Butik Chic na delu pokazuje kako je Zakon o zaštiti potrošača neprimenjiv

| 13. јун 2012. | 0 Comments

Kada je donet novi Zakon o zaštiti potrošača, svi redom, od zakonodavaca do kompanija „trubili“ su o tome kako je on suviše restriktivan prema proizvođačima, distributerima i prodavcima, jer daje veoma veliki spektar prava potrošačima, koji svoju robu mogu bez problema da zamene ili da im se vrati novac čak i do šest meseci posle kupovine. Ali, avaj, pokazalo se po ko zna koji put da jalovo kalemljenje zapadnih zakona ovde neće da se primi – jer su iz mnogo razloga neprimenjivi.

Ta sva pravila, zapisana na parčetu papira, možete da bacite! Jer, nema procedura i mehanizama koji će omogućiti građanima da se pravila ispoštuju a oni koji ih ne poštuju – kazne.  Nema dosledne primene zakona, što iz ugla građana izgleda potpuno isto kao da ti zakoni nisu ni doneti!

Na primer, moja drugarica je nedavno kupila cipele (po prilično visokoj ceni) u butiku Chic.  Posle manje od mesec dana, jedna cipela je oštećena, a pritom je ona sigurna da nigde nije udarila, ogrebala i slično. Otišla je kod prodavaca da se žali i u zakonskom rok podnela pisanu reklamaciju. Uz neljubaznost i aroganciju, koju će valjda jednom regulisati tržište, a ne zakoni, dobila je odgovor da ne uvažavaju njenu reklamaciju, jer je oštećenje nastalo – nošenjem!

Da se radilo o obući koja je nošena mesecima, verovatno bi bili u pravu, ali ako je u pitanju nošenje od  nekoliko puta, ne znam zaista kako bi  moglo da ih ošteti a da ne uključuje da ih je neko pregazio kamion, ili da su udarane čekićem. Takvo ponašanje najblaže rečeno iskazuje neposlovnost ali i nepoštovanje prema kupcu, koje je u nekim slučajevima dovedeno do apsurda, poput onog sa „Bošovom“ rernom za šporet, gde su od nezadovoljnih kupaca tražili da ispeku pitu kao dokaz!

Drugi problem je što nemate jednu instancu na koju ćete usmeriti svoje nezadovoljstvo, iako su pravila jasna.  Tržišna  inspekcija je  skrajnuta, i vrlo često „nenadležna“ – kao u ovom slučaju, kada su mojoj prijateljici rekli da ako prodavac ne želi reklamaciju, ona je dužna da o svom trošku uradi veštačenje kojim će se utvrditi uzrok oštećenja obuće. Ta informacija osim što ni na koji način ne štiti potrošača, već očekuje od njega da on obavlja posao neke ustanove, još je i netačna, jer je ovo obaveza prodavca prvih šest meseci po kupovini!

Stvari bi trebalo da su jednostavne

Ako u zakonu stoji da je trgovac dužan da u roku od šest meseci bez dokazivanja popravi ili zameni neispravnu robu, a ako to nije moguće, da vrati novac, onda je to tako i nikako drugačije. Tu nema filozofiranja -

ukazuje Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije u jednom od tekstova koji upravo obrađuje neprimenjivost ovog zakona.

 

Pritom, tržišna inspekcija  kojoj se drugarica takođe obratila, nije  u ovom slučaju izvršila inspekcijski nadzor,  kako to nalaže zakon, kada je u pitanju rešavanje reklamacija, već je dala samo usmeno uputstvo potrošaču kako da se sam bori sa vetrenjačama.

A sledeća bolna tačka – organizacije za zaštitu potrošača, na čiji teren je dosta toga prebačeno novim propisima. Ali, oni, iako praktično nevladine organizacije koje bi trebalo da budu nezavisne i od vlasti i od korporativnog sveta, iz nekog razloga,  svoju ulogu, da štite prava potrošača, još ne ispunjavaju. Najpre, tih organizacija ima tako mnogo i nepoznate su hijararhije, teritorijalne organizovanosti, pa ste prinuđeni da lutate kao guska u magli i okrećete mnogo telefona na koje se niko ne javlja, napišete mnogo mejlova na koje niko ne odgovori, ili da dobijete „kopi pejst“ pismo koje NE REŠAVA VAŠ problem.Zakon o zastiti potrosaca

I tako, većini kupaca na nekom od ovih prethodnih koraka postaje zlo da se bakće sa tim i priča se završi tako što nezadovoljan kupac ostaje nezadovoljan, prodavci zadovoljno trljaju ruke jer su namagarčili još jednu mušteriju. Nije ih briga da li će ta mušterija ponovo kupiti kod njih, ni da li će ih stotine prijatelja i poznanika oštećene osobe izbegavati ih u širkom luku. Jer to je „serbian vej biznis“, uzmi pare i pali. U slučaju butika Chic, dok ne shvate kako treba da se poslovno ponašaju i na koji način se neguje zadovoljan i lojalan mušterija, svi moji prijatelji i prijateljice i njihovi prijatelji i njihovi prijatelji potrudićemo se da loš glas, koji se hvala Bogu uvek daleko čuje, ode što dalje.

Naravno, medalja ima i drugu stranu, i ne sporim da mušterija ima svakakvih. Ali, opet Zakon o zaštiti potrošača neka bude oslonac i  o prodavcima, nek se pripreme, nek znaju svoja prava ali i OBAVEZE, nek napišu Pravilnik o postupku reklamacije i imaju ga spremnog za mušterije, a pre svega nela budu poslovni i korektni, tako će izbeći 99 odsto problema!

Jer  nas naša država, kao i u mnogim drugim stvarima štiti na papiru, a u stvari ostavlja prazan teren za gerilsku borbu po principu – sve moraš sam.  Ne mrzi me da se bakćem sa neljubaznim i bezobraznim prodavcima, i lošim uslugama, ali takvi kao ja su još manjina, nadam se ne zadugo. Meni je, kada sam bila izuzetno nezadovoljna uslugom kompanije Simpo, pomoglo to što sam poznavala Zakon o zaštiti potrošača i njime „pretila“. Na kraju sam isterala svoje, ali uz izgubljena dva meseca, mnogo nerviranja i besa. Ali sam im se odužila prigodnim postom, pa verujem da mnoge mušterije kada krenu u istraživanje gde i šta da kupe, „naprasno“ odluče da izbegnu Simpo u šikom luku. 

Isto toplo preporučujem i za Butik „Chic“,  jer je prevencija izgleda najbolje i jedino rešenje za nas napaćene potrošače.

 Foto

 

UPDATE:

Drugarica je dobila info od jednog od Udruženja da će dobiti svoj novac nazad. ALI, ne lezi vraže,  prodavci se i ovaj put srozavaju nisko da ne mogu dalje, tako što su ODBILI da prime poštu, i nalog se vratio :( Ima li kraja lošem shvatanju poslovanja?

 

 

1,714 total views, 3 views today

Category: Bez dlake u mozgu

About the Author ()

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *