Društvena odgovornost – ustupamo prostor i korak dalje

| 11. новембар 2011. | 4 Comments

Reakcija  Dragane Đermanović na temu  samohvalisanja Komercijalne banke o ustupanju medijskog prostora, kao forme društvene odgovornosti  pokrenula je na ideju Ivana Ćosića lančanu reakciju blogera, i više od 50 njih je iste te spotove postavilo na svoje blogove. Spretno ili ne, ukusno ili ne,  bez poente ili ne,  manje je važno, za mene lično, bitno je da je reakcije bilo.

S druge strane, napisano je i nekoliko kritika ove ad hoc akcije (Prešlicavanje, Charolija, Milica Čalija) veoma konstruktivnih. Oni  ovakvo reagovanje smatraju nedorečenim, neorganizovanim, ili takodje samoreklamerskim, poput onog što je uradila i banka, a u centru je sukob mišljenja oko toga šta društvena odgovornost treba da bude.  Mada su kritike opravdane, poređenje banke i blogera nema svrhe, (joj, šta bi uradili da imamo makar pola budžeta kao oni :)). A fokus priče se (opet) premešta na PR i njegove funkcije i da li je SCR njegova alatka ili ne.

Društvena odgovornost

Lično,  veoma  sam se obradovala kada su blogeri počeli uopšte da pričaju o bilo kakvim NVO, da im je to ikako ušlo u fokus.  Shvatila sam akciju kao cinično – simboličnu,  jer mislim da niko ni u ludilu ne misli da  može da se takmiči sa bankom, njenim resursima i ciljevima. Ovo je (trebalo) da bude kao rukavica u lice onima koji se svojom društvenom odgovornošću razmeću. Vidim da nije tako shvaćeno, i žao mi je zbog toga, jer sam čista srca i bez bilo kakvih (sitnošićardžijskih) namera pristupila celoj priči.

Ovo ne pišem zato što se osećam prozvanom, nikako, svoj „društveni dug“ odrađujem najbolje što umem, u Udruženju RODITELJ.  Ali, imam utisak, a i moje višegodišnje iskustvo mi je pokazalo, da o NGO postoje predrasude, da su nedovoljno vidljivi online (s nekoliko izuzetaka), da je „online zajednica“, ma šta to bilo, često više sklona da napravi sebi dobar PR  nego stvarno negde da offline pomeri dupe.

Kad to kažem mislim - da uplati donaciju, ako ne to onda da posveti svoje dragoceno vreme, uloži svoje znanje, ode, vidi te ljude, popriča sa njima, poseti njihove akcije, volontira…

U Udruženju RODITELJ, koje se prirodno, obraća svim roditeljima, ali i onima koji to planiraju uskoro da budu, nebrojeno puta smo pokušali da aktiviramo ljude, da shvate da MOGU, da TREBA da nešto urade za sebe, da treba da se izbore za svoja i prava svoje dece. Mali, veoma mali procenat ljudi je spreman da se uključi, da da nešto od svojih dragocenih resursa koje sam malopre pobrojala.

Zato mi ovih šest godina, izgleda kao borba sa vetrenjačama, kao mnogo truda za malo uspeha, pa i on kad dođe, uvek  će će naći neko da taj uspeh kritikuje, da kaže mogao si bolje, lepše, brže, a da sam prstom mrdnuo nije. Zato koristim ovu priliku da pozovem ljude da se uključe:

Kukamo na korupciju u zdravstvu?

Udruženje upravo sprovodi projekat Za zdravlje! Zajednički protiv korupcije u zdravstvu. I to one, koja je za nas roditelje najbolnija – u ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem. Porodilišta. Bolna tačka. Koliko roditelja znate koji rodjenje deteta nisu „platili“, ovako ili onako?


Za zdravlje, zajedno protiv korupcije

Uhvatiti se sa takvim problemom nije lako, i nemamo iluzije da ćemo ga mi sad, jednokratno jednim projektom rešiti. Od nečeg mora da se krene, a  mi smatramo, da kao Udruženje ako ne možemo da se izborimo sa sistemskom korupcijom (niti to treba mi da radimo, već država), ne znači da ne treba tim problemom da se bavimo. Jer, možemo kao građani da upoznamo druge građane šta korupcija jeste, da ne moramo mi kao korisnici zdravstvenih usluga da je podstičemo, da je to dvosmeran proces. Da, prosto učimo ljude da mito, čast i stavljanje u džep nisu i ne treba da budu jedini način „saradnje“ u porodilištima, u ginekološkim ordinacijama…

Bez obzira što uz kafu, na internet forumima, u razgovorima s rodbinom pričamo  o svojim bolniim iskustvima sa korupcijom u porodilištima, kada treba da načinimo korak dalje da to definišemo kao korupciju (a i ako smo mi dali mito da znamo da smo i mi krivi), da je prijavimo ili obznanimo (čak i anonimno) priču, to ide malo teže. Ljudi se plaše! Ljudi ne veruju da mogu nešto da promene. Sećate se Krugoline Borup i akcije Majka hrabrost? neko će možda reći da se nije uradilo ništa posle silnih potrebnih priča iz porodilišta. Ali, ne bih se složila.

Od tada, pa do danas Udruženje Roditelj i Majka hrabrost izborili su se da se formira Radna grupa ministarstva koja će razmotriti i ponovo uvesti Baby friendly program u naša porodilišta, onako kako treba! Prvi put su nas „snimali“ stručnjaci iz inostranstva i rekli da naš tzv. baby frendli ne postoji, naterali smo i direktore porodilišta da sede sa nama u toj radnoj grupi, postoji u ministarstvu osoba koja je plaćena da se pola radnog vremena svakog dana bavi samo Baby friendlijem.

Neko će reći, malo je?

Ali, rođaci, da se nismo mučili, ne bi bilo ni toga, niti će biti bolje ako SVAKO od nas ne shvati da nije ovca za šišanje i da može UVEK  i SVAKOJ situaciji da digne glas, pobuni se.

baner projekat korupcija mali

U ovom projektu, kako možete da pomognete Udruženju RODITELJ?

  • Stavite baner projekta na vašu veb stranu
  • Napišite tekst, blog post o projektu, o ovoj temi, edukujte ljude
  • Stavite na vaš sajt telefon našeg savetovališta protiv korupcije
  • Raširite priču o projektu da stigne do što više ljudi
  • Prepričajte rođacima i prijateljima koji ne koriste mnogo internet šta je korupcija, recite im da u tome NE MORAJU da učestvuju
  • Ako imate iskustvo vezano za korupciju u ustanovama za reproduktivno zdravlje, pošaljite nam priču
  • Javno recite imena lekara koji odgovorno i stručno rade svoj posao, bez mita
  • Javno recite imena lekara koji su vam tražili otvoreno ili prikriveno novac

Ne zanima vas ovaj projekat?

Pogledajte čime se još bavimo, uključite se ako imate neku dobru ideju, učlanite se u Udruženje, platite članarinu (kojom finansiramo funkcionisanje kancelarije u Bg),  prijavite se u našu bazu volontera (koje pozivamo kada nam je potrebna pomoć tokom akcija), stavite svoje znanje u službu društveno – korisnog rada – da pišete, štampate, dizajnirate, održavate sajt, pišete projekte, dežurate, javljate se na telefon, odgovarate na mailove, pišete dopise i predstavke raznovrsnim institucijama vlasti, radite fundraising… spisak je dugačak.

 

UPDATE:

Gotovo istovremeno, moja NVO saborkinja i drugarica Nikolina je napisala sličan post na temu: Kako pomoći nevladinim organizacijama. Pogledajte, ima sjajnih ideja!

Sad ste vi na potezu!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1,889 total views, 1 views today

Tags: , , , , ,

Category: Akcije, Udruzenje RODITELJ

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (4)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Charolija каже:

    Svaka tebi čast u svakom smislu i pogledu. U svakom slučaju podržavam sve što udruženje Roditelj radi i nadam se da ću nešto uspeti i da učinim nekim svojim konkretnim zalaganjem. Potpuno si u pravu kada ovo kažeš „da je „online zajednica“, ma šta to bilo, često više sklona da napravi sebi dobar PR nego stvarno negde da offline pomeri dupe.“

    Like or Dislike: Thumb up 2 Thumb down 0

  2. Nikolina каже:

    Šta da ti kažem osim da je kolektivna svest čudo…:D Valjda zbog toga i uspevamo da sve ovo ovako godinama guramo. Odoh sad da dopunim tekst sa linkom na ovaj tekst

    Like or Dislike: Thumb up 1 Thumb down 0

  3. Bednopiskaralo каже:

    Charolija, ne želim uopšte sebe da stavljam u prvi plan, i do sada na blogu sam izbegavala te varijante ja uradila, ja volontirala, upravo jer ne želim da reklamiram svoju društvenu odgovornost (mada nisam firma, pa bi mi možda i bilo oprošteno, da se našalim).
    Činjenica je da svako može da uradi nešto za druge, najlakše je kukati, još lakše praviti se pametan.
    Vidiš i sama, pozitivne stvari obično ostave bez teksta, h8 uvek ima više komentara i reakcija.

    Nikolina, sve se razumemo :)

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  4. Charolija каже:

    Nažalost to je istina, pogodi ih u žicu i onda svi žele da se opravdaju na neki način, a istina je da ne misle svojom glavom i da se većina ne bi pomerila iz svojih udobnih fotelja, pa makar i bili sigurni da mogu nekome pomoći. Zato sam se i iznervirala.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *