara, globalno to je milijardu dolara izgubljenog profita. Procenjuje se  da roditelji dece koja ne doje samo za formulu u prvoj godini daju oko 1.700 dolara (inače, suprotno očekivanjima, procenat dojenja je niži u nižim slojevima društva).

Adaptirano mleko je loša kopija, o.k. nemamo bolju, i ona je sasvim dobra za one bebe koje mame ne mogu/ne žele da doje. Ali proizvođače adaptiranog mleka baš briga i za te mame i za te bebe, njih interesuje samo i isključivo profit. I rade sve da što manje beba pije besplatno mleko, a što više nihovo. Za sada im dobro ide . Da se razumemo – nisu oni jedini razlog zbog kojeg je procenat dojenja u Srbiji poražavajuće nizak. Ali jesu jedini krivci –  jer sve što ishodi  – mame koje nemaju dovoljno informacija, nedostatak podrške u zdravstvenom sistemu, porodici, predrasude vezane za dojenje, nedostatak podrške da majka prevaziđe problem koji ima i nastavi dojenje ako je to ikako moguće (ili ako je nemoguće da joj se uz dužno poštovanje i bez nametanja krivice objasni situacija i predlože najbolja rešenja), iza svega na kraju stoji kultura nedojenja, čijem stvaranju su u velikoj meri doprineli – ko? Proizvođači adaptiranog mleka.

Borba između dojenja i adaptiranog mleka je veoma neravnopravna, nije ni čudo što je dojenje bilo u nogdaunu, a i sad mu se ne piše dobro.

–          Žene doje manje više oko 400.000 godina. A zamene za majčino mleko prave se oko šezdesetak godina.  Pa kako su onda dojile bebe majki koje nisu imale mleko? I kako je moguće da se sa ženskim dojkama  tek u poslednjem veku desilo nešto tako strašno pa su izgubile svoju primarnu funkciju zbog koje su anatomski tu gde jesu?

–          Adaptirane formule  su prvobitno bile namenjene pre svega deci u sirotištima, jer tamo nije bilo ni njihovih majki, ni drugih žena, tzv dojilja.  Shvaćeno je da davanje neprerađenog mleka krave ima brojne loše posledice na odojčad. Jer su deca stvorena da piju majčino mleko, a ne mleko krave. Svi pokušaji da se napravi dovoljno dobra zamena nisu uspeli, a tačan sastav adaptiranog mleka čuva se kao najbolja tajna.

–          Koliko je onih koji  to mleko koriste uopšte gledalo sastav ili su jedine reference bile to što je pedijatar preporučio baš to, a ne neko drugo, i što ste videli reklamu gde piše – kao majčino?  Ne krivim rodtelje, naravno da će da slušaju preporuke pedijatra. Zato je na njima ogromna odgovornost, da pravilno procene da li toj određenoj bebi zaista treba uvesti dohranu ili ne. Gledali smo i javne izjave „estradnih zvezda“ kako neće da doje jer je adaptirano mleko bolje i punije hranljivih materija od majčinog (žena na Acu Lukasa) i koje su to čule od pedijatara?

–          Svetska zdravstvena organizacija (WHO)  je zvanično navela formulu  za odojčad kao poslednji izbor za ishranu bebe – na prvom mestu je  dojenje, na drugom mestu je izdojeno majčino mleko koje se dojenčetu daje putem bočice ili čaše, na trećem mestu se nalazi izdojeno mleko iz banke mleka ili od druge dojilje i, na kraju, na četvrtom mestu je  formula.

Ovo vam naravno u našoj zemlji neće niko reći osim retkih entuzijasta.  Banke mleka kod nas su tek u začetku i jedna jedina koju imamo na Institutu za neonatologiju nije dovoljna da podmiri potrebe prevremeno rodjenih i bolesnih beba koje se neguju u ovoj ustanovi. I onda žene koje nemaju dovoljno mleka ili pedijatri smatraju da beba ne napreduje dovoljno, zapravo i nemaju mnogo izbora…

Na primer u Velikoj Britaniji proizvođači formule troše najmanje 12 miliona funti godišnje na brošure, reklamne oglase i ostale vrste reklama, često u obliku „edukativnih materijala“. To je 20 funti po svakoj rođenoj bebi! Dok vlada potroši oko 14 penija godišnje po novorođenčetu na  promociju dojenja. Za našu zemlju podatke, naravno nemamo, ali  ovo nije baš mnogo fer, zar ne.

Da bi udružili svet u borbi protiv ove „nemani“ UNICEF i WABA (Svetska alijansa za promociju dojenja) još pre 20 godina doneli su Međunarodni Kodeks o marketingu zamena za majčino mleko, sa ciljem da se unese red u ovu haotičnu oblast, gde neetičko ponašanje dovodi  do ogromnog profita proizvođača i do nanošenja neviđene štete bebama, ali i njihovim roditeljima.

Pre nego što na mene skoče sve žene koje su iz ovih ili onih razloga bile prinuđene ili svojom voljom odabrale da decu hrane adaptiranim formulama,  da kažem da:

KODEKS ne zabranjuje da se adaptirano mleko proizvodi i prodaje, on samo  uređuje načine na koji to proizvođači i distributeri treba da rade i ZABRANJUJE MARKETING I REKLAMIRANJE ovih proizvoda. Onaj kome adaptirano mleko  treba znaće gde i kako da ga kupi.

Cilj  Kodeksa je da  njegovo poštovanje obezbedi da svaka majka dobije pravoremene i objektivne informacije o načinu hranjenja svoje bebe, na osnovu koji bi mogla da donese ODLUKU na koji način će da  je hrani. Dovođenje roditelja u zabludu donosi nemerljive štete kako za te bebe, tako za njihove roditelje, pa i državu – zdravstvenu, emotivnu, finansijsku .

Navešću osnovne postulate Kodeksa, a evo Vam linka na dokument Kodeksa o marketingu zamena za majčino mleko.

–          Vlade i države imaju odgovornost da sve majke dobijaju objektivnu i pravovremenu  informaciju o hranjenju odojčadi i male dece.

–          Informativni i obrazovni materijali, bilo pisani, audio ili vizualni, koji se odnose na ishranu odojčadi ili su namenjene trudnicama, majkama odojčadi i male dece, moraju da sadrže informacije o dobrobitima dojenja, ishrani majke i pripremi za dojenje kao i njegovom održavanju, negativnom uticaju na dojenje koje ima hranjenje na flašicu i kada je to potrebno o pravilnoj potrebi formule.

–          Ne sme da se reklamira, niti na bilo koji drugi način opštoj javnosti predstavljaju proizvodi  poput adaptiranog mleka, kao i flašica i cucli.

–          Donacije informativnih ili obrazovnih materijala od proizvođača ili distributera hrane za odojčad  dopuštene su jedino na zahtev i uz pismeno odobrenje odgovarajućeg vladinog tela  (koje kod nas ne postoji!) ili unuutar smernica koje je vlada objavila u ovu svrhu (U našoj zemlji odredbe Međunarodog kodeksa implementirane su u sledeću pravnu regulativu: Pravilnik o označavanju upakovanih namirnica namenjenih za ishranu odojčadi i male dece (Službeni list SCG 4/2005) , Zakon o oglašavanju (Službeni glasnik 79/2005) , Zakon o zaštiti potrošača (Službeni glasnik 79/2005) NIKO pojedinačn o  ne nadzire sprovođenje ovih zakona i podzakonskih akata).

Besplatan uzorak mleka nije poklon, već sabotaža dojenja

–          Proizvođači i distributeri ne smeju da trudnicama, majkama ili članovima porodice nude uzorke proizvoda (adaptiranog mleka, kašica, cucli i sl).

–          Ovi proizvodi ne smeju da se reklamiraju ni na prodajnom mestu, kao ni da se tu daju beslatni uzorci, da se posebno izlažu, niti da se koristi bilo koja od ptomotivnih taktika kojom se podstiče prodaja.

–          Proizvođači i distributeri ne bi smeli da distribuiraju trudnicama, niti majkama  odojčadi i male dece nikakve poklone, predmete niti pribor kojima bi se promovisala upotreba zamena za majčino mleko ili hranjenje flašicom.

–          Marketinško osoblje ne bi smelo u službenom svojstvu ostvaruje bilo kakav kontakt sa trudnicama niti s majkama odojčadi i male dece.

–          Slikama ni tekstom ne sme da se favorizuju zamene za majčino mleko u odnosu na dojenje

Zdravstveni sistem

–          Zdravstveni sistemi su dužni da svojim zaposlenim pruže primerene infomacije o njihovoj odgovornosti za promociju dojenja.

–          Nijedan objekat u sklopu sistema zdravstvene zaštite ne bi smeo dase koristi za promociju domule ili drugih proizvoda o kojima se govori u ovom pravilniku.

To znači da u hodnicima, ordinacijama, i ostalim zdravstvenim objektima NE SME da se reklamira ništa od proizvoda kojima se Kodeks bavi. Poslednjih godina to se retko radi, ali se nalaze zaobilazni putevi – imena brendova „vrište“ sa podloga za presvlačenje, mantila, i raznih drugih predmeta opšte upotrebe koji kompacnije doniraju porodilištima. Ha, koliko ste puta videli postere sa formulama, cuclama, letke, pa čak i papirići na kojima lekari pišu imaju reklame?

–          Takodje nije dozvoljeno da osoblje predstavnici  proizvođača ni na koji način u zdravstvenim ustanovama ne dolaze u kontakt sa trudnicama i majkama.

Kada sam se prvi put porodila, jedna od sestara mi je prodala! knjigu o nezi bebe koja je prepona pogrešnih sabeta o dojenju, ko srećom nisam poslušala. Svojevremeno se Udruženju javila žena kojoj su predstavnici jedne velike kuće proizvođača adaptiranog mleka u porodilištu POKLONILI adaptirano mleko, tvrdeći da nema dovoljno svog. Za nekoliko meseci dobila je više od 5 kilograma! adaptiranog, ali uopšte nije shvatila  da je time potkopano njeno dojenje, već je tvrdila da je zahvalna njima na pomoći…

– Proizvođači i distributeri treba da pružaju samo naučne i činjenične podatke. Oni ne bi smeli da impliciraju ni stvaraju iluziju da je hranjenje na flašicu isto ili superiornije od dojenja.

  Proizvođači i distributeri ne bi smeli nuditi zdravstvenim radnicima ni članovima njihovih porodica financijske ili materijalne podsticaje za  marketing adaptiranih mleka, cucli, flašica, čajeva i drugih proizvoda koji su predmet pravilnika, niti oni to smeju da prihvate.

Uzorci dojenačke formule ili nekog drugog proizvoda obuhvaćenog pravilnikom  ne smeju se davati zdravstvenim radnicima, osim kada je to potrebno u svhru istraživanja. Oni ne smeju uzorke da daju majkama odojčadi, niti članovim njihobve porodice.

Etikete

–  Etikete moraju biti oblikovane tako da pruže neophodne informacije o pravilnoj upotrebi proizvoda, ali na način koji ne odvraća od dojenja.

– Proizvođači i distributeri formule su dužni da svako pakovanje ima jasnu, uočljivu, lako čitljivu i razumljivu poruku napisanu na njemu, ili na etiketi, na odgovarajućem jeziku, a koja sadrži:

  1. reči “važno obaveštenje „
  2. izjavu o superiornosti dojenja;
  3. izjavu da proizvod TREBA KORISTITI isključivo po savetu zdravstvenog  radnika 
  4. Uputstvo ua pravilnu upotrebu, te upozorenje na opasnost od nepravilne upotrebe.
  5. Ni pakovanje ni etiketa ne smeju da sadrže SLIKU ODOJČETA; niti bilo kakvu sliku ili tekst koji bi idelizovao upotrebu adaptiranog mleka. Smeju da stave grafičko rešenje koje omogućava prepoznatljivost proizvoda.  Pojmovi kao što su “humaniziran” i “majčinski” ili slični pojmovi ne smeju da se koriste.

Šta ovo u praksi znači – da na formuli NE SME da piše – najbolje za bebe, kao majčino, ne sme da  bude slika bebe niti bilo koja slika koja idealizuje formulu a na uštrb dojenja.

Etiketa na prehrambenim proizvodima koji spadaju u opseg ovog Pravilnika mora sadržavati i sledeće:

  1. sastojke,
  2. sastav/analizu proizvoda,
  3. uslove skladištenja,
  4. broj serije i datum do kojeg se proizvod mora potrošiti, uzimajući u obzir klimatske uslove i skladištenje.

Ovde sam samo ukratko navela osnove  Kodeksa, koji je za ovih dvadesetak godina ratifikovalo šezdesetak zemalja, a medju njima i naša. Tamo gde se on striktno sprovodi, kao u Švedskoj, procenat dojenih beba je znatno viši od onih gde se ne poštuje (Britanija, SAD, Srbija). Sistem kontrole u našoj zemlji ne postoji, jer niko ne radi organizovani i sistemski nadzor i zaštu dojenja i trudnica, i majki. S obzirom da Radna grupa za bebi frendli plus za tri godine nije stigla dalje od imenovanja Nacionalnog koordinatora za Bebi frendli, Udruženje RODITELJ će probati da uz pomoć roditelja i svih dobre volje radi nadzor primene Kodeksa i upozorava na one koji ga krše. Zato Vas molim da iskoristite društvene mreže i ako vidite/čujete da se krši bilo šta od ovoga što sam navela u tekstu da uslikate, snimite i pošaljete na info@roditelj.org.

p.s. Očekujem da se ovaj tekst neće dopasti nekim mamama koje nisu dojile.  Posle sedam godina bitke po ovom pitanju, znam da uvek ima neko ko pogrešno protumači dobru nameru, te se tim mamama unapred izvinjavam ako ih bilo šta od izrečenog vređa. Svaka mama koja nije dojila svoje dete, bez obzira na razlog, treba da zna da neće dobiti nikakvu osudu ni od mene ni od Udruženja RODITELJ; samo podršku i reč razumevanja, a ako reši neko od sledeće dece da doji, nudimo joj pomoć naših mama savetnica.

Tags:

Category: Udruzenje RODITELJ

Comments (25)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Zašto je Banka mleka najvažnija banka u zemlji? | 8. август 2013.
  2. Podržite Banku mleka u Kragujevcu | 30. децембар 2013.
  3. Svetska nedelja dojenja | Multi-Gyn IntimBlog | 12. јун 2014.
  4. Recept za uspešno dojenje - Mati | 31. мај 2015.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219