Izveštaj – dobro uigrane činjenice

| 28. април 2012. | 2 Comments

Bez obzira što je osim vesti najčešća svakodnevna forma novinarskog izražavanja, za neke autore izveštaj nije „zaslužio“ da se smatra posebnom formom, već mu „tepaju“ proširena vest.  Sve ono što važi za dobru, univerzalnu vest, o čemu sam pisala u članku „Vest, kraljica novinarstva“, važi i za izveštaj. Da sumiram:

  • Prva jasna, udarna, zvečeća rečenica
  • Odgovori na 5 w u glavi teksta
  • Bez ulepšavanja, moralisanja, ličnog suda
  • Samo proverene i tačne informacije (uvek ima vremena da se u sledećem izdanju dodaju nove informacije kada se provere i nastavi priča)
  • Takođe se koristi sistem fioka – u tom slučaju, urednik ako je neophodno da skrati izveštaj, može bezbolno da izvadi određenu fioku a da ne poremeti bitno sadržaj informacije.

Pa u čemu je onda razlika između vesti i izveštaja? Čemu to, da nas zbunjuje

Dobar izveštaj nas informiše o nekom događaju,za razliku od vesti, koja javlja. Dobar izveštaj u sebi sadrži i nekoliko vesti,  uklapa i povezuje činjenice, daje hronologiju, begraund…

Šta  dobar izveštaj mora:

- da kao i vest bude aktuelan,

- da se piše po principu „obrnute piramide“

- da da odgovore na 5 +1 pitanja

pet plus jedan u novinarstvu- da pruži nešto više nego vest – bilo da je dodatna vest, izjava aktera, pojašnjenje,  izveštaj mora da ima dodatnu vrednost i ne može, kako to neki novinari na početku karijere misle da bude vest na koju ste „nabacili“ još jedan pasus.

- ako je u pitanju događaj, bitno je da ste na tom događaju bili (pravljenje Frankenštajn izveštaja od agencijskih vesti nikada neće biti isto kao izveštaj u kojem imate originalne izjave aktera, i osetite „šmek“ događaja).

-  da ima hronologiju (ali ne da bude pisan hronološkim redom!)

- da ima begraund (ili objašnjenje, prethodne činjenice koje će onome ko prvi put čita tekst dodatno pojasniti tako da je sve razumljivo u tekstu)

- dobar izveštaj često između redova nagoveštava dalji tok, ili sugeriše moguće posledice događaja

- koristite citate  – nemojte prepričavati do besvesti. Ako je neko nešto dobro, pametno, efektno rekao (pa čak i ako nije, nekada je upravo sredstvo da se činjenice dovedu u vezu to što ćete citirati nečiju  izjavu koja neče reći ništa…)

- pametno koristite citate – neka to bude neka efektna izjava (ili nešto što bi vam bilo teško da prepričate, iznosti problematičan stav, ili pak je tvrdnja aktera koju ne možete do kraj da proverite -primer – saobraćajna nesreća u kojoj citirate izjavu očevica, jer ne možete da budete sto odsto sigurni da je tačna).

- Koristite kratke rečenice  – čitalac vrlo verovatno neće ni pročitati izveštaj do kraja, odustaće čim proceni da mu je to informacija dovoljno, ali ako „udavite“ rečencama, on neće ni odmaći od lida!

Naravno, nije neohpodno da budete „žanrovski čistunci“, jer je u današnjim medijima (naročito onlajn, koji nosi nove specifičnosti) teško, a često i nepotrebno prraviti „raskol“ između žanrova. Ali, sa vrstama „pisanija“, je kao sa  učenjem plesa – ako znate osnovne korake, kasnije ćete lako nastaviti da se igrate, i pravite virtuozne plesove.

Prema postupku koji se koristi, novinar može da sačini klasičan izveštaj, reporterski izveštaj (koji često srećemo u izveštajima sa sportskih utakmica, mitinga i protesta na primer), i interpretativni izveštaj – koji, bez zauzimanja stava i komentarisanja, činjenice, događaje i međusobne odnose stavlja takvom hijerarhijom i u takvom odnosu da je čitaocima olakšano da donesu sud – jer su činjenice objašnjene i dovedene u kontekst ( a ne istrgnute, same tza sebe).

Koristeći kraće, efektne rečenice, pravilno sortirajući činjenice i ubacujući begraund, novinar „plete“ izveštaj, koji, kada se pročita MORA da bude potpuno i bez izuzetka jasan svakom ko ga pročita, bez obzira na prehodno znanje i informisanost o temi. Postići to, na veoma ograničenom prostoru kakav najčešče dobijaju izveštaji, mnogo je teže nego što izgleda.

PRIMERI:

Izveštaj sa elementima reporterskog – specifično, sudsko izveštavanje:

RASPRAVA O ŽALBAMA NA PRESUDU ZA UBISTVO ZORANA ĐINĐIĆA
Odbijeno izuzeće. Prvi put van staklenog boksa
BEOGRAD – Pozorišna atmosfera, pokušaj promene sudijskog veća i čitanje prvostepene presude obeležilo je juče prvi dan rasprave u Vrhovnom sudu u Srbiji o žalbama osuđenih ubica premijera Zorana Đinđića.
Na početku, u najvećoj sudnici beogradske Palate pravde, Slobodan Milivojević, advokat Milorada Ulemeka Legije, tražio je da se imenuje novo veće VSS, koje odlučuje o žalbama na presudu po kojoj je 12 osoba osuđeno na ukupno 378 godina zatvora. Pokušaj je – propao. Predsednik VSS Vida Petrović-Škero odbila je zahtev za izuzeće sudija – Sonje Manojlović i Miodraga Vićentijevića.
Milivojević je prethodno istakao da je dvoje sudija bilo u veću koje je u trećem stepenu potvrdilo, za njih spornu odluku da Ulemek bude osuđen na 40 godina zatvora, kao jedan od glavnih aktera ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi.
Posle odbijanja zahteva predsednik veća Dragiša Đorđević je reč dao kolegi Zoranu Saviću, koji je počeo sa obrazlaganjem presude.
Prvi dan sednice protekao je u kamernoj atmosferi. Ovo je inače prvi put mnogim okrivljenima, koji su u pritvoru, da prate suđenje, a da nisu u posebnom, zastakljenom boksu, kakav je u Specijalnom sudu. Zvezdan Jovanović, koji je osuđen na maksimalnu kaznu kao neposredni izvršilac atentata, po ulasku je dobro osmotrio sudnicu. Zatim i one koji su bili unutra. To isto uradili su i Željko Tojaga i Branislav Bezarević.
Ulemek je, kao i svaki put, bio raspoložen kad su ga vezanog lisicama uvodili. U publici je prepoznao poznanika, kojem je uz osmeh dobacio: „Dva loša ubiše Miloša“.
Dok nije ušlo sudijsko veće, „ćaskao“ je sa suprugom Aleksandrom, koja je došla u pratnji dvojice mladića. Pola sata pre ulaska u sudnicu, iz automobila u kojem su ga iz CZ, pod jakim obezbeđenjem dovozili u Palatu pravde, našem fotoreporteru, koji je čekao da ga slika, pokazao je – srednji prst.
U početku, Ulemek i Jovanović su povremeno sve komentarisali, i to uz osmeh. Ostali okrivljeni, Aleksandar Simović, Tojaga i Bezarević, kao i Saša Pejaković, koji se nalazi na slobodi mirno su ga slušali. Ali, kako je vreme odmicalo tako su počeli da se vrpolje na mestima, pokazujući dozu dosade, kao uostalom i pojedini u publici, koja se polako osipala. Poneki od onih koji su došli da prate sednicu su i dremali.
Od okrivljenih koji se nalaze u Centralnom zatvoru, sednici jedino nije prisustvovao Dušan Krsmanović, koji to nije ni tražio.
Tokom jučerašnjeg dana sudija Savić je završio sa obrazlaganjem zatvorskih kazni, kao i sa upoznavanjem sa odbranama Ulemeka i Jovanovića. Akcenat je stavio na to da su tokom glavnog pretresa tvrdili da nisu krivi, ali je i citirao Jovanovićevo priznanje iz istrage u kojem je naveo da je lično on pucao na premijera Đinđića iz kancelarije 55 u Ulici admirala Geprata 14, 12. marta 2003. godine. Danas će sudija nastaviti da iznosi odbrane ostalih okrivljenih.
Antrfile:
OBEZBEĐENjE
PRVI put, otkako se u Palati pravde održavaju sednice VSS, kontrola je bila maksimalno povećana. Pored standardne provere na ulazu, svi oni koji su prisustvovali sednici, ponovo su prolazili kroz skener na vratima, a nije ih zaobišla ni „ručna kontrola“ ispred sudnice.

 

 

 

 

 

199,717 total views, 492 views today

Tags: , , ,

Category: Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (2)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Priručnik za novinare | 7. октобар 2012.
  2. Najčešće greške novinara početnika - Piskaralo.com | 8. новембар 2012.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *