Blog kao izvor informacija u dnevnoj štampi, slučaj JAT

| 4. фебруар 2012. | 3 Comments

Čini se kao prilično važna novost vezana za blog i domaće blogere, a online zajednica kao da je propustila da je primeti (valjda zato što se tako selektivno oduševljava pojavama): u nekoliko novinarskih tekstova  u onlajn izdanjima domaćih dnevnih novina citirani su i kao izvor  informacije iskorišćeni tekstovi blogera!

Najpre je  pre nekoliko dana u Kuriru citiran i likovan tekst blogera AmitzaDulnikera vezan za Anonimuse i rušenje Fejsbuka, ali, za mene lično i novinarski daleko je interesantnije bilo to što su dva medija – Blic i Kurir, citirali i kao izvor koristili  Tango six blog, blogera (i  vojnog  i vazduhoplovnog novinara) Petra Vojinovića.

U pitanju je „afera“   oko kvara na jednom JAT-ovom Boingu i  vraćanja, odnosno nevraćanja ove letilice za Srbiju. Evo šta mi je Petar rekao na tu temu:

„Dva su medija prenela priču, koju sam  prvi objavio. Najpre  ju je  preneo Blic sa dopunom  izjave Jat zvaničnika koji  nije govorio istinu. Tu laž sam ja raskrinkao na blogu,i onda je to raskrinkavanje objavio Kurir“.  

Činjenica je da je Petar novinar, i da njegov Tangosix blog,  po sadržaju a i formi više  liči  skup na novinarskih tekstova (pa i Petar svoj blog definiše pre kao news blog), nego na blog,  ne umanjuje važnost toga što se dogodilo.  Pre kazuje na način  kako stručnim, uže profilisanim blogovima,  pišući o materiji koju dobro znaš,  može da se ostvari kredibilitet na internetu (a koji  su donedavno pojedini novinari  žestoko dovodili u pitanje). Petar je aktivan član online zajednice,  društvenih mreža, novinar u časopisu „Odbrana“,  Tango six blog vodi već četiri godine,  pa  ga novinari koji prate sličnu tematiku i lično poznaju a i prate preko društvenih mreža.

 

U konkretnom slučaju, priča je krenula sa Tvitera:

Petar Vojinovic na novinarskom zadatku

Old school, new media :)

„Prvo sam najavio da se nešto dešava, (načuljili su uši) i nakon nekoliko sati sam objavio post koji su oni preneli u rekordnom roku, dopunivši vest izjavom zvaničnika (preko Tanjuga). Meni je samo to nedostajalo ali sam odlučio da nema potrebe za tim pošto sam imao nekoliko kredibilnih izvora na kojima sam zasnivao svoju priču. Isti tok priče je bio sa Kurirom“

objašnjava Petar. Mada većina ljudi koji prati blogove zna za Vojinovića i zna da on kao novinar koji prati vojsku /avijaciju prilično predano i stručno prati te oblasti, šita čitalačka publika to ne zna, pa je trebalo po mom mišljenju to objasniti u tekstovima u ova dva medija.

Zanimljivo je Petrovo mišljenje da

„Blic, Kurir, Novi Magazin od pre nekoliko meseci intenzivno prate društvene mreže i tu pored zanimljivosti traže priče. Dakle nisu samo estradne „gluposti“  na radaru. Moj zaključak je da su sve redakcije prilično napredne što se praćenja društvenih medija tiče, preuzimanje bloga kao izvora je druga priča. Zasniva se na kredibilitetu bloga i proceni da li je ta priča odrađena kako treba. Rasprava blogeri – društveni mediji – novinarstvo je već sada besmislena i Miloš Đajić je jednom lepo poentirao – tačno je, ima svakakvih gluposti ali i amater može prepoznati kredbilnu online vest. To je svrha online alata. Da profesionalcu iz neke oblasti omogući besplatnu, brzu i merljivu platformu“.

Smatram da se oko tog događaja uvezalo nekoliko bitnih stvari, koje do sada nismo imali prilike da srećemo u print medijima, njihovom odnosu prema onlajn medijima i društvenim mrežama.

Zašto je ovo važno?

  • Iskorak ka savremenijim onlajn izdanjima medija, ne samo „prepisanim“ novinama. Sajtovi naših medija često izgledaju kao novine prekucane i postavljene na ekran. Takav način razmišljanja u poslednje vreme se dosta menja, koriste se sve prednosti Interneta  – multimedijalni sadržaji koji objedinjavaju više medijuma za komuniciranje, korišćenje društvenih mreža, user generated content, dvosmerna komunikacija,  ali je činjenica da ćete i dalje teško sresti tekst na onlajn izdanju dnevnih novina koji je prilagođen za web, a nije samo prekucan. Blic sa svojom intergisanom redakcijom čini neke dobre pokušaje u tom smeru, ali i dalje im nedostaju kvalitetni novinari za web, ili dobri onlajn editori koji bi menjali osnovne tekstove, namenjene printu. U ovom slučaju, slažem se sa onim što mi je Petar napomenuo  – tekstovi u kojima je Tango six citiran i linkovan, pojavili su se samo u onlajn, a ne i u print izdanjima novina.

“ Ni Blic ni Kurir nisu svoje tekstove o ovome objavili u print izdanjima. Mislim da je to dobra odluka. Na početku vesti su stavili link ka mom postu što daje kontekst priči a to je nemoguće uraditi u printu. I naravno bitnije mi je da mi se blog ili ime pojave online. Print je nebtan, print je spor a kao što se iz ovoga vidi, online mogu funkcionisati stara dobra pravila offline novinarskog esnafa“ – kaže Petar.

  • Linkovanje! I ovo je lekcija koja izgleda počinje da se primenjuje. Bez obzira na  priču o neophodnosti/prednostima linkovanja u web tekstovima i   o dodatnom kvalitetu koji se na taj način dobija,  online izdanja štampanih medija donedavno su veoma retko linkovala sadržaj, a i kada su to činili, bili su to interni linkovi. Situacija da se linkuje bloger do sada je bila nezamisliva. Čak ni „dopisnici sa Tvitera i Fejsbuka“, kako je Miloje Sekulić krstio pojavu da se u novinarski besmislenim tekstovima prepričavaju  „selebriti“ tvitovi i statusi,  ne linkuju te statuse, tvitove, čak ne stavljaju ni printskrin :)
  • Praćenje, a ne samo vegetiranje na društvenim mrežama! Naši mediji shodno celokupnoj društvenoj situaciji, dobrano kasne sa novim trendovima. Tako je i njihovo pojavljivanje na društvem mrežama ličilo (a kod nekih i sada tako izgleda) na slona u staklarskoj radnji, niti su ih koristili valjano, niti su prepoznavali značaj i neslućene mogućnosti istog. Od momenta kada sam pisala o korišćenju društvenih medija, neki su drastično napredovali, neki su ostali na istom. Ali, činjenica je da su počeli ZAISTA da prate društvene medije kao način da oslušnu javno mnjenje, dobiju brze informacije, ili kao u ovom slučaju  ili nekim drugim slučajevima, čak i izvor informacija.
  • S druge strane, ispada da  nije tačno da novinari nemaju u fokusu blogove, već samo da nije bilo interesantnih blogova :) Imaće ih sve više, ali je stvar u tome da se prate specijalizovani, ili blogovi koji donose specifičnui informativnu vrednost za novinare.  I kod nas će blogovi evoluirati od neinteresantnih ličnih dnevnika (bar su ih tako mediji videli) do  interesantnih, ciljano usmerenih i informativnih blogova (ako ih bude samo oko pet odsto, to će i dalje biti značajan  broj), koji daju neku novu vrednost –  drugačiji pogled, mišljenje, informacije iz drugog izvora.
  •  I dalje ostaje otvoreno pitanje pažljive provere kredibilnosti izvora, u ovom slučaju blogera, a na konkretnom primeru može se videti da je lako proveriti kredibilnost nekog  ko je aktivan na Internetu i na društvenim mrežama.

“ Budući da sve kanale društvenih medija koristim intenzivno sigurno sam nekima od njih i tako ušao u radar, sa dosta njih se poznajem i takođe u poslednjih nekoliko meseci me zovu za pomoć oko pokrivanja vazduhoplovnih tema ili za komentar. Dobri primeri za to su recimo Novosti (zajedno sam sa Radetom Dragovićem radio na priči oko prodaje aviona iz Muzeja Vazduhoplovstva,) i recimo Blic me je zvao za komentar oko „Titovog svemirskog programa“ .

  • Interesantno je i  pitanje kako da novinari koji bloguju urede odnose sa medijem za koji pišu. Način na koji će se novinar/blger odnositi prema istim temama, šta će pisati za medij za koji radi a šta za blog, da li će umeti da diplomatski drži neke odnose ( i ne zatvara vrata zadnjicom), kojem mediju će, kada i zašto dati prednost, sve su zanimljiva pitanja koja će morati da  rešavaju oni koji se bave novinarstvom i bloguju (ili koriste bilo koju drugu platformu za širenje informacija).

U Petrovom slučaju, kako kaže postoji dženlmenski dogovor oko nekih pravila:

 “ od samog početka imam dogovor sa urednikom da se sve od izveštavanja i vesti uvek prvo objavi u Odbrani, pa na mom blogu iili prvo na sajtovima Ministarstva Odbrane,  pa na mom blogu. Redovno tvitujem sa tih dogadjaja ali nikad ekskluzivno i nikad da kršim specifična pravila Ministarstva Odbrane po nekim osetljivim pitanjima.

I da se složim sa Petrovim zaključkom  :)

Mislim da će kvalitetne specijalističke blogove mediji pratiti intenzivnije u bliskoj budućnosti i da to već rade. Običan čitalac može vrlo jednostavno da razluči kredibilan i informativan blog od onoga koji to nije, edukovani i praksiran novinar to može još brže i bolje da skapira.

 

koliko novinari prate blogove

Realnost, novinari se okreću alternativnim mestima za inspiraciju, izvore i ideje

 Pogledajte i  zanimljivo  istraživanje koje je sproveo Brodeur, a čiji je zaključak da blogovi ne samo da utiču na brzinu i dostupnost, već i na uređivački  ton i pravac izveštavanja.

 

 

 

 

Category: Iluzije novinarstva, Internetarije

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *