Obrazovani novinari – karika koja nedostaje

| 10. фебруар 2011. | 7 Comments

Priču o obrazovanju novinara koju smo počeli u postu „Novinarstvo, zanat ili način života“, valja nastaviti, jer, čini mi se, (a sigurno nisam jedina) da je deo krize novinarstva u nas upravo u nedovoljnom ili neadekvatnom obrazovanju novinara.

Udruženje novinara Srbije u svojoj evidenciji ima (2005. godina)
podatke o obrazovanju 3470 članova. Srednje obrazovanje ima 42%, više
10%, fakultet 48%, a magisterijum i doktorat samo njih 3%

Izvor

Podaci o broju novinara u Srbiji koji imaju fakultet razlikuju se od godine istraživanja i izvora, ali  valja napomenuti da nije rađeno ni ozbiljno istraživanje (na relevantnom uzorku) a ni potpuna evidencija novinara, pa  se o brojkama može samo spekulisati.  Prema podacima projekta novinari.rs, iz baze od oko 4.000 dobrovoljno upisanih medijskih radnika,  podaci za novinare kažu da je

manje od  40 odsto  završilo fakultet, 27 odsto srednju školu, 16 odsto nije završilo započete studije.

Oni koji celu naciju snabdevaju informacijama i „poukama“ moraju biti dobro obrazovani kako bi sprečili da „novine budu najprizemnija, lažljiva i servilna publikacija koja zagađuje društvo„, pisalo je u jednom od prvih dokumenata o obrazovanju novinara, objavljenom u Americi još 1799. godine.  Izvor

Ali, današnja praksa je takva da u redakcijama sedi mnogo polupismenih i neobrazovanih ljudi, koji otaljavaju posao. Ima, doduše, i onih koji su na drugom kraju skale, vrlo elokventnih, stručnih i  širokoobrazovanih, ali sve dok su manjina, i to debela, ne valja. U svom novinarskom iskustvu, slatko smo se smejali „biserima“ kolega, koji, kad malo bolje razmislim i nisu tako smešni.

Na primer:

– Letimo tamo čarterom? Pita jedan. Ma ne, avionom,odgovara drugi kolega.

– Šta je ovo donald etačment što mi se javlja na ekranu ( download attachment)

Nedopustivo je da novinar bude manje obrazovan od čitalaca kojima se obraća, jer je njegov posao, između ostalog, da sve ono „uzvišeno“, previše stručno i suvoparno rečeno shvati, razloži i prevede na jezik primeren običnom čoveku. To je jedna od tajni dobrog novinara. Ali, „kvaka“ je što sam novinar mora da ima izuzetno široko opšte obrazovanje, plus mnogo neformalnog da bi taj proces od početka do kraja odradio kako valja. U suprotnom, upadamo u opasnost da nas, s pravom,  posprdno zovu „univerzalne neznanice“, i „bedna piskarala“

Obrazovanje novinara i urednika –  slaba tačka medijskog lanca

Problem ne  bi možda ni bio tako drastičan, da novinare,  i bez fakulteta, one s „novinarskim nervom“, ima ko da uči, kontroliše i ispravlja kad stignu u redakciju. Ali,  „nedovršeni“ novinari kansije postaju urednici, ali je problem što oni, često, uslov za tu funkciju ispunjavaju samo „zanatski“ ( o drugim, manje relevantnim i svakako opasnijim kriterijumima neću ništa ni pisati ovaj put).  Podaci kažu da

tek nešto više od polovine urednika (59%), ima fakultetsko obrazovanje, a još dva procenta viši obrazovni stepen. Međutim, od tog broja samo 23 procenta ima diplome fakulteta specijalizovanih za novinarske i medijske profesije. Čak četvrtina urednika ima samo završenu gimnaziju, ili neku srednju stručnu školu, a 15 odsto ima više obrazovanje.

I, eto nas u krugu. Ako ne znamo kako da ono što neko zna prenesemo tako da budemo u funkciji vesti a ne razmetanja sopstvenim znanjem ili neznanjem, opet smo na početku – samo zanatski radnik, koji od reči krpi, sastavlja, prekraja i ukiva neke rečenice i novinarske forme. A i za to, mora da ZNA.

Da ne bude zabune, nisam od onih koji smatraju da novinari moraju da završe novinarstvo. Tu iluziju sam sama sebi razbila studirajući FPN.  Tada barem, taj fakultet je davao univerzalce solidnog opšteg obrazovanja i dosta teorijsko političkih aduta u rukavima, ali s NULA praktičnih i  uže stručnih lekcija. Deo krivice možda snosi i to što sam studirala u ludo doba, vreme sankcija, ograđenih mogućnosti,  celogodišnjih štrajkova i bombardovanja, pa dobar deo predviđenog nismo ni odslušali, ni videli, ali  izgleda da je takva praksa nastavljena i dalje.

Možda solidno rešenje za krajnje dobar novinarski proizvod može da bude neka od opcija:

– Neki od društvenih fakulteta koji pruža šire opšte obrazovanje plus specijalističke  postdiplomske studije, doedukacija iz novinarstva

– Neki od fakulteta  novinarstva, pojačan praksom tokom studija i samoedukacijom

ili

– Nešto sasvim treće…

Ovo su neka od mesta gde postoje novinarski smerovi osnovnih studija, specijalističke ili master studije. O njihovom kvalitetu ne mogu da sudim, samo verujem da ako neko ima želju  da se bavi ovim poslom valjano, volju da stalno uči i istrajnost i ljubopitljivost da istražuje, njegov trud na kraju MORA da bude nagrađen.

Fakultet političkih nauka u Beogradu

Filozofski fakultet u Novom Sadu

Filozofski fakultet u Nišu

Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici

Sportsko novinarstvo na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja

 

Fakultet humanističkih nauka u Novom Pazaru

Fakultet za kulturu i medije u Beogradu – Megatrend univerzitetwww.megatrend-edu.net

Fakultet za medije i komunikacije – Singidunum univerzitet u Beogradu

Akademija lepih umetnosti u Beogradu

p.s. Još neka zanimljiva štiva za razmišljanje:

Obrazovanje novinara u Srbiji

Zašto novinari izbegavaju treninge

Istraživanje univerzitetskog obrazovanja novinara iz 2007. godine

 

Tags: , , ,

Category: Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (7)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219