Stoti!
Kad sam u februaru 2009. godine po treći put počela da pišem blog, skoro jedina želja mi je bila da istrajem, i jer sam prethodna dva puta odustala brzo. I ne samo da nisam odustala, nego mi se otkrio divan, novi, svet, u kojem sam mnogo toga naučila, upoznala mnoge zanimljive ljude (što virtuelno, što uživo), upoznala bolje i samu sebe. Trudila sam se da tekstovi budu pre svega iskreni, britki, proaktivni i društveno angažovani, jer sam i sama takva. Oni lirski, takođe su deo mene, premda nemam neke preterane spisateljske ambicije, te redove doživljavam kao ventil i potrebu.
Nisam baš bila najvrednija, do 100. posta mogla sam da doguram mnogo brže, imalo je i materijala, ali za zaposlenu novinarku, majku dvoje maloletne dece, s vrlo raznolikim interesovanjima, i ovih sto nije loše „prolazno vreme“. Za to vreme sam shvatila da ja VOLIM da pišem blog, da mi je drago kad god vidim komentar, da ne tripujem da ću njime promeniti svet, ali da mi dođe kao “ iskopana rupa“ (sećate se bajke U cara Trojana kozije uši) i „lanem“ šta imam. Mnogo mi je žao što sam u nekim situacijama morala, zbog profesionalne tajne i etike, da ćutim, ali, Srbija još nije zemlja u kojoj nezaposleni novinar može da živi isključivo od bloga (barem meni nije iz pozicije nekog ko ne ide od nule).
Za neke stvari mi je žao što nisu na listi urađenih, ali, eto, uvek mogu na TO DO listu:
- žao mi je što nisam pisala češće i bolje
- žao mi je što nisam naučila više s tehničke strane (već za to svako malo cimam nekog od divnih online drugara)vor
- što se nisam posvetila pitanju posećenosti bloga (što kao i pisanje traži vreme, a ja s njim uvek u deficitu)
- što nisam pisala stvari korisnije za novinare – početnike (praksa, zanat u redakciji i iskustvo preneseno na pravi način može da bude divan početni korak za njh).
Pa, u ime mini jubileja, bar ću za početak ovo poslednje probati da ispravim – od početka februara probaću da na ovim stranama napravim mini vodič za dnevnu redakciju za mlade novinare u Srbiji (bez pretenzije da bude sveobukvatan i preobjektivan, više kao sažeto iskustvo, i naučeno na greškama – tuđim i svojim). Kako me, zbog treće trudnoće čeka poprilično odsustvo iz redakcije, ono što mi već nedostaje probaću da stavim na papir, možda nekom bude od koristi da pročita.
Za kraj vam ostavljam spisak meni dragih postova, koje možda niste pročitali. Pa, ako nemate pametnija posla…
Porodilišta – (ne)prijatelji beba
10 tužnih činjenica o novinarstvu
Razlika između teorije i prakse
Trenutak istine ili istina trenutka
Čemu služi diploma u redakcijama
Devojka koja nikada nije volela
171 total views, 1 views today
PROČITAJTE I OVE TEKSTOVE: :
Pogledajte neke slične tekstove
- Mediji u zemlji dinosaurusa, deo drugi
- BlogOpen i njegova deca
- U čije ime tvituje novinar?
- Fantastičnih šest za početak
Category: Internetarije
About the Author (Author Profile)
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
Comments (9)
Trackback URL | Comments RSS Feed
Sites That Link to this Post
- Tweets that mention Stoti! | Bedno piskaralo -- Topsy.com | 18. јануар 2011.
Like or Dislike:
0 
0
Like or Dislike:
0 
0
Like or Dislike:
0 
0
Like or Dislike:
0 
0
Zelena, pisem to dosta, po fazama, ali čeka uglavnom po sveskama, word fajlovima, salvetama, da sazri…
Nikki, pa za dve godine i nije mnogo, a ovo mi dodje izduvni ventil
Like or Dislike:
0 
0
Like or Dislike:
1 
0
Like or Dislike:
0 
0
Like or Dislike:
0 
0