Simpo, primer neposlovnosti i nemara

| 6. октобар 2011. | 11 Comments

Odrastala sam u vreme kada je Simpo bio pojam za kvalitetan nameštaj. Čini mi se da u spavaćoj sobi  mojih roditelja još „živi“ muzejski primerak njihovog nameštaja. Pa i sada, kada vidite „uglanacan“ sajt, silne pare potrošene na marketing i reklamiranje, stiče se utisak da su i dalje velika, moćna kompanija s kvalitetnim nameštajem.

Stiče se.

Utisak.

Koji vara.

Posle dva meseca iskustva sa salonom Simpo, maltretiranja, bahatog i lošeg odnosa i prema sopstvenoj kompaniji a i prema kupcima, sigurna sam da ja u Simpo više kročiti neću, pa sve da prave najlepši i najbolji nameštaj na svetu!

Naša agonija je počela kada sam ja (krivac sam dakle) u salonu u Bulevaru kralja Aleksandra ugledala trpezarijski sto kakav nam odgovara (preselili smo se iz stana u kuću, s vrlo malo stvari i ponovo se kućimo :). Odemo da kupimo takav (polovina avgusta je), ali u salonu u Marije Bursać u Zemunu, iz prostog razloga što je najbliži. Tamo ugledamo drugi sto, malo skuplji, ali veći i sa više prostora za sedenje. Kupimo sto, kažu nam za 7 do 10 dana isporuka. O.k.

Jedemo na terasi, na malom stočuću, ali to je baš super, lepo vreme, uživamo. Posle 10 dana, stiže sto, donose momci, drugi radnik dolazi da montira. Dođe on, isćaska se malo s mojom decom, za 5 minuta montira sto i ode. Ali, avaj, niti je sto u wenge boji, već u nekoj skoropacrnoj (a takav tražili, naglasili da provere da li taj model ima u toj boji, jer tek opremamo dnevnu sobu i hoćemo jelte da nameštaj ima neke veze jedan s drugim), što bi još nekako i „progutali“, ali od četiri noge jedna mu se klima, a dve su postavljene krivo! Na ganc novom stolu.

Nazovemo odmah, kažu – na boju nema reklamacije. A na to što ga je“majstor“ prištafio loše? Kažu, dođite da reklamirate. Što kaže moj muž, ne klima se meni noga pa da mene gledaju, već stolu.

Pokupimo se, odemo, prijavimo, kažu čekajte servisera, da vide može li da se popravi ili da menjamo.

Simpo žalba

izvor fotografije Simpo.rs

– Može malo da se „razbuši“ kaže „stručno“ prodavac. Moj muž (već popizdeo) – ali ja neću razbušen sto, hoću novi sto, koji sam platio. To je bio 30. avgust. TEK kada smo došli da reklamiramo, dobili smo fiskalni račun, koji smo trebali da dobijemo uz isporučeni deo nameštaja.

I tako mi naivno pomislimo da smo rešili problem. Čekamo nedelju, deset dana, podmladak i dalje jede na stočiću na terasi, gosti se čude što nam je dnevna soba tako minimalistički opremljena :), od njih ni pisma ni razglednice. i 19. septembra, popizdim i napišem mail PR službi „Simpa“. I napišem da je vrlo neposlovno i nekorektno kako se ponašaju, jer je prošlo više od mesec dana od kupovine. Sledeće jutro dobijem broj telefona od regionalnog koordinatora.

Čovek voljan da se reši problem, ali imam utisak da mi njemu treba da se izvinimo a ne on nama. Kaže, doći će servis, na šta ja lepo saopštim da ovom stolu ni servis neće pomoći i da mi želimo svoje pare nazad. Utom me zove muž i kaže, ajd da se ne maltretiramo, otići će nam najmanje još mesec dana dok kupimo sto i stolice, hajde nek nam zamene ovaj sto za drugi, taman je sad na akciji zajedno s nekim lepim stolicama.

Pitam ja gos’n koordinatora može li to, i naglasim da bi posle celog maltretiranja koje smo prošli, bilo lepo da nam to učine, kad gospodin predstavnik Simpa meni kaže – a pa vi ste videli da je taj sto na akciji, pa zato sad tražite zamenu??? Sreća pa me muž uputio dooobro u Zakon o zaštiti potrošača, ali je i na to gosn’ koordinator imao odgovor – da mu ne „pretim zakonom“. No, na kraju dođosmo nekako, ne znam ni ja kako do toga da je mušterija u pravu i da će nam rešiti problem. Odem ja (opet!) do salona da mi urade povrat za taj sto i da doplatim još para, ovaj put za sto i stolice. Računamo i muž i ja, ne mogu biti toliko neozbiljni da nas opet izrade.

Mooooša! Naravno da mogu.

Procedura je jelte, da servis ipak mora da izađe na „lice mesta“. Došli majstori (posle čekanja od nekoliko dana naravno), pogledali sto i rekli, o.k. pokupiće ga kad vam doteraju novu. Rok za isporuku novog bio je 10 dana. Dolaze oni 11. dan, juče i ja sva srećna, konačno ću imati trpezariju, razmontiraše oni jedva stari sto (još onako podrugljivo pitaju ko ga je montirao, valjda mislili da smo mi), ja vrisnuh, nemojte molim vas da vi montirate ovaj, mi ćemo, daleko vam lepa besplatna montaža kad je nakaradna. Insitirala ja da otvore novi sto da vidim da nije oštećen, učiniše (mada, kažu nije to njihov posao).

I odoše oni, ma ni do krivine nisu zamakli, kad reko da vidim stolice. Kad me šlog nije strefio! Kvalitetne, lepe drvene stolice izgledaju kao da su korišćene bar,4 godine, od ukupno šest, pet ima neku falinku – ogulejna boja, pukla boja, udarene, klimave noge…

Ne znam da li su samo mislili da smo toliki magarci da ću sedeti na takvim stolicama (koje pritom nisu ni jeftine, uopšte). Da sam htela polovan nameštaj, kupila bih polovan i tačka!  Danas je 6. oktobar!, odoh sad u salon da kaže „Di su moji novci, nosite ovo i nosite se vi“.

p.s. Žao mi jšto se posle dužeg vremena „posta“ na blogu oglašavam baš ovakvim postom, ali, ovo mi dođe kao virtuelna bokserska vreća. A i želim da što više ljudi čuje sa kim ne treba da ima posla.

 

Tags: , , , , , ,

Category: Bez dlake u mozgu

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (11)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219