Novogodišnje odluke

| 31. децембар 2010. | 11 Comments

Nisam bila baš bistre glave, a ni pameti prethodna dva meseca. Razlog, lep, al realizacija zajebana do zla boga – 10 nedelja najgorih trudničkih mučnina ever. Klapa tri. S pet kila u minisu, u petom mesecu, polako se vraćam u život, svoj zimski san sam već odradila.

Dobro, prolazi i ova  i svi mi, javno ili tajno, pričamo o novogodišnjim odlukama. Koristimo „obrtanje“ datuma da krenemo iz početka, od nule, da okrenemo list. Manje ili više uspešno. Ali, dok se nadamo i planiramo, nije loše. Ja sam svoju novogodišnju odluku, bar što se online života tiče donela još u septembru, ali džaba.  Nisam održala to obećanje, viša sila i preče stvari. I mada sam nezadovoljna ovom godinom kada je blogovanje u pitanju, jer je mnogo više misli ostalo na papiru nego na ekranu, kad podvučem crtu, svašta se izdešavalo:

biću po treći put mama, i to će definitivno obeležiti 2010. godinu. Potajni san mene i muža o troje dece, ostvariće se, a naša ludost, hrabrost, kako god to nazvali, smem da tvrdim, najbolja je luda odluka koju smo doneli. Nas petoro, znam,  bićemo dobar tandem. Sad nas čeka odmotavanje dalje naših potajnih želja  – umesto dvosobnog stana, koji nam, srećom postaje tesan, tražimo placić i maštamo o kućici, lepoj s dvorištem, gde ću moći da pustim dečurliju da skaču i uživaju u svom detinjstvu bez bojazni da zgaze narkomanski špric, da pikaju loptu od marta do oktobra, da vikendom skupljamo društvo na druženje… Treba nam i veći auto, po mogućstvu neki kombi, svašta nam se menja, planovi se kroje i prekrajaju i nadam se da će bar deo njih moći da se ostvari u godini koju večeras čekamo.

Nasa godina kolaz

– iako sam duboko tužna zbog toga što moja profesija tone,  lično, i nije mi bilo toliko loše na poslu. Srećna sam što i dalje volim da idem na posao, što volim da pišem, čak i kada sam svesna da su mnoge stvari farsa i da je to što treutno u Srbiji radimo samo privid novinarstva. Niko mi ne brani da sebi ne dam da potonem u to, da se sama, za svoju dušu edukujem i učim, što i radim. Proletos sam isplivala iz periodične redakcije, gde je posao bio ugodan za jednu mamu sitne dece, ali neizazovan i dosadan. Vratila sam se u dnevnu redakciju, gde sam miris novina i galama vam već podiže adrenalin. Opet ugodna pozicija, radila sam „Doktor u kući“, jedan od, biću neksromna, najboljih dodataka  „Novosti“. Jesenas sam doživela još jedan transfer u dnevnu rubriku društvo, moj stari sektor, zdravstvo, ali nisam stigla u tome da uživam, mučnine su već počele :( I tako, dok se s jedne strane radujem majčinstvu, s druge znam, koliko će me znoja opet čekati dok dokažem da ako sam mama nisu mi vrane popile mozak, i da će mi opet trebati nekoliko godina da se vratim na „stare“ pozicije u redakciji. To mi je kazna, što sam se „drznula“ da rodim troje dece.

naučila sam mnogo o sebi, svojoj porodici, o tome koliko malo znam o roditeljstvu, o tome koliko grešim i koliko nisam super mama, super žena, koliko hoću i želim sve i odmah, ali, pusto, ne može... Zato sebi poručujem, požuri, polako, isplaniraj, i uživaj u momentu. Tu su mu sposobnost donele tridesete, naučila sam da uživam u životu, što i svima vama želim.

Neće  za kraj biti blaziranih novogodišnjih čestitki, već samo dva posta vredna čitanja baš danas:

Tags: , , ,

Category: Sasvim lično

About the Author ()

Novinarka, trostruka keva, blogerka. Moja najduža ljubav je ona sa papirom i olovkom.

Comments (11)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Tweets that mention POvratak na #piskaralo blogu - Novogodisnje odluke -- Topsy.com | 31. децембар 2010.
  1. Fatal error: Call to undefined function mysql_query() in /home/piskaral/public_html/wordpress/wp-content/plugins/comment-rating/comment-rating.php on line 219