Novinarstvo, zanat ili način života

| 5. фебруар 2011. | 16 Comments

Novinarstvo je, možda i više nego neke druge profesije doživelo brutalni sunovrat poslednjih godina ( decenija). I ne samo kod nas, već je i svet zahvatio  trend opadanja kvaliteta novinarstva, rasta „žutila“ na uštrb interpretativnog i istraživačkog novinarstva.  No, to su sve samo neki od razloga što će novinarstvo da se menja (ne nužno i propada) u budućnosti.

Danas je ono lako podložno pritiscima političke i ekonomske elite, i teško brekće pod teretom sila koje ga nepovratno menjaju – političkih, ekonomskih (sa ogromnim uticajem korporacija), tehnoloških. Tiraži, čak i eminentnih štampanih medija,  stalno opadaju i to je činjenica, koja će uticati na budućnost novinarstva.

Izvor

Ono, što između ostalog,  može da spase medije, pa i one štampane je možda i najvažniji resurs – kvalitetniji novinari. To je ono, o čemu u svari želim da vam pišem. Onda će valjda i dilemu iz naslova biti lakše razrešiti.

Novinarski „nerv“

 

Kad sam davno, u srednjoj školi, izrazila želju da upišem novinarstvo, moj otac i ljudi iz najbljiže okoline imali su dve reakcije: „Novinari lažu“ i „Novinari žive kratko“. To je prosečno mišljenje o ovoj profesiji, iz naroda. Zaista, malo je onoga što se pročita ili vidi a čemu se veruje, „iz prve“. Zašto bi onda neko želeo da bude novinar?

Razlozi i motivi su raznoliki, a teško da je danas, kao nekada i kako na nekim drugim meridijanima, ovo profesija u koju se hrli  zbog dobre plate, društvenog statusa, priznatosti i pripadnosti „intelektualnoj eliti“. Tim pre, to što radite, morate da volite.

 

Lepota posla

Da se razumemo, i novinarstvo je posao. Odeš, radiš dok ne završiš, odeš kući. I tu nastaje – problem. Ne možeš da odeš kući. Ne možeš da odložiš sve i da čekaš sledeću smenu. Ko hoće da se ovim poslom bavi ozbiljno,  ne može da računa na radno vreme i mentalni odmor od posla.  Često navodim jednostavan „test“ – ako šetate ulicom i naletite na saobraćajnu nesreću ili neku „frku“, a nije ti prva reakcija da nazoveš redakciju i javiš šta se dešava, omašio si ideju. Ili da budem brutalna,  da li kad novinar vidi povređenog prvo treba da

a) pritrči da pomogne b) izvadi fotoaparat ili notes?

Zvuči brutalno, ali tako je.  To je ono što zovu i novinarskim nervom – spremnošću da se bude u službi vesti, da se vidi, oseti i proceni šta je vest, kako do nje stići i na koji je način najbolje interpertirati.  I mada se zanatski deo posla  relativno lako nauči, – kako napisati vest, članak, kako tehnički odraditi deo proces od prikupljanja informacija do momenta kad se napisano nađe na štamparskom otisku, kako „hendlovati“ dinamičnim životom redakcije, ta tanka nit novinarskog nerva deli  „zanatliju“ od dobrog novinara.

Da zaključim – moje mišljenje je da je zanat samo dobar temelj za dobrog novinara, a da što više bude onih kojima je ono način života, to ova profesija ima više šanse da se (transformisana, sa novim alatima ali istim žarom) održi i vrati tamo gde joj je mesto.

Dobar start

Da li imate talenta najbolje ćete utvrditi ako „omirišete“ redakciju. Potpuno je druga stvar što naše naopako postavljeno školstvo praksu smatra delom koji dolazi posle diplome, valjda zato i ima tako mnogo onih koji su stekli diplome fakulteta koji nisu za njh. Moji saveti onima koji planiraju da se bave novinarstvom:

– Počnite na vreme – školski list, lokalni list, internet sajt, mogućnosti su danas jako velike, a resursi lako dostupni – treba vam računar i internet. Do upisa na fakultet, već ćete znati dovoljno da vidite da li vam ovo zanimanje „leži“ (a ako još imate sreće da naletite na nekog prekaljenog novinarskog „vuka“ koji u vama prepozna žicu za pisanje, tim bolje)

–  Čitajte, knjige obavezno, novine takođe  – bez obzira na njihov kvalitet, iz njih ćete mnogo naučiti, makar kako NE treba pisati.

– Obrazujte se – bez obzira što je danas u Srbiji obrazovna struktura novinara poražavajuća i što za novinara nije uvek ključno da li je fakultetski obrazovan jer fakultet je možda nužan ali svakako ne dovoljan uslov  za to , morate stalno da učite da bi uhvatili korak sa ostalima.  Ma ne korak, trčanje! Jer, uvek može da se desi da sa diplomom španskog jezika završite prateći energetiku u ekonomskoj rubrici, i onda vas „rudarski posao“ učenja tek čeka.

Budite ekstrovertni – ako imate problem da uspostavite društvene kontakte, ako niste ljubopitljivi, prodorni, radoznali, teško ćete osvojiti zanat, a kamoli uživati u ovom poslu.  Muka je što nekada ćete sigurno doći u situaciju da drugom ljudskom biću postavite pitanje koje privatno ne bi ni u ludilu. Zapamtite to i spremajte se i za takve situacije.

– Pišite, pišite, pišite! – Nijedan dan bez slova. Nema boljeg načina da naučite da pišete od svakodnevnog pisanja.  Čak i vrhunski novinari  osećaju se „zarđalo“ ako neko vreme ne pišu, treba im vremena da ponovo naoštre pera.

– Pažljivo odaberite fakultet – NE, na žalost, NIJE NUŽNO da završite fakultet za novinarstvo da bi bili novinar. Zato pažljivo razmislite o opcijama koje za sebe želite, gde sebe vidite za 10, 20, 30 godina i šta bi želeli da radite ako ne budete novinar ( a u današnje vreme, i bez nužno loših uslova u jednoj branši, promena posla, dospecijalizacija ili promena čitave branše nije retkost).

O ovome više u sledećem nastavku.




Tags: , , , , , , ,

Category: Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (16)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219