S Draganom Đermanović o Preporukama za odnose sa blogerima

| 7. јун 2012. | 1 Comment

Online sekcija Društva Srbije za odnose za javnošću objavila je još u aprilu „Preporuke za odnose sa blogerima„. Neformalni dokument daje uputstva za korporacije, gledano iz PR ugla, kako da se odnose prema blogerima. Činjenica da se u onlajn sekciji DSOJ o ovome razmišljalo i sačinjavao ovaj dokument, govori da je deo PR struke shvatio da je ovom našem malom „blog igralištu“, potrebno uvođenje pravila utakmice. Poslednjih meseci videli smo nekoliko primera loših akcija, koje lako mogu da iskliznu u „autogol“, kako za blogera, tako za kompaniju i njen kredibilitet u javnosti.

Došli smo do one tačke kada se na delu može videti koliko je lako da jedan bloger izgubi kredibilitet zajednice,  i ma koliko ona bila mala, taj pad jako zveči jer on iz te zajednice nema gde.  O tome kako greške u koracima mogu da utiču na kredibilitet blogera (a samim tim i famozni #uticaj), ovih dana se osvrnula nekolicina blogera, a na blogu Dragana Varagića, osim njegove analize situacije, možete naći i linkove ostalih koji su pisali na ovu temu. Izdvojila bih i jedan tekst iz PR ugla, Brend ambasadori, ili kome verovati, Jasmine Krstić Latinović.

Malo sam proćaskala sa Draganom Đermanović, jednom od autora  Preporuka, koja uz to dobro poznaje situaciju sa obe strane, a često je i veza između korpo sveta i blogera.

blogeri i kompanije

Koliko dugo ste radili na ovim preporukama, i ko su bili ljudi koje ste konsultovali? Da li je to na neki način sublimirano dosadašnje iskustvo sa blogerima, ili ste gledali u „komšiluk“ stavljajući druga iskustva na papir?

Preporuke o odnosima s blogerima su rezultat iskustva u radu na “obe strane” kako moje lično, tako i kolega Miloša Đajića,  Dragana Varagića i Miloja Sekulića. Temu smo često pokretali, Miloje i Dragan glasnije i češće od ostalih, ali se čini da je ovo prvi put da je u najjednostavnijoj formi artikulisana lista važnih stvari u ovoj, za Odnose s javnošću, novoj disciplini. Kao kreator Preporuka o odnosima s bolegirma, DSOJ će je rado ustpiti na dalje korišćenje i naravno razradu i kolegama i partnerskim Udruženjima u regionu.

2. Ako bi preporuka  za PR struku morala da bude u jednoj rečenici, kako bi ona glasila?

Blogujte!

3. Čini se da je najveća dilema iz osnosa korporativni sektor/blogeri razjašnjenje termina plaćanje, i razgraničavanje reklamiranja od PR-a (stara boljka koja se sada samo reflektuje na relativno novom mediju). Šta bi poručili blogerima u tom smislu? Jer, naša blog scena došla je do tačke kada blogeri vide priliku da od bloga i zarade, kako sprečiti da naprave grešku „u koracima“?

Jednom me je prijatelj opomenuo da je materijalziacija intelektualnog rada upravo njegova finalna konfirmacija. U zarađivanju od blogovanja nema ama baš ništa loše. Ima, međutim, u obmanjivanju čitalaca. Isto kao i u tradicionalnim medijima. Prilikom pisanja “plaćenih” postova važno je informisati čitaoce o tome. Važno je ne samo zbog čitalaca, već pre svega zbog daljeg etabliranja samog blogera koji se na taj način brižno i odgovorno odnosi do svoje publike. Blogeri zaboravljaju ponekad koliko su teško gradili svoj ugled. Dovođenje čitalaca u zabludu – prvi je korak do urušavanja tog ugleda. A sve se (sa)zna! Uvek neko zna više, bolje i detaljnije od nas. I to će sa drugima da podeli. Pre ili kasnije bloger može biti iskompromitovan jer je svoje reči prodao na obe strane: svojoj publici i naručiocu posta. Nije to poštena trgovina u mediju poverenja, što blogosfera primarno jeste.

4. Koliko znaš primera dobre prakse, gde se odgovarajućim disclaimer -om bloger jasno naznačava odnose sa korpo svetom – reklame, poklone, PR? Meni recimo pada na pamer Milojev blog (u vezi sa političkim strankama) i ovaj kozmetički blog – http://makeupandmore.net

U svetskoj praksi to je uobičajena praksa. Kao što rekoh, takvo obaveštenje ne umanjuje značaj posta, njegovu težinu, sadržaj ili SEO potencijal. Ali uvećava vezu sa čitaocima koji razumeju poverenje koje bloger sa njima deli deleći i ovu informaciju javno. Jedan od skorijih dobrih primera je post veoma popularnog Krisa Brogana u kojem je transparentno pojasnio motiv pisanja (već u samom naslovu), ali i napravio zanimljiv post, sa videom koji govori sve što odeljenje promocije nije imalo prilike da kaže i sa više od  80 komentara istinski poziva na interakciju. Promovišući tek šreder za papir!

Zaista nije teško biti fin! I za to pride biti plaćen.

5. Po tvom mišljenju kome će trebati više edukacije u smislu preporuka, korporativnom svetu ili blogerima? Koliko, po tvom mišljenju treba da prođe vremena dok ovakvo ponašanje postaneuobičajeno?

Edukacija je uvek potrebna i potrebna je svakoj strani. Možda korporativnom svetu malo više, jer blogeri su ipak povezan svet. A veze znače odnose, a odnosi podrazumevaju poverenje. Blogeri znaju ili će se lako prisetiti zašto su tu gde jesu – u prilici da neko plati pisanje posta na njihovom blogu. A tu su kako zbog sebe i kvaliteta koji su ponudili, tako i zbog publike koja im je na kvalitet uzvratila pažnjom, interakcijom i naravno poverenjem. Proći će taman onoliko vremena i nemilih slučajeva koliko je potrebno. Sasvim sigurno – više nego li je neophodno! Ovakvi tekstovi su svakako od pomoći i hvala na prilici Angelina i doprinosu pri aktiviranju tako značajne teme u svetu komunikacija.

6. Kakvi su dalji koraci online sekcije DSOJ, imate dosta materijala za rad, čini se?

Tako je: posla je previše, ali interesovanja premalo. Pre svega je potrebno ohrabriti kolege iz struke da se aktivnije uključe kako u rad same sekcije tako i u “vode” društvenih medija kojima polako plovimo bez obzira kojim se aspektom PR-a bavimo. Sekcija za online PR Društva Srbije za odnose s javnošću prva je takva sekcija u regionu. Ponosni smo na proaktivnost samog Društva, ali ne i na reaktivnost nemalog broja naših članova. Ipak, verujem da dolaze bolji i interaktivniji dani! Za PR, al ii za blogere.

 

MOJA RAZMIŠLJANJA:

  • Dobro je što se i o ovom, sve važnijem pitanju razmišlja među onima koji se bave odnosima s javnošću.
  • Na žalost, činjenica da mali broj članova DSOJ ozbiljno shvata online PR,  web i sve njegove resurse, ostavlja malo nade da će nešto od preporuka biti i primenjeno, a samo Društvo nema mehanizme niti bi to bilo poželjno, da „natera“ kompanije da se ponašaju u skladu sa preporukama, ili u skladu sa nekim budućim etičkim pravilnikom koji bi regulisao odnose sa blogerima
  • Čini se da moramo da odležimo „dečije bolesti“ blogovanja, jer vreme krize u kojem živimo, ostavlja malo manevarskog prostora blogerima, koji, ako konačno imaju vredan „proizvod“ (a posete i kredibilitet čitala im daju) teško će odoleti da ga ne prodaju i da ne pristanu na polovične i pogrešne dogovore – kao na primer plaćanje PR članaka
  • S druge strane, blogeri imaju legitimno pravo da za ono što jeste za plaćenu objavu da traže da se ta objava plati. Kao što treba da blogeri dobro upravljaju svojim brendom, agencije i kompanije to treba još više, jer  „poturanje“ tekstova i traženje da se oni objave iako niti su zanimljivi, niti je taj bloga odgovarajuća ništa za to, donosi više štete nego koristi obema stranama
  • Ali, smatram isto tako da nema opravdanja da bloger takvu, plaćenu objavu JASNO ne iskomunicira kao plaćenu. Nema. Platiće je on, gubitkom kredibiliteta, na kraju.

Imam još štošta da dodam na ovu temu, ali mislim da je bolje da se diskusija nastavi u komentarima, a i napisaću update kada shvatim šta mi sve u ovoj slagalici nedostaje.

 

808 total views, 1 views today

Category: Odnosi s javnošću

About the Author ()

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *