Medijska pismenost na delu – kako nam „mažu oči“

| 24. јануар 2012. | 6 Comments

Da li profesionalna deformacija ili zdrav razum, tek i nesvesno vesti iz medija odmah klasifikujem prema tome da li uopšte imaju osnovna obeležja pravilno napisane informacije, i osnove objektivnosti (ups ovo je vrlo klizav teren, ali se nadam da ćete razumeti na koju vstru osnovne objektivnosti mislim) -  Potpuno vam je kao i meni jasno da se u današnje vreme očekivati „nezavisnost“  i univerzalnu objektivnost medija vrlo je utopistički stav, jer hteo ili ne,  medij  je nužno zavistan – od novca, pa ćemo ako pratimo trag novca lako otkriti i uticaj, ma koliko suptilan i običnom posmatračkom oku nevidiljiv. I to je realnost, naša i svetska.

Ali, problem nastaje kada su poturanja, neobjektivnost i mazanje očiju toliko veliki da s jedne strane prosto vređaju zdrav razum, a s druge strane i kao takvi opet primaju među čitaocima. Onda vidite da kao nacija skoro da ne posedujemo medijsku pismenost ( i to će se koliko vidim obilato koristiti u predizborne svrhe).

da li me zajebavate?

Foto: http://media.tumblr.com/tumblr_ly7jjpHmeN1r1s0ej.png

 

Ali, ovde više mediji ni ne moraju da se dovijaju kako da nam prodaju muda za bubrege na suptilan način, ovde nam zabijaju balvane u oči. Što je najgore od svega, od tih balvana, mi, čitaoci ni trun ne vidimo…Novinarima  i novinama, čini mi se, veruje se više nego što bi trebalo. A evo i zašto. Umesto teoretisanja na ovu temu, navešču i obrazložiti primer od pre nekoliko dana:

Blic mi je još poodavno upao u oči kao veoma žuta, često neprofesionalna i podosta režimska medijska kuća ( i ovo je moje lično mišljenje i nema nikakve veze s tim što sam zaposlena u konkurentskoj kompaniji).  I dok javnost tek na tanjiru dobija mrvice toga kako i na koji način im vlast plaća za novinske objave???, kao da sve forme političkog i ekonomskog pritiska nisu dovoljne, nekada stvarno ne mogu da verujem da se toliko ogoljavaju u svom delovanju:

U pitanju je vest o tome da dva generala JNA, Momir Stojanović i Božidar Delić privatnom tužbom, zbog toga što je ustavni sud ocenio njihovo penzionisanje kao nezakonito,  traže od države da im isplati razliku između plate i penzije za dati period. Obojica se već godinama povlače po sudovima zbog ovog spora, i ako je sudeći po Vrhovnom sudu, u pravu su.

Evo pogledajte kako izgleda vest koju je pustio Blic:

Sve počev od naslova kakav NE sme da se pojavi ni u jednom mediju, nikada, preko paušalnih ocena, mešanja u rad sudstva, pozivanja na moralnu odgovornost tamo gde se radi o zakonu, preko toga da nije ispoštovan NIJEDAN postulat dobrog novinarskog izveštaja, ukazuje na to da je ovo  verovatno plaćeni pamflet.

1. Naslov ne sme da bude moralna ocena, ni bilo kakav vrednosni sud, još manje presuda

2. Tzv. glava izveštaja, pošto toga ovde nema nema nijednu inormaciju koja tu pripada, osim one da je tužba protiv države podneta. Osmah posle glave ide tzv. begraund gde se objašnjava pozadina dogadjaja, koji je opet toliko neobjektivan i lično mišljenje, da mi je neverovatno da je ovaj tekst prošao uredničku kontrolu ( a u stvari to najviše govori o uredničkoj kontroli zar ne? ;)

3.  Ostatak teksta je nabrajanje paušalnih (ličnih, redakcijskih??) ocena, koje ne da nemaju veze sa novinarstvom, već bacaju ljagu i sramotu na isto.

4. Ne postoji NIJEDNA izjava nijednog aktera, pa je potpuna fama na osnovu čega se nižu silne rečenice u izveštaju.

5. Premda izveštaj nikako nema ulogu da postavlja teze i dokazuje ih, ovde se teza ne samo postavlja već i zamenjuje – pa je glavno pitanje visina prihoda generala (valjda bi da imaju manje penzije imali veće zakonsko pravo ili bar po Blicu moralno pravo da tuže državu), i postavlja se pitanje njihove moralnosti, a ne to da li su smenjeni po zakonu ili ne.

Po mom mišljenju, naravno da niko ne treba da bude amnestiran postavljanja pitanja, pa ni generali o kojima se radi: Smatram da bi bilo sasvim u redu  napraviti (istraživački) članak na temu, čija je greška što će država morati možda da isplaćuje razliku u novcu zbog nezakonitog penzionisanja, i da li ima zakonskog osnova za ono što generali tvrde,  ispitati na primer situaciju koja se pominje da generali primaju i penziju i poslaničku platu, napraviti članak na temu motiva takvog postupanja generala (gde bi suprostavili različiti argumenti, akteri i oni koji mogu o tome da daju stručno mišljenje ), čak i priču o odnosu moralnosti i zakona. Ali, ovako je više nego jasno da nije u pitanju nikakvo „istraživačko novarstvo“, već lični napad na pomenuta vojna lica, naročito jer su politički aktivni, i to naravno u opozicionim strankama.

Posle ovog teksta, u Blicu su izašla još dva sa istom tematikom, ali ovaj put su bar donekle ispoštovali osnovne novinarske forme i neka od pravila, mada su im zaključci, kao i redakcijska oprema daleko od objektivnih.

Lažno rodoljublje i realna gramzivost generala

Generali prekršili Kodeks

Ono što je meni lično najviše zasmetalo, nije toliko neprofesionalizam ove medijske kuće i očigledna malicioznost,već potpuno nerazumevanje čitalačke mase i masovno podleganje spinovanju. Ovu „vest“ su preneli osim B92, mnogobrojni sajtovi i  agregatori 99 odsto komentara čitala su povika na velike generalske penzije i plate i još veću nemoralnost generala. Na pitanje koje je glavno: da li je zakon prekršen ili ne i ko je kriv ako će državas zbog toga izgubiti novac  odgovorio je tek zanemarljiv broj ljudi. Nije ni čudo, kada nam je medijska pismenost gotovo potpuno nepoznata katergorija, kada sve vesti gutamo u cugu (jer da bih saznala iole širu i bolju informaciju od Blicove potrošila sam više od dva sata, a to sam uradila samo zato što sam bila profesionalno iziritirana, običan čitalac to jednostavno ne bi uradio),  a gotovo i da ne razmišljamo svojom glavom.

U konkretnom slučaju, objašnjenje glasi ovako:

Božidar Delić naglašava da je tri puta penzionisan – jednom rešenjem tadašnjeg ministra odbrane SCG Prvoslava Davinića 2004, a drugi i treći put ukazom Borisa Tadića, kao predsednika Srbije. Kako objašnjava, prilikom prvog penzionisanja, u postupku koji je pokrenuo, Delić je naveo da nije ispunio nijedan uslov za penziju, što je Vrhovni sud Srbije potvrdio u presudi. Ponovo je penzionisan 2008., kako tvrdi i tog puta nezakonito i ponovo se žalio i dobio spor pred Vrhovnim i Upravnim sudom. „Maja 2011. pozvali su me i rekli da nemaju formacijsko mesto za mene u Vojsci, i složili smo se da ponovo bude pokrenut postupak za penzionisanje i 15. septembra sam treći put penzionisan.“ Samim ovim, kako objašnjava Delić, po odluci suda, njemu se do tog datuma računa aktivna vojna služba, i postoji zakonska obaveza da mu bude isplaćena razlika između penzije i plate koju bi tih godina imao.

U vreme kada je medijska scena nejasnog vlasništva, izložena najrazličitijim pritiscima, veoma je teško baviti se iole profesionalnim novinarstvom. Ali, zanima me da li neki „novinari“ i „medijske kuće“ znaju da će novina, a i čitalaca biti i posle izbora 2012?

 

 

 

 

 

 

 

 

1,011 total views, 3 views today

Category: Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (6)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Milica каже:

    Odlicna analiza. Inace su nasi mediji jako brzi kad treba doneti presudu, i to pre nego sto je bilo koji sud i poceo da se bavi njome, imajuci njih, sudovi nam nisu ni potrebni!

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Bednopiskaralo каже:

    Milice, to je tek poseban aspekt priče. Ovo je samo jedan tekst, a svakodnevno viđamo kako novinari presudjuju, sude, intimiziraju se sa kriminalcima kojima „tepaju“…

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  3. autobusni kolodvor каже:

    Ovakve stvari su svakodnevno u novinama i na elektronickim medijima treba prvo provjwriti stvar

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *