Srećan nam dan slobode medija

| 3. мај 2011. | 0 Comments

Čitav svet danas obeležava Svetski  Dan slobode medija. Apeluje se na pravo novinara na slobodan i profesionalan rad, nepritisnut političkim, ekonomskim  maljevima, i podseća na sve one novinare koji su životom platili rad – samo prošle godine ubijeno ih je više od  60, za poslednju deceniju 500 medijskih radnika platilo je glavom.

Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (SEEMO) u saopštenju je podsetila da je:

prošle godine registrovano 406 slučajeva kršenja slobode medija u zemljama ovih područja. Ti slučajevi uključivali su različite forme pretnji elektronskom poštom, pismima, kao i u direktnom kontaktu, zatim ubistva, fizičke napade, bombaške napde, pritvaranja i zatvaranja, krivične prijave, kućne pritvore, političke i ekonomske pritiske, kao i upozorenja crkvenih velikodostojnika.

SEEMO u saopštenju ukazuje i na neodgovarajuće medijske zakone, pritiske vlasnika medija na urednike i novinare, kao i ucene za kojima posežu oglašivači i druge ekonomske grupe.

U ovogodišnjem izveštaju  Freedom Hausa nije ružičasto prikazana situacija nigde u svetu (pa i SAD se kritikuju, Rusija naročito, a najbolja situacija globalno je u Zapadnoj Evropi), a kao najgori od najgorih apostrofiraju se sledeće zemlje:

The world’s 10 worst-rated countries are Belarus, Burma, Cuba, Equatorial Guinea, Eritrea, Iran, Libya, North Korea, Turkmenistan, and Uzbekistan. In these states, independent media are either nonexistent or barely able to operate, the press acts as a mouthpiece for the regime, citizens’ access to unbiased information is severely limited, and dissent is crushed through imprisonment, torture, and other forms of repression.

Bez obzira što volimo da se busamo „tekovinama“  demokratije, i da tvrdimo da su „slobodni mediji jedan od njenih stubova“, treba imati u vidu, treba imati u vidu ŠTA u stvari floskula slobodni mediji znači.

Može se reći da se sloboda medija nigde u svetu ne posmatra kao apsolutna sloboda, jer je teško izvesti da u svetu gde je demokratija kao poredak u velikoj krizi, a svi veliki „ideali“ demokratke revolucije iznevereni ili ostali prazna ljuštura bez sadržaja, mediji budu SLOBODNI OD.

Slobodni od uticaja

  • države
  • politike
  • krupne ekonomije
  • centara moći i uticaja
  • vlasnika medija

Ono što zabrinjava je, što su metode pritiska finije, ne tako očigledne, i reklo bi se uz obilato prihvatanje „statusa quo“  zarad finansijskog opstanka i na kraju krajeva profita.

Zato danas imamo apsurdnu situaciju da informacije nikada nisu bile dostupnije, mediji nikada  tehnološki opremljeniji da supersoničnom brzinom dele informacije i koriste veoma različite izvore (naročito internet),  masovniji, gledaniji, „Globalno selo“ Maršala Mekluana nikad više ostvareno,  a sa druge strane, čini se da manipulacija konzumentima nikada nije bila izraženija, dok se „stare“ metode ućutkivanja novinara – poput ubistava, pretnji, ekonomskih i političkih pritisaka i dalje obilato koriste. Čak ni internet, za sada „najslobodnij“ medij nije pošteđen – Obilato se koriste razni Alati za online pritisak.

 

Stanje slobode medija  u svetu

Naši krajevi još "delimično slobodni"

SRBIJA:

Kako smo u svemu u debelom, više decenijskom zaostatku (a negde i nepremostivom kulturološko mentalitetskom jazu), tako je i stanje slobode medija uopšteno govoreći na – jadnom nivou.  Fridom Hause izveštaj procenjuje da „zaslužujemo“ 72. mesto na rang listi zemalja po slobodi medija.

Šta su ključne falinke naših medija i medijskih sloboda?

Posle (više) decenijskog partijskog i ideološkog jednoumlja, gde su devedesetih se pojavili  „nezavisni mediji“ s jasnom odstupnicom, sopstvenim izvorima finansiranja i opstanka i veoma jasno proklamovanim ideološkim i političkim stavovima, u postpetooktobarskoj Srbiji imamo  neuređen „balkanski lonac“ medija, koji nisu jasno izdiferencirani ni otklonom od vlasti, ni političkih uticaja, ekonomskih centara moći a ponajmanje načelima profesionalizma kao načina otpora tim uticajima.

Država, centri moći obilato koriste ekonomsku slabost i zavisnost medija, kao način da ih zauzdaju i drže u šaci. U vreme globalne krize, gde je klasičnim medijima i bez ikakvih pritisaka sa strane teško da opstanu, uskraćivanje oglašavanja, suptilni pritisci preko menadžmenta medija, kao i političke ucene lako mogu da ih odvedu u „ekonomsko ropstvo“ koje rezultira tržištem medija u kojem svi govore, pišu i misle slično, a retki primeri drugačijeg  obično više izazivaju sumnju u to ko ih je instrumentalizovao („druga strana“) nego respekt.

–  Novinari se takođe drže u šaci, lošim primanjima, podcenjenošću rada, lošom strukovnom i cehovnom zaštitom, nepostojanjem sindikalne borbe, malim profesionalnim znanjem i profesionalnim i ljudskim dostojanstvom – ovo su sve stvari za koje su I SAMI NOVINARI dobrim delom krivi, ali uz obilatu pomoć sistema, vlasnika medija i čitave poluge uzročno – posledničnih dešavanja, kojima se u ovom momentu teško može stati na kraj.

– Osim uticaja politike, koji je manje više veoma osetan u svim zemljama sveta (kako spoljne tako obilato i unutrašnje politike), čini se da je kod nas posebno razvijen specijalitet – tajkunsko biznismenski uticaji, tako da mediji postaju moćno oružje (ne kaže se džabe četvrtsi stub vlasti) u ostvarenju političkih i ekonomskih interesa raznh moćnika i „biznismena“ pre ili posle njihovog ulaska u politiku ili kooperacije sa strukturama vlasti. Kod nas je čak i vlasnička struktura medija veoma zamagljena, pa se često ni ne zna ko su pravi vlasnici medija, pa kako onda da se zna kojim strukturama i kojoj politici oni naginju?

– Nerasvetljena ubistva novinara ne daju nadu ni onim malobrojnim profesionalcima, koji uprkos svim teškoćama žele da se bave profesionalnim, istraživačkim novinarstvom. Već 17 godina se „ne zna“ koje ubio Dadu Vujasinović, Slavka Ćuruvije se sete oko svakog Uskrsa, na godišnjicu smrti, porodica Milana Pantića ne zna šta je ovaj novinar u stvari platio glavom…

– neadekvatni, slepo prepisani  i pritom još represivni medijski zakoni,  koji se, čak ni takvi ne primenjuju dosledno. „Promene2 obično idu u gorem pravcu od onog kojim se već išlo, o čemu sam već pisala.

Kako i da li će se ovaj začarani krug nezadovoljstva – konzumenata medijskom ponudom, novinara sopstvenom slobodom i centara moći nemogućnošću da potpuno slome kakvu takvu slobodu medija, prekinuti, videćemo.

Do tada – srećan nam dan slobode medija!


 

 


 

Tags: , , , , , ,

Category: Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *