10 stvari kojima PR-ovi izluđuju novinare

| 27. децембар 2011. | 22 Comments

Prva znanja koja sam o PR (public relation) – stekla, bila su, logično, iz ugla novinara. I mada im to svakako nije jedini, ni najbitniji deo posla, onima koji se bave odnosima s javnošću, kontakti sa novinarima su važni. Zato me i nervira što ga nekada previše  olako shvataju, a posle se pitaju – zašto nema rezultata?

Probaću ovde da sumiram šta me je prethodnih godina strašno nerviralo u kontaktu sa PR osobama, a vezano za moj, novinarski posao:

1. Slanje masovnih, bezličnih mejlova -  Novinari svaki dan dobijaju mnogo i – mejlova.  Otvoriće uglavnom one koji najavljuju važne događaje (mada za njih uglavnom podestnike dobijaju telefonom, videti tačku 2.), one od ljudi u kojima su u dobrim poslovnim odnosima, kao i one koji im pružaju zanimljivu informaciju još u naslovu. Ostale će možda otvoriti, ali kad vide bezličan i- mejl, poslat masovno na mnoge adrese (koje nekada, da nevolja bude veća nisu iskopirane u BCC već u CC liniju, pa tako kao na dlanu imate sve  i – mejlove korisnika kojima je poslato),  brže bolje će ga zatvoriti. Ili, još gore, ako im nekoliko puta pošaljete takav  i- mejl, više niko neće gledati temu pisma, već samo od koga je, i ići će automatski na „otpad“. Još manje je profesionalno poslati na primer novinaru koji prati zdravstvo informaciju da je izašao novi model automobila i da je predstavljen na Sajmu automobila. Šta on da radi sa tom informacijom? Osim što će zaključiti da PR ne radi dobro svoj posao…

sjajna prica pr mediji

Izvor fotografija

2. Bez follow up-a: Pre neki dan sam proverila posle duže vremena poslovni mail. Razlog je prost  – na porodiljskom sam odsustvu i trenutno ne radim. Kad me nije šlog strefio od količine mejlova (iako sam uredno skoro svim svojim saradnicima najavila odsustvo). Kako sam zbog rizične trudnoće morala rano na trudničko, a zatim i porodiljsko odsustvo, na radim duže od godinu dana. Ali, to nekim predstavnicima PR službi nije jasno, pa uporno šalju, šalju mailove, najave, saopštenja… I nikome nije palo na pamet da me pozove, pita da li sam dobila i- mejl, da li sam videla najavu, da li ću prisustvovati konferenciji, da me pita kako sam? Nije teško ponekada pretresti mailing listu. Ovde moram da se ogradim da je ova praksa primetna kod onih koji se bave odnosima s javnošću u državnim službama, ministarstvima i slično, a gotovo je nema u agencijama. Ali mi, kao baksuzu i to smeta, jer znači da od naših poreza plaćaju tamo neke službe koje ne rade dobro svoj posao…

3. Slanje tupavih i još gore, nepismenih saopštenja – Pisanje saopštenja za medije je valjda druga lekcija iz Odnosa sa javnošću (prva je valjda da nikada lošim radom nećete prodati proizvod dva puta, i da rezultati ne dolaze preko noći). Valjda i vrapci na grani znaju da se pri pisanju saopštenja valja voditi dobrom praksom pisanja vesti – u prvom pasusu daš informaciju, razradiš u još tri pasusa i dosta je. Ako imaš još „mesa“ koje novinarima treba, to staviš u poseban dokument. Tako da onaj, ko je u žurbi može da uzme saopštenje, a kome treba „prežvakan“ materijal , dobiće i to. Mnogo ređe sam dobijala ovakve materijale, od onih „drugih“.

4. Spamovanje   – Slanje istih mejlova do besvesti, slanje na sve moguće kontakte novinara, slanje svim novinarima koje poznajete, mogućnosti su velike.  Za utisak, pogledajte pod tačkom 3

5. Trpanje u isti koš -  Ako želite da prenesete poruku, novinar je u prvi mah vaš primalac poruke, ali i vaš kanal. Zbog te dvostruke uloge ga pazite, i nemojte sve novinare trpati u isti koš.  Vaša dužnost je da ih dobro znate (naročito tzv. sektorske novinare koji prate tematiku institucije/firme koju prestavljate). I zato je jako glupo i neprofesionalno da komunicirate isključivo formalno, ili masovnim porukama, ili na isti način prema svima. To vređa inteligenciju.  Posmatrajte nas kao individue, a ne kao hodajući materijal za „fini pritisak“ i spinovanje „pogodnih“ tema. Na taj način doći će  i ROI.

public relation and journalist

6. Pogrešna procena o „potkupljivosti“ – da li vi zaista mislite da novinari dolaze na neke „evente“  zato što će popiti besplatno piće, dobiti notes ili ćete ih poslati na ručak na Babe? Čast izuzecima, koji bacaju ljagu na sve novinare, ali nemojte se prema nama ponašati kao da smo niža vrsta, koja se, zbog loših primanja može lako potkupiti. Iako je javna tajna da su neki novinari “ na platnom spisku“ pojedinih kompanija, nema razloga da se sa ovom vrstom predrasuta prilazi novinarima,  Na kraju krajeva, takvi „saradnici“ će  kad tad narušiti i vaš kredibilitet, a igranje reputacijom zarad kratkoročnih rezultata nikome nije donelo dobra.

7.  „Pritiskanje“ da se nešto objavi -  Malo je kontradiktorno, jer ako se tako malo značaj pridaje novinaru, kako to odjednom mislite da se on mnogo pita da li će neki tekst biti objavljen ili ne? Bez obzira na lične simpatije, prijateljstva, obećanja, neke stepenice ne mogu da se preskoče. A to je urednik. Šef. On filtrira. Nekada i iz pogrešnih, nekada iz jasnih, nekada iz neprofesionalnih razloga. Ali, novinari (najčešće) nisu krivi što nešto nije izašlo u novinama. Osim onih slučajeva kada ne znaju uopšte da piš,u pa upropaste tekst, ali to je za drugu temu… Dok vi pritiskate nesrećnog novinara, niste se ni setili da je u njegovim rukama malo moći i da „pomoć prijatelja“ treba da tražite na višim instancama. Ako vam uopšte takva praksa treba – u našim Piarovskim vodama raširena, a neki koji znaju više o PR- u  krstili bi ovako ponašanje ne baš lepim rečima. Za promenu, pogodite nas nekada nekom lepom, pitkom pričom, ili malom ekskluzivom, znaćemo da cenimo!

8.   Izigravanje „živog zida“ i „topovskog mesa“ Potpuno je jasno da ne treba direktor/menadžer/važna ličnost da se uvek javlja novinarima na telefon i svakodnevno ćaska s njima. Ali poenta odnosa sa medijima nije  jednosmerna komunikacija – da mediji budu tu kada su potrebni, a da se prema njima postavi zid kada neko slučajno proba da probije „oklop“ izvan izlizanih fraza u saopštenju i šturih, napamet naučenih rečenica nadležne osobe u izjavi. Ako kažem da mi treba izjava ministra, direktora, ma koga da zastupate, ona mi treba, vaše je da se polomite da mi to omogućite. Kakav će biti sadržaj te izjave, da li će vaša taktika biti takva da će se reći okruglo pa na ćoše, to je manje važno, ali deo vašeg posla je da učinite glavne/odgovorne/ važne DOSTUPNIM. Tu lekciju doduše možete da naučite i danas, koristeći društvene medije, gde je konačno novinarski san – dvosmerna komunikacija i reciprocitet postao realnost, a neki političari se već odlično snalaze i (zlo)upotrebljavaju blagodeti ovih tehnika.

9. „Tante za kukuriku“ – Probajte da gledate na novinare kao na saradnike, poznanike, nekada čak i prijatelje. Nemojte samo meriti ko je kome koliko učinio, zaradio, koliko  usluga napravio. Jer, to ne ide tako, nije to pijaca ni trgovina. Gradite iskren i dvosmeran odnos poverenja sa novinarima, to će vam se UVEK isplatiti. Ali, nemojte apotekarskom vagom meriti koliko je ko kome sada dužan. Jer, kao što su vama vezane ruke, verujte, i novinarima su.

10. Oglasi se plaćaju! Nemojte nikada, nikada, nikada tražiti od novinara da vam u novine pusti ono što bi u njegovoj firmi trebalo da radi oglasno odeljenje.

 

 

 

 

 

 

2,602 total views, 6 views today

Tags: , ,

Category: Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (22)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Iva каже:

    Odličan tekst, sem one male digresije koju spomenuh na Tvidži. :)

    Juče se mama i ja baš zapitasmo oko broja 6. Kupile smo novo izdanje jednog veoma jeftinog ženskog časopisa, jer smo videle par recepata. Uglavnom časopise i kupujemo samo zbog hrane. Predveče odoh ja u toalet sa tim časopisom, jer je bio prvo što sam zgrabila…

    …90 posto sadržaja bile su reklame. Lekar? Reklama. Psiholog? Reklama. Stil? Reklama. Vodič za praznike? Reklama? Gro recepata? Naravno, ta jela se prave baš sa tim određenim sirom, brendiranim, jer su drugi sirevi njesra.

    Ne primećujem isto to u stranim časopisima i zaključujem da smo, bre, mnogo bedni i da nema šta ne bismo prodali. A ako nema negativni efekat, ubij me. Ukoliko ti je nešto stalno pod nosem, pre ćeš pomisliti da ne valja i da neko očajnički hoće da ti ga uvali.

    Like or Dislike: Thumb up 3 Thumb down 0

  2. Miloje Sekulic каже:

    Mnogo ti hvala za ovaj tekst. Pogodio me u obe strane i novinarsku i PRovsku. (u obe sam profesije proveo skoro pa isto vreme). Mislim da bi najopuštenije mogao da služi kao skripta za media relations.

    Dve sugestije.

    „..mada im to svakako nije jedini, ni najbitniji deo posla..“ Jedini nije ali najbitniji svakako jeste iz vrlo jednostavnog razloga. Za 70 do preko 90% prihoda agencije mogu da zahvale činjenici da imaju kapacitet da postignu da se tekstovi o njihovim klijentima pojave u medijima. Tako je i u svetu i kod nas.
    Pisanje (da li i sprovođenje) strategija komunikacije, E-PR (koji se na žalost takođe dobrim delom svede na objave, samo u internet medijima), organizacija događaja (što se najčešće opet radi zbog medija), itd čine ubedljivo manji deo prihoda.
    Ne bih sad o tome šta sve čini taj kapacitet ali agencije naprosto žive od objava, a korporativni i institucionalnio PR zbog njih postoji tako da molim te nemoj da umanjuješ značaj ovoga što si napisala.

    „…što bi u njegovoj firmi trebalo da radi oglasno odeljenje..“ Tas na vagi kod medija otišao je na stranu gde se, čast izuzecima, svo što govori o aktuelnom poslovanju kompanija smatra komercijalnim i ako ne postoji onaj drugi, viši nivo komunikacije o kome si takođe pisala, šalje se na blagajnu. Time se gubi osnovni razlog postojanja medija a to je da informišu.
    Izvini ali činjenica da je neka banka izbacila novu kreditnu liniju pod nekim uslovima jeste vest. Ili mlekara novi tip jogurta. Da i banka i mlekara na tome zarađuju ali pravo je građanina da zna da mu je ovde kamata ovolika a tamo tolika i da sada postoji jogurt sa ukusom kafe. Zbog toga kupuju novine i gledaju TV. Pored zabave naravno.
    Naravno da niko normalan ne očekuje da mediji prenesu sve one silne superlative kojih su puna saopštenja (ovo je tema za poseban tekst – pisanje vesti u odnosu na pisanje reklamnog pamfleta) ali uslovi nove kreditne linije, sve sa imenom banke, treba da se napišu. Možda u formi uporedne tabele usluga više banaka?

    Like or Dislike: Thumb up 5 Thumb down 0

  3. Nenad Milosavljević каже:

    PR-ovi u Srbiji u većini slučajeva (čast izuzecima) ne shvataju jednu elementarnu stvar: novinarima su potrebne informacije, a ne prazno hvalisanje i superlativi. Drugim rečima, ako novinar dobije na mejl jasnu, konciznu, sažetu informaciju napisanu što više faktografski i u obliku vesti, veće su šanse da će informacija biti objavljena. Novinari su obično u gužvi sa poslom, stalnom komunikacijom sa sagovornicima i konstantno kubure sa vremenom. Zato je potrebno što bolje napisano saopštenje kod kojeg je pre objave potrebno što manje intervencija. Ako mu PR pošalje, međutim, gomilu superlativa i prazne priče o svom klijentu (a najčešće je dovoljan jedan letimičan pogled na saopštenje da se to utvrdi), to najčešće ne prolazi. Za takve stvari se komunicira sa oglasnim sektorom.

    Takođe, forma saopštenja je jako bitna. Sudeći po saopštenjima koje svakog dana dobijam, zaključujem da gomila PR-ova prvo ne ume da proceni ŠTA JE INFORMACIJA. Zato napišu saopštenje u kojem prvo ide TRI PASUSA NIČEGA, da bi do informacije došli tek negde u poslednjem pasusu. Dakle, ako PR ne zna kako da napiše saoštenje, trebalo bi da nauči i da se konsultuje sa nekim ko zna šta je lid u tekstu i da proceni šta je informacija koju treba izbaciti u prvi plan.

    kada je reč o follow-upu, to je nešto što se često vrlo amaterski radi. Tu PR-ovi treba da znaju da me neće ubediti da dođem na neki događaj AKO ME U TOKU DANA POZOVU STO PUTA „DA PROVERE“, naročito ako im je već prvi put rečeno da je, recimo, tog istog dana u redakciji prelom i da zbog toga nisam u mogućnosti da dođem. Isto važi i za objave. Ako se jednom kaže da saopštenje, u formi koja je poslato ne može ići, besmisleno je zvati novinara ponovo i tražiti istu stvar.

    U vezi sa tom „upornošću“, smo svojevremeno imali jednu smešnu situaciju. Iz jedne PR kuće, ne sećam se koje, zvali su glavnog i odgovornog urednika zbog neke objave. On im je rekao da njihova informacija ne može da ide jer se jednostavno ne uklapa u koncepciju lista (kao kada bi pokušao da u časopisu o zdravlju objaviš informaciju o trci motora na Goču, to je bio taj odnos, otprilike). Oni su potom zvali pomoćnika urednika. Pa urednike rubrika. I na kraju šefa deska. I sve to ne bi bilo toliko strašno da svi oni ne sede u istoj prostoriji :-) Dakle, upornost se ponekad isplati, ali ima situacija i kada to nije tako.

    Ovo su neke od stvari za koje mislim da bi mogle bolje da se rade kada je u pitanju odnos PR-novinar. Izvinjavam se što sam malo odužio :-)

    Like or Dislike: Thumb up 3 Thumb down 0

  4. Fantastičan tekst – ovo bi trebalo svaki PR u ovoj državi i šire da pročita jer je nama u medijima postalo potpuno ludilo kada su u pitanju razne vesti i gluposti u obliku saopštenja. Svaku od ovih stavki mogao bih posebno da komentarišem, ali zadržaću se samo na odnosu sa online medijima.

    Da PR-ovi online medije posmatraju kao “niža bića“ i da uglavnom koriste za svoje potrebe, misleći da nemaju para da kupe Tanjugove vesti ili da sami pišu sadržaje, uglavnom je isto kod svih. Naročito kada je u pitanju oglašavanje – PR će vas zatrpavati raznim glupostima, 100-tinama saopštenja i kada mu prvi put spomenete reklamiranje ili sponzorstvo nekog članka, uglavnom će vas izvrdati ili prestati da šalje i pronađe drugu budaletinu da objavljuje njegove gluposti (naravno, online medija, kojekakvih magazina, agregatora vesti i sl. imate kod nas u izobilju, niču kao pečurke posle kiše).

    Online medij nikad neće dobiti ekskluzivu, ako nije u pitanju neki plaćeni novinar ili social community manager; online novinara npr. nikad neće voditi na studijsko putovanje u njihovu fabriku u Nemačkoj; novinar online medija idelno je topovsko meso za “od**bavanje“ i sl

    Like or Dislike: Thumb up 1 Thumb down 0

  5. Marko каже:

    U vezi follow-upa se u principu ne slažem ;) Mene žestoko smara kad nakon slanja e-maila sa pozivom/saopštenjem posle telefonom zivkaju da vide da li je stigao itd. Kod poziva na događaje još i kapiram, žele da znaju koliko će im ljudi doći, ali kod objava saopštenja telefonski poziv ne pomaže… samo me prekida u poslu i tera da sledeći put njihovo saopštenje obrišem i pre čitanja.

    Like or Dislike: Thumb up 2 Thumb down 1

  6. Bednopiskaralo каже:

    @Marko, zato sam objasnila, na kakve slučajeve mislim – kada dobro znam ljude, nema potrebe da se čujemo uopšte, ali neke stvari jednostavno moraš da ispratiš, naročito ako vidiš da nema reakcije/objave i sl.
    Naravno, poludeli bi i mi i oni kada bi stalno zvrckali, ali moram priznati da je bilo i onih koji su na drugu stranu pregonili, nisam mogla da živim od njihovog telefoniranja, a sve sa onim finim, napamet naučenim tekstom – to sam viš’ zaboravila da stavim…
    @Miloje, hvala na dobrim i konstruktivnim komentarima, sa kojima se slažem. Prosto, morala sam da se ogradim na početku jer nisam želela da diskusija ode na drugu stranu. A kako znam mnogo više o novinarstvu nego o PR-u vodila sam se onim: pričaj ono što sigurno znaš!
    Što se druge sugestije tiče – u pravu si, ali kao što znaš šta je reklama a šta ne, najčešće uoppšte ne odlučuju novinari. Čak i u ovo naše vreme „carevanja kompenzacije“ neke stvari zaista treba da ostanu u oglasnim odeljcima. A spominjanje firmi se, ko što si lepo primetio rešava dodavanjem relevatnih podataka – na primer uporednim tabelama kamata, kao u ovom tvom primeru.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  7. LJupkaS каже:

    A sad jedan tekst o deset stvari kojima novinari izluđuju PiaRovce :))
    Šalim se, ja sam sa ove, „tvoje“ strane i saglasna sam sa većinom sadržaja ovog teksta. Čini mi se samo da bi mogao da ima i nastavak u bar još deset tačaka, a onda sve to cirkularno na mail svima koje poznaješ iz PR sektora, pa posle anketa i pozivi da vidimo koliko njih je pročitalo šta to nivinar ima njima da kaže.

    Like or Dislike: Thumb up 1 Thumb down 0

  8. Emm каже:

    Slozila sam se sa skoro svim stavkama, i kao PR i kao novinar. I dodala bih jednu jedinu stvar preko koje ja ne mogu da predjem – kada mi PR posalje tekst i zahteva od mene da se tekst objavi tako kako je napisao/la. Pa tekst pise novinar, PR nema veze sa tim, PR je tu samo da obezbedi informacije. Ako hoce takav tekst, onda neka plati da se objavi kao saopstenje, novinar mu tu ne treba. A ne da meni jase kicmu „to sme, to ne sme“ – radi bre svoj posao, meni ostavi moj.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  9. Jelena каже:

    Svih deset tačaka su sa velikim razlogom napisani. To samo pokazuje kako osobe koje se bave odnosima s javnošću, ne znaju da rade svoj posao. Nažalost, isto tako ima i novinara koji ne znaju da pišu.
    PR je skraćenica od engleske reči “Public relations“, što u prevudu znači “odnosi s javnošću“. Shodno tome PR-ovci, je šta? Može da bude osoba zadužena za odnose s javnošću, ili PR menadžer (kako profesor dr Milivoje Pavlović navodi u knjizi “Odnosi s javnošću“), ali nikako, nikako PR-ovci ili bilo šta slično tome. Druga stvar, po pravopisu piše se imejl, imejlovi, a ne mailovi. To je malo engleski malo srpski, pa ko gulaš, šta imaš a ti dodaj. Odeljenja koje se bave odnosima s javnošću, nije glavni zadatak prodaja proizvoda. Kao neko ko namerava da se bavi novinarstvom, trebalo bi da poradite na pravopisu.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 3

  10. Bednopiskaralo каже:

    Jelena, u pravu ste za reč „imejl“, potkrala se greška, Pr-ovci je stavljeno s namerom, kao kad bi napisali „novinari“, jer se odnosi na tačno određene pripadnike PR struke, one koji svoj posao otaljavaju.
    Da ste malo pažljivije čitali blog, videli bi da ne nameravam da se bavim novinarstvom, već da se ovom profesijom bavim 10+ godina.
    U novinama dakako, ovakve greške mi se ne bi potkrale, ili bi ih u krajnjem slučaju ispravio lektor.
    Bilo bi lepo da ste ostavili neki link na Vaš minuli rad.

    Like or Dislike: Thumb up 1 Thumb down 0

  11. Bednopiskaralo каже:

    Nenade, odličan komentar, štaviše od njega bi mogao da nastane i dobar post.
    Ako ti treba prostor da se iskažeš, rado ću ti ustupiti mesto kao gostu blogeru :)
    p.s.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  12. Miss Cybernaut каже:

    Ahaha draga, šta da radi novinar kao što si ti sa automobilskim vestima – nišra, to ti je kao kad ti uvale flajer na ulici a 100x si ga već dobila i bacila. Imaj na umu da agencije prodaju CIFRE. Npr. „saopštenje distribuirano na 500 email adresa novinara i urednika u medijima“.

    Kapiraš? Ti si za njih samo jedna Ljilja među drugim Ljiljama.

    Otud se ciljanje među PR narodom nije dobro provelo – odmah su tržišne komunikacije proglasili „oglašavanjem“ ne komunikacijama. A to što u nazivu stoji INTEGRISANE komunikacije njima nije važno “

    Bacaju ćebe na tenk. I bacaće. Naše PR Mare partizanke.

    P.S. Ja znam koja je muka kada je novinar-istraživač u situaciji da priča o prodaji oglasnog prostora. VIdela svojim očima, duša mi se stegla – nikada, za boga amiloga nikada, ne tražite od novinara marketinški deal. Eventualno, ako je vaš sektorski saradnik, tražite da vas preporuči sektoru marketinga lično. I tu je kraj.

    Srećom, nisu baš svi takvi, neki se odlično snalaze. Npr. u malim redakcijama novinari su multipraktike, nije im stran ni PR ni display. I to ne remeti njihove rezultate na polju novinarstva.

    Like or Dislike: Thumb up 2 Thumb down 0

  13. LJupkaS каже:

    Pošaljem ja link za ovaj tekst jednoj „diplomiranoj prevarantkinji“, kako je od milošte nazivamo, tj. drugarici PR-u i evo reakcije :-)

    http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/kako-iznervirati-novinara-u-10-lekcija

    Sve je šala, naravno, ali vredi pročitati.

    Čini mi se da bismo mogli lepše da sarađujemo, ako se ne bismo nadmetali, već delili znanje jedni sa drugima. Konstatno iritiraju prozivke ko bolje i više zna, a zajedno znamo taman koliko treba da svoj posao radimo valjano, pa tako i napredujemo.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  14. Bednopiskaralo каже:

    Ljupka, nadam se da ovo niste shvatili kao prozivku?
    Ovo je moje lično iskustvo, i uvek će bolje neko sa strane reći šta nije dobro, nego neko iznutra.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  15. Petar Stakić каже:

    Ah ta famozna stavka 8. Noćna mora svakog novinara.
    Često je potrebno komunicirati sa PR-om PR-a kako bi se došlo do konkretne osobe. :)

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  16. Jelena Pavićević каже:

    Kao predstavnik PR struke, potpuno sam saglasna sa Vašim konstatacijama i kao podršku šaljem link sa mojim tekstom, koji se bavi istim problemom

    http://www.pobjeda.me/2011/11/19/pr-vs-mediji/

    Mislim da će jedino suočavanjem sa manjkovostima i problemima, PR profesionalci uspjeti da izbore bolji status i za sebe i za profesiju kojom se bave….
    Srdačan pozdrav iz Crne Gore.
    Jelena Pavićević

    Like or Dislike: Thumb up 1 Thumb down 0

  17. poslovni imenik каже:

    It truly is in reality a terrific as well as valuable piece of facts. I am just delighted which you embraced this beneficial data here. Be sure to stop us well informed like this. Many thanks expressing.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *