Novinarstvo, zanat ili način života

| 5. фебруар 2011. | 15 Comments

Novinarstvo je, možda i više nego neke druge profesije doživelo brutalni sunovrat poslednjih godina ( decenija). I ne samo kod nas, već je i svet zahvatio  trend opadanja kvaliteta novinarstva, rasta „žutila“ na uštrb interpretativnog i istraživačkog novinarstva.  No, to su sve samo neki od razloga što će novinarstvo da se menja (ne nužno i propada) u budućnosti.

Danas je ono lako podložno pritiscima političke i ekonomske elite, i teško brekće pod teretom sila koje ga nepovratno menjaju – političkih, ekonomskih (sa ogromnim uticajem korporacija), tehnoloških. Tiraži, čak i eminentnih štampanih medija,  stalno opadaju i to je činjenica, koja će uticati na budućnost novinarstva.

Izvor

Ono, što između ostalog,  može da spase medije, pa i one štampane je možda i najvažniji resurs – kvalitetniji novinari. To je ono, o čemu u svari želim da vam pišem. Onda će valjda i dilemu iz naslova biti lakše razrešiti.

Novinarski „nerv“

 

Kad sam davno, u srednjoj školi, izrazila želju da upišem novinarstvo, moj otac i ljudi iz najbljiže okoline imali su dve reakcije: „Novinari lažu“ i „Novinari žive kratko“. To je prosečno mišljenje o ovoj profesiji, iz naroda. Zaista, malo je onoga što se pročita ili vidi a čemu se veruje, „iz prve“. Zašto bi onda neko želeo da bude novinar?

Razlozi i motivi su raznoliki, a teško da je danas, kao nekada i kako na nekim drugim meridijanima, ovo profesija u koju se hrli  zbog dobre plate, društvenog statusa, priznatosti i pripadnosti „intelektualnoj eliti“. Tim pre, to što radite, morate da volite.

 

Lepota posla

Da se razumemo, i novinarstvo je posao. Odeš, radiš dok ne završiš, odeš kući. I tu nastaje – problem. Ne možeš da odeš kući. Ne možeš da odložiš sve i da čekaš sledeću smenu. Ko hoće da se ovim poslom bavi ozbiljno,  ne može da računa na radno vreme i mentalni odmor od posla.  Često navodim jednostavan „test“ – ako šetate ulicom i naletite na saobraćajnu nesreću ili neku „frku“, a nije ti prva reakcija da nazoveš redakciju i javiš šta se dešava, omašio si ideju. Ili da budem brutalna,  da li kad novinar vidi povređenog prvo treba da

a) pritrči da pomogne b) izvadi fotoaparat ili notes?

Zvuči brutalno, ali tako je.  To je ono što zovu i novinarskim nervom – spremnošću da se bude u službi vesti, da se vidi, oseti i proceni šta je vest, kako do nje stići i na koji je način najbolje interpertirati.  I mada se zanatski deo posla  relativno lako nauči, – kako napisati vest, članak, kako tehnički odraditi deo proces od prikupljanja informacija do momenta kad se napisano nađe na štamparskom otisku, kako „hendlovati“ dinamičnim životom redakcije, ta tanka nit novinarskog nerva deli  „zanatliju“ od dobrog novinara.

Da zaključim – moje mišljenje je da je zanat samo dobar temelj za dobrog novinara, a da što više bude onih kojima je ono način života, to ova profesija ima više šanse da se (transformisana, sa novim alatima ali istim žarom) održi i vrati tamo gde joj je mesto.

Dobar start

Da li imate talenta najbolje ćete utvrditi ako „omirišete“ redakciju. Potpuno je druga stvar što naše naopako postavljeno školstvo praksu smatra delom koji dolazi posle diplome, valjda zato i ima tako mnogo onih koji su stekli diplome fakulteta koji nisu za njh. Moji saveti onima koji planiraju da se bave novinarstvom:

- Počnite na vreme – školski list, lokalni list, internet sajt, mogućnosti su danas jako velike, a resursi lako dostupni – treba vam računar i internet. Do upisa na fakultet, već ćete znati dovoljno da vidite da li vam ovo zanimanje „leži“ (a ako još imate sreće da naletite na nekog prekaljenog novinarskog „vuka“ koji u vama prepozna žicu za pisanje, tim bolje)

-  Čitajte, knjige obavezno, novine takođe  – bez obzira na njihov kvalitet, iz njih ćete mnogo naučiti, makar kako NE treba pisati.

- Obrazujte se – bez obzira što je danas u Srbiji obrazovna struktura novinara poražavajuća i što za novinara nije uvek ključno da li je fakultetski obrazovan - jer fakultet je možda nužan ali svakako ne dovoljan uslov  za to , morate stalno da učite da bi uhvatili korak sa ostalima.  Ma ne korak, trčanje! Jer, uvek može da se desi da sa diplomom španskog jezika završite prateći energetiku u ekonomskoj rubrici, i onda vas „rudarski posao“ učenja tek čeka.

- Budite ekstrovertni – ako imate problem da uspostavite društvene kontakte, ako niste ljubopitljivi, prodorni, radoznali, teško ćete osvojiti zanat, a kamoli uživati u ovom poslu.  Muka je što nekada ćete sigurno doći u situaciju da drugom ljudskom biću postavite pitanje koje privatno ne bi ni u ludilu. Zapamtite to i spremajte se i za takve situacije.

- Pišite, pišite, pišite! - Nijedan dan bez slova. Nema boljeg načina da naučite da pišete od svakodnevnog pisanja.  Čak i vrhunski novinari  osećaju se „zarđalo“ ako neko vreme ne pišu, treba im vremena da ponovo naoštre pera.

- Pažljivo odaberite fakultet - NE, na žalost, NIJE NUŽNO da završite fakultet za novinarstvo da bi bili novinar. Zato pažljivo razmislite o opcijama koje za sebe želite, gde sebe vidite za 10, 20, 30 godina i šta bi želeli da radite ako ne budete novinar ( a u današnje vreme, i bez nužno loših uslova u jednoj branši, promena posla, dospecijalizacija ili promena čitave branše nije retkost).

O ovome više u sledećem nastavku.




Tags: , , , , , , ,

Category: Iluzije novinarstva

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (15)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Nikolina каже:

    Super ce ti biti ovaj prirucnik :) Ja kao novinarsko dete mogu da potpisem sve ovo sto si navela. Dva bih moja utiska izdvojila: jedno je da je siroko opste obrazovanje kljucno za dobrog novinara, drugo vezano za ekstravertnost koju moze donekle i introvert da „navezba“ ali ne moze da se meri sa onom prirodnom lakocom uspostavljanja i odrzavanja kontakta koju ima rodjeni ekstravert. ;)

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Bednopiskaralo каже:

    He, Nikolina, ti onda odlično znaš o čemu pišem :)

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Petar Stakić каже:

    Vrlo zanimljivo i poučno. Radujem se narednim tekstovima. :)
    I ja mislim da je novinarstvo način života i da je, ako se radi kako treba, najlepši posao na svetu.

    Like or Dislike: Thumb up 1 Thumb down 0

  4. Bednopiskaralo каже:

    @Petre, hvala, nadam se da neću razočarati. Nemam pretenzije da pametujem, želim da me razume neko i ko tek samo razmišlja o svemu ovom.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  5. Marina каже:

    Lep tekst! Kada razmišljam o novinarstvu, često pomislim u kojoj meri mladi koji počinju da se bave ovim pozivom imaju krtički stav i da li mogu da ga izgrade u ovom okruženju/vremenu, i posle u svojoj karijeri ?

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  6. Bednopiskaralo каже:

    He, @Marina, ne znam šta da ti kažem, ja se još smatram mladim novinarom :) I odlično se sećam mog oduševljenja raznim političkim teorijama i idejama i idejom kako ću se baviti političkim novinarstvom i toga kako je to sve nestalo kad sam zaista zakoračila u redakciju i videla u kom mulju moraš da se krećeš i da je pitanje ima li to smisla. Situacija je takva da je ova država uspela da mene od aktivnog političkog mislioca i delaoca (pretabanala sam Beograd u protestima godinama) napravi nekog ko SVESNO bojkotuje izbore. Dakle, imam kritičko mišljenje, ali mi ničemu ne služi :)

    Kritičko mišljenje se uči ne samo kroz školovanje i vaspitanje, odrastanje, i da, primenjuje se u profesiji, ali pitanje je kako i koliko.
    Mediji nigde u svetu nisu „slobodni“ u bukvalnom smislu te reči, ovde je situacija bila i biće još komplikovanija, razrešiti dileme sa cenzurom, autocenzurom i novinarskom autonomijom je teško. Jedno je sigurno, novinar može da piše ONO ŠTO hoće (bez glavne i završne reči urednika, vlasnika lista ili koga god) SAMO na svom blogu.

    Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  7. Djina Djavolcic каже:

    Eh, da li da ovaj tekst preporucim onima koji su u mojoj redakciji novinarima uveli radno vreme, koji se pitaju STA RADE novinari dok sede u kaficu, koji ne prave razliku izmedju stvaraoca i prezentera, koji nikako da shvate da je NOVINARSTVO STIL ZIVOTA. Ja to osecam, jer se ovim poslom bavim 16 godina. Ko nije novinar i van radnog vremena, ko se ne budi nocu jer mu je na pamet pala IDEJA kako da obradi odredjenu temu ili dodje do podataka, promasio je profesiju…

    Like or Dislike: Thumb up 2 Thumb down 0

    • Negoslava каже:

      Šokirana sam ovim…uvodjenje radnog vremena za novinare. Pa šta su onda ti, koji propisuju radno vreme? Čobani? Mnogi ljudi misle, blago novinaarima, oni mogu da komanduju svojim radnim vremenom, idu kasno na posao, sede po kafićima, uvek su negde, a ne na radnom mestu. Zabluda, koja i nas ponekad zavede. Jedina istina je da vreme i dogadjaji upravljaju novinarima i da, kada krenu na posao, jedino znaju da će tamo provesti jedno vreme. Ne i kada će se vratiti, niti gde će završiti dan. Ne retko mi se dešavalo da odem na posao odevena i opremljena za samo sat -dva odsustvovanja, budući da sam ostavila gomilu tekstova iz oblasti koju pratim i da sam s eprethodnih dana naradila. A onda se desi nešto – štrajk, tadašnjih, radnika, nenajavljena poseta resornog ministra, ma…štagod, a ja proklinjem sebe što sam ponela elegantnu torbu i obula , retko obuvaane, cipele sa štiklom. Da ne pričam, jednom su štrajkači hteli da me biju zbog bunde, koju sam posle uvek menjala kaputom pri najavi štrajka, mada je prilikom baš tog štrajka najmanje pet njihovih koleginica takodje bilo u bundama.

      Like or Dislike: Thumb up 0 Thumb down 0

  8. Bednopiskaralo каже:

    DJina, slično razmišljamo. I u mojoj redakciji je uvedeno „radno vreme“, kartice i ostalo, kao da je bitno koliko se provede u redakciji a ne koliko se provede na terenu i kakva se priča donese…

    Like or Dislike: Thumb up 1 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *