Novinarka „Vremena“: Jadni smo, mnogo smo jadni

| 12. мај 2011. | 58 Comments

Poštovana redakcijo Vremena, kliknuh na „like“ za ovaj tekst želeći na taj način da se poradujem što se u Vremenu i „klasičnoj štampi“  uopšte piše o ovakvoj temi – online projektu  širenja optimizma nastalom iz čistog entuzijazma i potrebe da se izvučemo iz sveopšteg sivila koje nas okružuje i kojim nas truju.
No, čini se da autoru teksta, treba baš injekcija optimizma, da bi manje „naricao“ nad nama jadnima, koji eto na silu uživamo u životu.  Da ne budem vulgarna i upotrebim čuvenu „Rđavom… i dlaka smeta“, reći ću samo da kako mislimo o sebi i drugima, mi odlično živimo…
Ne osećam se prozvano, kao jedna od autorki tekstova na ovom sajtu. Ne živim bajno, imam prosečnu, mizernu novinarsku platu, kao majka, građanka i novinarka sam na raznim stranama omalovažena, bez perspektive i mogućnosti. Ali?
Ali, ne dam se!

Čekam svoje treće dete, ovde, baš tu u Srbiji (iz koje NISAM otišla, iako smo moj muž i ja fakultetski obrazovani i realno smo mogli da odlepršamo). I želim mrvu optimizma, želim da razlog da svaki dan ustanem i budem vedra, nasmejana, uporna i jaka majka svojoj deci, žena svom mužu, ne želim da se kljukam antidepresivima i da se žalim kako mi je život loš.
SVI mi znamo u kakvoj državi živomo, pomislimo kako bi mooožda bilo lakše da nas strefi neki zemljotres poput onog u Japanu pa da krenemo od nule, nego što pokušavamo da popravljamo nepopravljivo. Ali, jer to razlog da budemo ovce za šišanje, masovni konzumenti beznađa i mirenja sa sudbinom? Da verujemo  da smo loši i nesposobni? Jer, kad poverujemo (kao što je masa ljudi u ovoj i ovakvoj Srbiji poverovala) šta nam drugo ostaje nego da potonemo?

Vaš tekst nije samo (možda i opravdana) kritika „elitizma“ koji internet sa sobom nosi (jer zaboga samo trećina Srbije ima taj luksuz da uživa u čarima interneta) i „izveštačenog“ optimizma, on je mirenje sa statusom quo i kolektivni poziv na sindrom kuvane žabe – sedite u loncu, ćutite i kuvajte se (što, čini mi se, radimo još od početka devedesetih).

Sindrom skuvane žabe

To što su ljudi koji su na ovom sajtu ostavili svoje misli uglavnom predstavnici „bolje“ situiranih – priznajte možda nije slučajno – dok jedni sede i kukaju kako je eto nepravedno što tajkuni se bogate, Ceca nepravedno prolazi nekažnjeno, nemaju, država pljačka i „uzima iz očiju“, neki drugi rade 12+ sati, obrazuju se, ne libe se da uče iako su davno završili fakultete, ne libe se da volontiraju, da pokušavaju, padaju i ustaju… Možda je BAŠ takav njihov pogled na svet doprineo da piju takvu kafu, imaju iznadprosečne plate i pokušavaju da uživaju u životu i – OVDE u SRBIJI.

S poštovanjem
Angelina Radulović, novinarka „Večernjih novosti“
link na moje viđenje optimizma u ovoj ovakvoj „jadnoj“ Srbiji –

Tags: , , , , ,

Category: Bez dlake u mozgu, Internetarije

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (58)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219