Novinarstvo – tik do srca

| 11. октобар 2011. | 5 Comments

Često sam se prethodnih godina preispitivala, da li sebe vidim profesionalno na nekom drugom mestu. Sa nekim drugim poslom – tavorenje, mala plata, nemoguća misija da uskladim posao i porodicu, sve me to „teralo“ od novinarstva. Ali, kad sednem i krenem da razmišljam, šta ja to volim, obožavam da radim, šta me od posla čini srećnom i ispunjenom, odgovor se sam nameće. VOLIM DA PIŠEM.

Ne, obožavam da pišem.

volim novinarstvoKrenula sam da na jednom mestu skupim neke svoje tekstove, čisto da imam gde da pogledam i pročitam, ako krenem opet da se preispitujem. Ovaj tekst, koji želim da podelim sa vama pisala sam jako davno, pre nekih 8 godina, i uvek se setim kako sam neizmerno uživala pišući svako slovo.  I kao što se malena Kristina ugnezdila tik do srca, tako se meni ova neplaćena, necenjena, skrajnuta i teška profesija uvukla do srca. I imam nameru da joj se posvetim svim srcem, dok mogu i dok imam volje.

Evo teksta, a na ostale tekstove možete baciti pogled ovde, u kategoriji novinarski tekstovi. Dopunjavaću je vremenom.

Izvor fotografije

 

„Ugnezdila“ se do – srca!

 

KRISTINA je vedra, pametna i radoznala šestogodišnjakinja. ”Zvezda” porodice, čije su rođenje snimale televizijske kamere, već je svesna da je na svet došla na poseban način. Mama Gordana rodila je živu i zdravu, nakon vanmaterične trudnoće!
Iako je rasla izvan mamine materice, sa minimalnim šansama da preživi, Kristina se ”ugnezdila” tik ispod njenog srca. U stomačnoj šupljini, između želuca i jetre, tu se ”grčevito” držala čitavih sedam meseci – 29. avgusta 1997. godine, kućom Krstića se, nakon sedamnaestogodišnje uzaludne borbe za potomstvo, konačno ”prolomio” dečji plač.
Godinama su Gordana i Rade Krstić želeli da prošire porodicu. Pomišljali su već da dignu ruke, prepuste se sudbini. A onda je, u zimu 1997. godine ”na scenu stupio” splet čudnih okolnosti, ili, Božja volja. Goca je u 38. godini prvi put zatrudnela.
- Čitavih 16 nedelja nisam ni znala da sam u drugom stanju. Imala sam užasne bolove, ni da mrdnem – priseća se Gordana. – Bio je Uskrs, lekari štrajkovali i ja odem na Vojnomedicinsku akademiju. Tamo mi doktorka kaže: ”Gospođo, lepe vesti, imaćete bebu.” Ja, u nesvest da padnem.
Oduševljenje zbog dugo željene prinove brzo je splaslo – lekari su joj rekli da nema ni kap plodove vode! Kada su još počele da se ređaju neverovatne dijagnoze, da beba nema glavu, da se ne razvija dobro, lekari su Gordani predložili da abortira.
- To nije dolazilo u obzir, na VMA su nam rekli da je sve u redu – kazao nam je Rade. – Kroz šta smo sve prošli, dobro je da smo ostali psihički zdravi. Kakve je bolove trpela, a niko joj nije verovao. Govorili su joj: ”Trudnoća ne boli”, ”Ma, ti si razmažena”.
Nesnosni bolovi su Gordanu ”prikovali” za krevet, bila je praktično nepokretna. Lekari, i sami zbunjeni, nisu još ni sumnjali da je Kristina u trbušnoj duplji, a ne u materici. ”Misteriju” je umesto ultrazvuka i sonde razrešio pregled – videli su da u materici nema ničega!
- Zvali su me i rekli da je vanmaterična trudnoća i da ne garantuju ni za Gocu ni za bebu – ”vraća film” Rade. – Zakazana je hitna operacija, i naša Kristina, sićušna sa 1.500 grama, zdrava i prava, došla je na svet. Bila je zalepljena za majčina creva, ali nikakva oštećenja nije imala.
Kristina sledeće godine kreće u školu. Nežna i krhka, mamina i tatina princeza je pravi borac. Nju ništa nije moglo da spreči da se rodi.

ZAHVALNOST
- NEMA novca kojim se može platiti ono što su ovi divni ljudi i lekari učinili za nas – uglas će Rade i Gordana, dok govore o doktorima Draganu Antiću, njegovoj supruzi Maji i Dušanu Stanojeviću iz KCB ”Dr Dragiša Mišović”.
Zahvaljujući pre svega njima, kažu, i mama i ćerka su preživele ovu neverovatnu trudnoću i porođaj.

SPASLA JE ”CAKA”
GORDANA je verovatno ostala živa samo zahvaljujući snalažljivosti dr Dušana Stanojevića koji je primenio ”trik” iz inostranstva – kada su ”carskim rezom” izvadili malu Kristinu, dr Stanojević je odmah zatvorio Gordanu, a posteljicu je izvadio tek nakon nedelju dana.
- Pošto dete nije bilo u materici, da smo izvadili odmah posteljicu, to bi izazvalo takvo krvarenje da bi majka mogla da umre – objasnio im je ovaj vrsni stručak zahvaljujući čijem ”triku” je Gordana ostala živa.

A. Radulović

tekst je objavljen u Večernjim novostima 15.11. 2003. g.

 

1,691 total views, 4 views today

Tags: , , , ,

Category: Iluzije novinarstva, Novinarski tekstovi

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (5)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Čemu me je naučilo roditeljstvo | 22. мај 2013.
  2. o deci…. | Nedodjija's Blog | 23. мај 2013.
  3. Čemu me je naučilo roditeljstvo? | 19. септембар 2013.
  1. Biljana каже:

    Za srcem – napred !!! :-)
    Cuda su i dalje moguca…neverovatna prica.:-)

    Like or Dislike: Thumb up 2 Thumb down 0

  2. Bednopiskaralo каже:

    Da, mene uvek oraspoloži i ohrabri, da verujem u čuda :)

    Like or Dislike: Thumb up 1 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *